Више стотина туристичких објеката, односно хотела, апартмана, вила и сличних објеката широм Црне Горе оглашено је на продају, према подацима са сајтова за продају некретнина.
Ови подаци морали би да забрину надлежне, с обзиром да се туризам већ дуже вријеме истиче као главна привредна грана у држави која генерише највеће приходе.
Већина ових хотела продаје се на приморју, а њихова цијена варира између пар стотина хиљада еура, па до неколико милиона.
Да ситуација у најјачој привредној грани није идеална, сагласан је и декан Факултета за бизнис и туризам у Будви Раде Ратковић, који наводи да се ситуација из године у годину компликује.
"Према подацима којим располажем, у Црној Гори постоји око 500 хотела, и вјероватно су неки од понуђених хотела на огласима дуплирани, али и то је велики број.
Код нас доминирају мали хотели, и не чуде ме понуде за продају тих објеката, јер имамо великих проблема са управљањем дестинацијом већ дуже времена, који се из године у годину увећавају" – каже Ратковић.
Ратковић наводи и да смо, већ дуже од три деценије, омогућили градњу секундарног становања, односно у нашој туристичкој структури, велики хотели чине свега десет одсто.
"Све остало су такозвани индивидуални и приватни смјештај, а највише је апартмана, односно станова и кућа, што је потпуно погрешна туристичка и урбанистичка политика.
Дакле, 90 одсто неквалитетног смјештаја диктира квалитет туризма и зато наш туристички производ полако губи.
Рецимо, Грчка има око 80 одсто смјештајних капацитета у хотелима, Кипар има 100 одсто, Шпанија 68, а ми свега десет.
Други проблем је наша неодлучност ка којем ћемо се тржишту окренути, нама су западноевропске државе 2019. године чиниле 35 одсто укупног броја туриста, а код других земаља је ишло и до 70 или 80 одсто" – истиче Ратковић.
Према Ратковићевим ријечима, наш туристички производ слаби и због јако кратке сезоне, те да смо до релативно скоро важили за приступачну дестинацију, нарочито за туристе са дубљим џепом.
"Сада смо, када је ријеч о малопродајној трговини, међу најскупљим у Европи, скупљи и од Њемачке или Швајцарске, што је посљедица доласка значајнијег броја туриста у апартмане.
Правог туризма имамо мало, траје јако кратко и тешко је рентабилно пословати у таквим околностима.
Појединачно, предузетници не могу ићи на организовано тржиште, а умрежавање туристичких капацитета код нас готово да нико не подстиче" – поручује Ратковић.
Ратковић истиче да због свих ових околности није ни чудо што се послодавци одлучују на продају својих капацитета, јер не могу да послују рентабилно.
"Ми смо само 2021. године имали око 50 милиона еура губитака, а то је довело до незадовољства радника, мањих плата, а ни послодавци им нису могли гарантовати велике плате, управо због губитака.
Такође, много објеката је изграђено у посљедње вријеме, природа се уништава, и то се мора зауставити" – каже Ратковић.
Ратковић каже и да поред великог броја огласа за продају, није оптимиста да ће бити значајнијег интересовања за куповину тих објеката.
"Наша привреда је у кризи, немамо јасну стратегију, и док год нам то не буде приоритет неће бити напретка. Лоше управљамо дестинацијом, лоша је политика у том смјеру.
Наши хотели имају квалитетну понуду, услуга у неким хотелима некад је боља него у познатијим дестинацијама, али наш дестинацијски менаџмент није отворен ка најјачим западним тржиштима" – закључио је Ратковић.
Залив и Бар предњаче по броју огласа
Као један од градова у којем је примјетан значајан број хотелских капацитета који је на продају, истиче се Херцег Нови, гдје је на продају стављено чак 45 хотела. Такође, у Котору је оглашено чак 36 оваквих објеката, док је у Тивту оглашено 28.
Чак 51 објекат продаје се у Будви, док је у Бару и Улцињу на продају оглашено 105, односно 25 туристичких објеката.
Ово је, чини се, посљедица вишедеценијског окретања приморског региона туризму и порасту градње апартманских објеката. Цијене некретнина на приморју драстично су порасле од почетка рата у Украјини.
