Грађани Републике Србије, на општим изборима у недјељу 3. априла, бираће предсједника, посланике у Скупштини и локално руководство у 12 општина и 2 града, укључујући и Београд.
Политичке партије су ушле у завршну фазу предизборне кампање у којој су јавности представиле своје програмске одреднице. Странка која, деценију уназад, улива убједљиво највеће повјерење грађана Србије је Српска напредна странка на челу са предсједником Александром Вучићем.
Политичка теорија и пракса указују нам да резултате одређене власти можемо да мјеримо, и да се односимо према њеним носиоцима, на основу крајњих социо-економских биланса. Када је ријеч о српском народу који је, након распада бивше Југославије, у огромном броју остао да живи изван граница Републике Србије, однос званичног Београда према њиховим правима и потребама, умногоме дефинише статус и репутацију државног руководства.
Но, кренимо редом.Када је ријеч о унутрашњој реформској политици актуелног руководства Републике Србије на пољу економије и снажења државне позиције на геополитичкој мапи свијета, примјећујемо одређене конкретне активности и изразито запажене резултате. Ово су неки од њих.
Аутопут Милош Велики
Последње четворогодишње фискалне реформе проузроковале су кумулативни раст БДП-а од 17,2%. Просјечна плата у јануару износила је око 630 евра, што је увећање за скоро дупло више у односу на 2014. годину. Сходно UNCTAD подацима Србија је привукла 57% свих директних страних инвестиција у региону за период 2016-2021. Извоз робе из Србије за 9 година повећан је са 8.7 милијарди евра на 17 милијарди евра, што представља скок од чак 95%. Тренутно се гради 8 аутопутева и брзих цести. Само током претходне године пуштено је у погон 18 фабрика, док је још 6 започето. Јавни дуг је спуштен са 78% на 58%, чиме су испуњена и ригорозна мастрихтска правила о сигурном спољњем дугу.
Интересанто је да је Србија регионални лидер и по златним резервама. Подсјетимо, Србија има власништво од 36 тона племенитог метала, друго мјесто на Балкану је Северна Македонија која има 6,8 тона златних резерви, затим слиједе Словенија са 3,17 тона и БиХ са 2,98 тона, па Црна Гора са 1,09 тона. На последњем мјесту је Хрватска која је све своје златне резерве распродала још 2001. године.
Војска Србије
Највидљивије реформе су, према многим аналитичарима, спроведене у Војсци Србије, што је, доминантно, условљено значајним повећањем војног буџета. Примјера ради, војни буџет Србије за 2022. годину износи 1,123 милијарде евра што је, свакако, највеће увећање војног буџета у региону. Највише новца ће отићи на наоружање и војну опрему (НВО).
Интензивне активности српске дипломатије по питању очувања Косова и Метохије у саставу Републике Србије и саботирања противправних активности нелегалних представника привремених приштинских институција у погледу међународног признања Косова* итекако су уродиле плодом. У претходних неколико година чак 12 држава чланица УН је повукло признање самопроглашеног Косова*, чиме је, по први пут, проста већина у Уједињеним нацијама (97 наспрам 96) против нелегалне сепарације јужне српске покрајине, док се, у догледно вријеме очекује још оваквих случајева. С друге стране, дјеловање у правцу додатног, системског оснаживања наратива о Косову и Метохији као историјском и духовном језгру српске државности и традиције, итекако је фаворизован преко медија, школских уџбеника и слично. Култура сјећања и помени српских страдања, жртава, али и побједа, представља својеврсни државни пројекат, а манифестације организоване тим поводом представљају догађаје на којима се, за разлику од „петооктобарских узурпатора државне“, окупља цијелокупно државно руководство Републике Србије, али и политички представници Републике Српске и Срба из Црне Горе.
Са обиљежавања 25 година од егзодуса Срба у злочиначкој акцији „Олуја“
Када је ријеч о односу званичног Београда према српском народу из региона и дијаспори, уставом обавезујућа брига Републике Србије, ријетко је када у прошлости била испољена на адекватан и конкретан начин, као што је то случај за вријеме политичке неприкосновености Александра Вучића. Најмаркантнији догађај када је државно руководство Србије пружило недвосмилену помоћ српском народу оличен је у борби вјерујућег народа у Црној Гори за очување Српске православне цркве, чија је историјска и духовна улога, као и недвосмилени правни положај, оспорен и на један брутални и варварски начин нападнут од стране режима Мила Ђукановића.
Такође, случајеви конкретне помоћи региону у вакцинама, прехрамбеним производима и, последњи случај, вишемилионске помоћи општини Никшић, представљају догађаје од великог значаја и неупитне примјере одговорног односа званичног Београда који се у регионалним оквирима афирмисао, са пуним правом, као лидер.
Стога, имајући у виду све што је постигнуто на унутрашњем и спољно-политичком плану, а ништа мање битно – имајући у виду „главну конкуренцију“ која долази из разарајуће „досовске“ ере општедржавног суноврата и издаје националних интереса, вјерујемо да Срби из Србије, али и из региона, неће имати никакву двојбу којој ће политици пружити повјерење у недјељу.
У Црној Гори српски држављани гласају у Сутомору, Будви, Подгорици, Херцег Новом и Беранама.
(ИН4С)