PIŠE: Akad. Igor Rems, umetnik
Kočije su prošle makadamskim drumom Crne Gore i digle prašinu kao što svake kočije to urade kada u punom galopu prolete a da pre toga nije padala kiša. Prašina koja se digla polagano ulazi u kosu, oči, nos, usta i sve nas zasipa i udišemo je iako nismo toga svesni. To je onaj lepi osećaj da se nešto dešava a nismo toga svesni!
Onda se jave dušebriznici da nam objasne koliko je ta prašina opasna! O konjima ili magarcima ni reči!
„Pravoslavlje u Crnoj Gori smrdi kao kužna lešina, sve do neba. Pastva je, kao svuda, zločinačka – ali pravi zlikovci su popovi.“ – pisao je dobitnik Trinaestojulske nagrade!
Podsećam čitaoce da je dobitnik Trinaestojulske nagrade dao „opis“ i Herceg Novog, grada koji su „građanski aktivisti“ i „patriote“ napali iz svog naoružanja koje poseduju zbog ovogodišnjeg karnevala i ritualnog spaljivanja tradicionalne lutke.
Šteta, nema im milivoja katnića pa nisam svestan u kojem bi pravcu išla sumnja: ili prema Lutki ili prema izgovorenom o Pravoslavlju jer i katnić je Pravoslavac ali ne mora da „bidne“. Ipak, u Crnoj Gori novac i onaj koji ga daje, odlučuje ko je ko i ko je što! Kod jednog broja nesrećnika je tako ali srećom ne i kod svih!
Jednom prilikom bio sam svedok kada je otac dobitnika Trinaestojulske nagrade, Jovan (ako se ne varam, davno je to bilo), rekao da bi za 10000 maraka promenio Pravoslavlje u bilo koju drugu veru!
Zato i ne čudi igra, teatar, scena na kojoj može prodajom dobro da se zaradi. Ne čudim se jer je i mea parvitas nuđena ponuda da prelomim u glavi!
Evo i par „bisera“ o možda i najlepšem gradu, u našoj banani državici, kojeg se udostojio da opiše dobitnik Trinaestojulske nagrade:„Dobrostivi grad Herceg Novi zaobilazim kao Đavola. Ne samo što mi se taj grad i njegovi stanovnici gade, nego zato što sam svojevremeno dobio formalnu zabranu ulaska u taj Raj na zemlji. Što se tiče Bosanaca, onih, čijim je parama nakon zemljotresa 1979., ponovo izgrađena ta balega od grada, preporučujem da ga i sami u širokom luku zaobiđu“.
Vrlo je interesantan vokabular „našeg“Ulcinjanina (rođ. u Sarajevu) sa novogrčkim korenima: kužan, pastva …nekako je sve u domenu novog montenegrinerskog odrastanja jer do punolestva je ostalo još malo vremena.
Toliko je bio politički angažovan i govorio više i snažnije nego mnogi,u onim vremenima koje su pojeli skakavci, koji su isto tako mislili a nisu imali hrabrosti da to lanu! On jeste! Zato je dobio i Trinaestojulsku a bogami i Nacionalnu penziju ( a rođ. 1974)!!!
Što bi rekli naši Barani: svaka čast, snaša se!
Dobitnik Trinaestojulske nagrade se u nekoliko navrata „obraćao“ i našem najpoznatijem režiseru Emiru Kusturici, tada kao savetnik presednika skupštine Ranka Krivokapića. Bio osuđivan, pa su osude poništene! Nismo toliko naivni da ne znamo zbog čega i zbog koga!
Naročito je interesantna njegova percepcija povodom proslave dvadeset godina od formiranja Republike Srpske koja se održavala u dvorani Borik u Banja Luci. Dobitnik Trinaestojulske nagrade i nosilac Nacionalne penzije tada je na portalu „Analitika“ objavio teskst u kojem govori citiram: da bi bio civilizacijski iskorak da je upotrebljen eksploziv u dvorani „Borik“ u kojoj su glavari, duhovnici i umjetnici proslavljali 20 godina Srpske“.
Nisam čuo, ali pristajem da možda nisam bio obavešten ili nisam naišao na reakciju naših toliko brižnih „građanskih aktivista“ a nisam nigde naišao ni na obraćanje presednika Matice crnogorske, Ivana Jovovića, koji se oglasio a koju je Jedro Bar u celosti preneo. Kažem, možda dotični gospodin u to vreme nije bio presednik.
https://www.jedro.bar/info/20105-jovovic-odluka-organizatora-karnevala-u-hn-bizarna
Čitaoci iz izloženog mogu da shvate, pročitaju i imaju uvid... u naše nove, montenegrinerske igre, da se jedan otvoreni fašizam, autošovinizam, šovinizam... nagrađuje i veliča kroz društvena priznanja u vidu književnih nagrada, najvećih državnih priznanja kao što je Trinaestjulska nagrada a kao kruna svega dodeljuje se „junoši“i Nacionalna penzija.
Dupli standardi, licemerstvo naših političkih i građanskih elita, podmuklost iskaza, dvostruke igre, mržnja i naročito spremnost ovog Naroda da bude servilan , da se nudi da bude rob, rob koji nikada nije bio u svojoj istoriji, je toliko snažna, zapravo patološka, jednostavno, ne da da se rečima iskaže. Normalan Čovek, pred ovim čudom koje ga je snašlo, ostaje nem i poražen!
-200x200-rez.jpg)
