Ko mari za Mirsada Kurgaša? Kome treba vitez na umoru?

PIŠE: Mihailo Medenica

Ne poznajem Mirsada Kurgaša, nisam te sreće da se podičim bratstvovanjem s njim, a znam ga čitav život…

Znam ga po drugim imenima, po drugim licima, u drugim gradovima, u drugim verama…no svakako ga ponajbolje znam u jednome- po dobru, po onome što ljude razdvaja od neljudi, poznajem ga po onome najboljem u sebi…

Valjam kao Mihailo koliko ću valjati kao Mirsad…

I svakome je valjao dobri Mirsad bez sebi što je, no nije život koliko sebi valjaš već većemu dobru, a kud ćeš većeg dobra od borbe čoveka za čoveka, onome u sebi i onome kraj sebe..?

Pobolio je dobri Mirsad, kako i ne bi od onolikih juriša za slobodu Crne Gore, za čoveka, za pravo da je Mirsad najbolje u Mihailu i Mihailo najbolje u Mirsadu, ali…

Ko mari za Mirsada Kurgaša? Kome treba vitez na umoru?

Ko da se seti njegovih juriša, ovi što su iz debele pozadine ko miševi izvirivali da vide dokle je Mirsad stigao pa da bojažljivo pođu put njegova traga..?

Ovi što su se okovali foteljama dok je Mirsad kidao lance..?

Oni što sad gospodare Crnom Gorom umesto da joj služe u ime Mirsadovo, u ime hiljada Mirsada kako god se oni zvali?!

Mirsad je obolio. Teško, najteže. Bez jauka nosi svoju muku, krst svih nas za koje je životom bio spreman da brani i naše zvonike i njegov minaret, iliti, njegove zvonike a naš minaret, našu Crnu Goru pa dal se krstila ili klanjala, najmanje je za to mario- jurišao je časni Mirsad za dobro verujući da dobra ima dovoljno za sve, no…

Za njega ga nije bilo, a duguje mu Crna Gora dobra onoliko!

Duguju mu ovi što su se od boraca protivu zla Mila Đukanovića premetnuli u čuvare fotelje Milu Đukanoviću dok malo ne počine…

Tinja dobri Mirsad, dogoreva, tiho i bez jauka. Ponosit i čojstven, no odakle fukari prava da tiho i bez reči tinja gluva i slepa na njegovu muku?!

Ništa ne traži za sebe, svoje je rane sam izvidao, no dužni su kući Mirsadovoj, dužni su onome što sad jesu da pomognu časni dom viteza kojeg nisu mogli da stignu u jurišima, nisu ni pokušavali, nisu smeli…

Dužna je Crna Gora da ne zaboravi ko je postradao za nju da ona nikada više ne postrada!

Dužna je da pomogne ako išta obraza ima!

Ne traži Mirsad, tražim ja u ime mojih svetinja koje je Mirsad branio, u ime moje Crne Gore, u ime onoga najboljeg u meni što ja nisam imao hrabrosti da budem- Mirsad Kurgaš!

Gospodo, lako i brzo ogrezla u fotelje i zaborav, nastavite li da žmurite nad sudbinom Mirsadovom, hiljade Mirsada i Miroslava, niste ništa drugo do janičari zla protiv kojeg ste se tobož borili!

Ne učinite li šta da pomognete domu Mirsadovom- pomoći vam nema, ni po čemu vas Crna Gora neće pamtiti ko ljude jer ljudi su jurišali za slobodu Crne Gore, a vi ste iz daleke pozadine očigledno samo vrebali plen!

Stidite se guzice kad obraza nemate, no ne zaboravite da vam je i te guzice Mirsad, hiljade Mirsadu nalik, sačuvalo, a za obraz je, izgleda, i tad bilo kasno…