Жупановић: Није саниран пад броја руских туриста

Нагле геополитичке промјене у Европи и на Блиском Истоку веома утичу на туризам у Црној Гори, а посебне потресе су изазвали рат у Украјини и увођење санкција Русији и рат у Гази. То је утицало на смањење броја туриста из Русије и Украјине, а треба очекивати да их, ове године, буде мање и из Израела, каже професор на Факултету за економију и бизнис Иво Жупановић.

Истиче да је Црна Гора успјела да надомјести смањен број руских туриста, након увођења санкција овој земљи, када је у питању колективни смјештај, али да то није постигнуто када је приватни смјештају у питању.

– Што се тиче колективног смјештаја у 2023. години у односу на пред ковид, референтну 2019. годину у потпуности смо надомјестили пад броја туриста из Русије, доминантно растом са регионалних тржишта, највише Србије, потом тржишта балтичких земаља, Француске и Велике Британије, као и нових тржишта попут САД и Израела. Што се тиче приватног смјештаја у поређењу са 2019. годином, нисмо успјели надомјестити наведени пад, јер смо додатно имали и велики пад на тржишту Албаније и Косова у дијелу приватног смјештаја – каже Жупановић за "Дан".

Сматра да у приватном смјештају пад можемо надомјестити већом дисперзијом у предсезони и постсезони и избалансираном цјеновном политиком.

– Мора се узети у обзир успорени пројектовани привредни раст на нивоу Европе (Њемачка и Велика Британија +0,9% и 0,6%), Француска 1,3%, Еурозона 1,2%). С друге стране, имамо не тако високо пројектовану инфлацију од стране ММФ-а за Еуро зону у 2024. години (посљедњи пресјек из октобра 2023. године) од 3,3%, али на неким емитивним тржиштима, за нас веома значајним када је у питању тржишна пенетрација се пројектује инфлаторни индекс знатно већи од наведеног: Турска 62%, Русија 6,3%, земље Источне и Централне Европе од 4,6% до 6,6%, балтичке земље од 3,9% до 4,2% – каже Жупановић.

Највише страних туриста

Индивидуални смјештај током прошле године бирало је 1.177.160 туриста, док је број остварених ноћења мањи – 11.264.298. Од укупног броја, страних туриста било је 99,6 одсто, док је домаћих било 0,4 одсто.

И на том пољу најбројнији су гости из Русије (31,9 одсто) и из Србије (22,8 одсто). Слиједе држављани Босне и Херцеговине (9,4 одсто), Украјине (4,5 одсто), тзв. Косова (4,0 одсто), Њемачке (3,7 одсто), Турске (2,9 одсто) и Пољске (2,3 одсто).

Туристи из осталих земаља остварили су 18,4 одсто ноћења, навели су из Монстата.

Највише ноћења кад је ријеч о индивидуалном смјештају остварено је у приморским мјестима (96,9 одсто), планинским мјестима (1,6 одсто), осталим туристичким мјестима (1,1 одсто) и у главном граду (0,4 одсто).

Подсјећа да је и доступност дестинације веома битан елемент.

– Дакле, у домену приватног смјештаја, а уважавајући скромне економске трендове раста и и даље значајни ниво и инфлације на посматраним тржиштима, нужна је авио-повезаност путем low cost и charter опција са тим тржиштима (односно опција које су цјеновно прихватљиве), као и избалансирана политика у смјештају и ванпансионској понуди – закључује Жупановић.

У Црној Гори је током прошле године остварено 2.613.306 долазака туриста и 16.389.279 ноћења, највише ноћења имали су туристи из Русије, Србије и БиХ, а најмање из Турске, подаци су Монстата.

Од укупног броја ноћења, наводи се, 96,3 одсто остварили су страни туристи, док је домаћих било свега 3,7 одсто.

Највише ноћења имали су туристи из Русије (23,6 одсто) и Србије (21,5 одсто). Гостију из Босне и Херцеговине било је 8,5 одсто, док је број посјета њемачких туриста током прошле године био у благом паду у односу на 2022. годину – свега 4,9 одсто.