Kako vladati u uslovima okupacije - primjer Stefana Lazarevića (3)
PIŠE: Dragiša Šoć, hadžija
(Nastavak)...
U tom delikatnom i teškom istorijskom momentu povlačenje majke u manastir izgledalo je vrlo depresivno i kritično za celu Srbiju i njen narod, ali taj monaški mir i tih život je pozitivno uticao na nju samu i tamo je stekla dodatnu mudrost. Njeni saveti Stefanu su bili promišljeni i duboki, ali i dalekovidi. To je razlog što je taj najteži period vladavine Stefan uspešno prebrodio i vešto vodio politiku zemlje!
Istovremeno to je i trenutak kada se pojavljuje njegov mlađi brat Vuk na državnoj sceni Srbije. U to vreme dolzi do ispita stvarne odanosti sultanu. Turci preduzimaju pohod na vlaškog vojvodu Jovana Mirču. Taj test Stefan uspešno prolazi. On je zajedno sa kraljem Markom i gospodinom Konstatinom Dragašem krenuo u sklopu turske vojske. Marko i Dragaš su u odlučnoj bici poginuli, ali Stefan je pokazao veliku vojnu umešnost i neverovatnu hrabrost i uspeo je sa većinom svojih oklopnika da izbegne smrt i da se izvuče.
Sultan i pored poraza nije izgubio volju za ratovanjem. Naprotiv, događaji se počinju ubrzavati.. Stalno napredovanje po svaku cenu Turske prema Zapadu počinje da ugrožava Ugarsku, ali i celu rimokatoličku Evropu. To podstiiče ideju o novom krstaškom pohodu na Tursku, a na čelu te ideje i buduće vojske staje Ugarski kralj Žigmund.
Ta na brzinu skupljena šarolika vojska slegla se prema Dunavu, tražeći Turke. Ni Bajazit ne okleva i opet zajedno sa Stefanom se kod Nikopolja sukobljava sa krstašima i nanosi im težak poraz. Toliki i takav da se za više decenija u Evropi više i ne razmatra mogućnost novog sličnog pohoda.
Prema svedočenjima učesnika upravo je Stefanova ludo hrabra odluka o jurišu na centar Krstaša kada i otima kraljevu zastavu, zaustavila Bajazita da ne komanduje povlačenje već protivnapad i tako ostvari ogromnu pobedu.
Posle toga Sultan postaje apsolutni gospodar istočne Evrope. Osiljeni i zadrigli u tolikoj vlasti sultan i njegovi suprotno srpskim očekivanjima umesto nagrade za pomoć zbog manje-više izmišljenog ili bar benignog razloga hapsi i tamniči Vuka Stefanovog brata. Tako se i završava ovo neiskreno vazalstvo.
Dalje je već sve rađeno na silu i uz veliku dozu neiskrenosti, Doduše sultan pokušava da vrati poverenje Stefanovo dajući mu na upravu sve zemlje Vukove. Ali poverenje Stefanovo u sultana je bilo zauvek izgubljeno. Tajnim kanalima uspostavlja veze sa Ugarima i već te 1398 god. uspeva da izbegne priključenje svoje vojske sultanovoj u pohodu na Bosnu. Taj pohod se uglavnom zbog izuzetne zime neslavno završio po Turke, ali tada su na scenu stupili oni sa kojima je još i njegov otac imao problema i koji sa svojim vojskama nisu bili na polju Kosovu. To su bili mnogi manji ili veći domaći feudalci - Novak Bjelocrkvić i Nikola Zojić pre svih.
Oni uporno šalju čauše da obaveste Bajazita da Stefanovi izgovori da su mu oklopnici premoreni i smanjeni, te da oni ranjeni nisu još izvidali rane, nisu stvarni, već da je imao dogovor sa Žigmundom (tada vladaocem Bosne) i da je sve proračunato uradio da oslabi Tursku vojsku.
Stefanov odgovor je bio brz i neumoljiv i otkriva surovu stranu njegove ličnosti. Bjelocrkvić je odmah ubijen, a Zojić se sa svojima zatvorio na Osrovici tvrđavici na Rudniku i zamonašio da bi izbegao istu sudbinu.
Ovim Stefan pokazuje koliko je spreman daleko da ide kada je država u pitanju. Neveru i izdaju nije praštao nikome, a biće još rigoroznijih primera.
Da bi opravdala sina i ostarela majka je bila prinuđena da se uputi kod uvek nepoverljivog i sumnjičavog Bajazita na dvor. I postigla je da ugovori da na jesen iste godine i sam Stefan bezbedno bude primljen kod njega i da se pravda i uveri sultana u odanost.
Posle uspešne misije za kneza nastaje miran period vlasti i učvršćivanja njegovog uticaja u svojoj državi. Izgledalo je da nikad neće doći do onoga što se pripremalo na istoku...
(Nastavlja se)
(Autor je učitelj istorije u penziji)
