Док нам странци пуне буџет ми цијене дижемо у небо
Иако већину њих држава још увијек убраја у туристе, у Црној Гори, према неким процјенама, живи преко 100.000 странаца који су постали резиденти, са сталним или привременим боравком, од којих је највише руских држављана, а онда и Турака, Украјинаца и осталих.
Чињеница је да они нису туристи, а то показује огроман број компанија које су регистровали, али и податак да је више од шест и по хиљада њихове дјеце уписано у наше школе и вртиће ове школске године.
Још нема тачних података колико сада има предузећа у страном власништву. Монстат ће их објавити наредне године, односно попис становништва би требало да донесе тачне информације, али се претпоставља да је њихов број близу 40.000. До ове цифре се долази упоређивањем броја странаца и њихових предузећа из претходних година.
Тако је у Црној Гори у прошлој години било 18,4 хиљаде предузећа у страном власништву, што је 25,4 одсто више у односу на 2021, показују подаци Монстата.
"Највећи број активних пословних субјеката у страном власништву према земљи поријекла власника је из Турске, пет хиљада, односно 27,2 одсто, Русије 4,38 хиљада или 23,8 одсто, Србије 2,14 хиљада или 11,6 одсто и Украјине 874, односно 4,7 одсто", наводе у Монстату.
С обзиром на то да број странаца у Црној Гори расте из године у годину за 30 одсто, јасно је да их је сада преко 100 хиљада.
Пошто нема прецизних података, до неформалне рачунице о користи за државни буџет долази се једноставним израчунавањем минималних трошкова. Регистровано ДОО само са једним странцем који има функцију извршног директора, које је само “живо и нема промета, а постоји због, на примјер, добијања привременог боравка мора држави да плати 2.200 евра. Ту су урачунате рачуноводствене услуге, порези и доприноси, љекарски прегледи, осигурање…
Треба додати да је онда скоро 40 хиљада, у просјеку трочланих, породица странаца у Црној Гори. Ако те породице троше 1.000 евра мјесечно (а трошак је сигурно знатно већи), то је промет на годишњем нивоу од скоро пола милијарде еура. Држава ће само од ПДВ-а наплатити преко осам милиона евра мјесечно или око 100 милиона годишње.
Економски аналитичар Давор Докић каже да су нам странци, у овом тренутку, злата вриједни и да треба нешто даурадимо како бисмо им побољшали статус.
"Иако пратимо спољну политику Европске уније, направили смо неколико корака који нам веома штете. Један од тих је замрзавање имовине руским држављанима, а такав закон се онда може, у будућности, примјењивати на све странце, зависно од политичке ситуације. Шаљемо веома лошу поруку странцима, да њихова имовина у неком тренутку може бити замрзнута, ако политика то диктира. То је сигурно обесхрабрило многе, каже Докић за “Дан”.
Он истиче да су украјински држављани у знатно бољем положају од осталих странаца у Црној Гори.
"Да би почели овдје да раде или да живе, потребан им је само пасош. Остали морају стално да се баве “папирологијом” која није мала" – истиче Докић.
На другој страни, док нам странци пуне буџет, ми се трудимо да узмемо што више новца, као да је све то привремено и да ће брзо нестати.
"Немамо инфраструктуру, школе су нам постале тијесне. У Будви имамо 4.550 ђака, једна основна школа ради у три смјене. Цијене у продавницама а посебно цијене некретнина лете у небо. Сада то гледамо као негативан ефекат, умјесто да ово пуњење буџета искористимо", каже Докић.
Много смо изгубили у туризму
Давор Докић истиче да је много елемената који су негативно утицали на туристичку сезону и да смо могпи много боље да прођемо.
Нисмо се водили искуствима Мађарске, Турске, Србије, Израела… Нема директних летова са Русијом. Умјесто два сата, руски туриста сада авионом путује до Црне Горе преко десет сати. И то је допринијело да буде мање туриста са овог тржишта и тврдим да смо изгубили преко 200 милиона промета само због тога, наглашава Докић.
По ријечима Докића странци су злата вриједни, у овом тренутку, и потребно је нешто да урадимо како бисмо им побољшали статус.
