Бар сања историју: Морнар никада ближи титули, Тополица вјерује у генерацију за памћење

Оно што се ових дана дешава на црногорским фудбалским теренима за Баране није само спортска прича - већ тема града и нада да би се на Тополицу коначно могао уселити велики трофеј.

Фудбалски клуб Морнар улази у саму завршницу шампионата у позицији у којој никада раније није био. Пет кола прије краја сезоне, Барани су за петама лидеру и први пут с пуним правом могу да сањају титулу шампиона Црне Горе.

До прије неколико седмица изгледало је да је првенствена трка ријешена. Сутјеска је имала комотну предност, контролисала ситуацију и многи су већ видјели пехар крај Бистрице. Али онда је стигао Бар. Морнар је на свом терену савладао директног ривала резултатом 2:1, а потом је лидер кикснуо и против Језера, па је разлика нагло истопљена.

Данас више нико не говори о сигурној титули Никшићана. 

Генерација која је промијенила све
Доласком Веска Стешевића Морнар је добио препознатљив лик, карактер и побједнички менталитет. Од екипе која се ранијих година углавном борила за стабилност и опстанак, створен је озбиљан тим који гази редом.

Барски клуб везао је девет побједа заредом, рачунајући и Куп, што је најдужи тријумфални низ у историји клуба. То није само статистика, већ доказ да се у Бару ради озбиљно, системски и са јасном визијом.

Овај Морнар не побјеђује случајно и добро зна шта хоће.

Тополица чека трофеј
Бар је увијек био спортски град. Град мора, кошарке, рукомета, каратеа, талената и темперамента. Али фудбалски трофеј који би се памтио генерацијама још чека своје мјесто у витринама.

Морнар је раније био вицешампион, играо финале Купа, излазио у Европу, али никада није био овако близу да сезону заврши на врху.

Зато ова прича има посебну тежину. Није у питању само добар резултат, већ могућност да једна генерација заувијек уђе у историју Бара.

Град стоји иза клуба
Велики значај у успону Морнара има стабилност клуба, јасна организација и подршка града. На челу клуба налазе се људи који знају фудбал и осјећају Бар, а то се види на сваком кораку.

Када клуб има визију, стручни штаб мир, играчи повјерење, а град подршку – онда резултат не изостаје.

Морнар данас није случајни изазивач, све више одаје утисак да је у питању озбиљан пројекат.

Екипа без сујете
Једна од највећих снага овог тима је атмосфера у свлачионици. Играчи истичу да нема љутње, нема подјела, нема борбе за личне бројке. Сви раде за тим, за клуб и за Бар. То је често разлика између добрих екипа и шампионских екипа.

Када резервиста уђе на пет минута и да максимум као да игра цијели меч – онда је јасно да унутар тима постоји нешто посебно. Морнар игра растерећено, сигурно и самопоуздано.

Сутјеску до краја чека тежак распоред и сваки нови кикс може бити пресудан. Са друге стране, Морнар је ухватио ритам у којем све дјелује могуће.

А у фудбалу је најопаснији онај тим који вјерује.

Бар има право да сања
Годинама су највеће приче црногорског фудбала писане у Подгорици и Никшићу. Ове сезоне, међутим, једна нова прича стиже са Јадрана. Стиже из Бара.

Град под Румијом има право да сања титулу. Има право да вјерује у своје момке. Има право да се нада да ће Тополица славити нешто што никада до сада није.

До краја је остало још пет корака.

Пет корака до историје.

Фото: ФСЦГ