Са депоније у мрежу: Црна Гора и Бар добили прву електрану на депонијски гас

Ријеч је о заједничком пројекту депоније „Можура“, Еко фонда и словеначког центра за међународну сарадњу и развој. Постројење у Бару пуштано у пробни рад крајем прошле године, инвестиција 1,8 милиона евра, док је планирана производња електричне енергије до 7,5 GWh годишње

Црна Гора је добила прву електрану на депонијски гас у региону, еколошки пројекат на депонији комуналног отпада „Можура“ код Бара, који доноси смањење емисија и утицаја депоније на околину, бољу контролу депонијског гаса и додатну локалну производњу електричне енергије. Очекивана укупна вриједност инвестиције је 1,8 милиона евра.

Директор „Можуре“ Сенад Арабеловић за „Вијести“ је казао да је постројење у техничком смислу спремно за пуштање у рад и да су добијене потребне сагласности Црногорског електродистрибутивног система (CEDIS).

„Електрана је пуштена у пробни рад крајем прошле године. По завршетку пробног периода, електрана прелази у комерцијални рад. Наше очекивање је да ће постројење радити стабилно и на пуном капацитету, те да ће црногорском енергетском систему обезбјеђивати додатне количине стабилне електричне енергије, уз истовремено остварење примарног циља – значајно еколошко унапређење кроз контролу и искоришћење депонијског гаса“, казао је Арабеловић.

Он је истакао да је ово први еколошки пројекат ове врсте у Црној Гори и региону, јер показује да се отпад може третирати као ресурс, а не као проблем.

„За Бар то значи смањење емисија и утицаја депоније на околину, бољу контролу депонијског гаса и додатну локалну производњу електричне енергије. За државу, пројекат је важан јер доноси модеран примјер циркуларне економије, добијање нове вриједности из отпада, уз реално смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и заштиту животне средине“, казао је Арабеловић.

Електрана на Можури, како је појаснио, функционисаће тако што прикупља депонијски гас који настаје разградњом отпада у санитарним кадама. Тај гас се, кроз систем биотрнова (биобунара) и цјевовода (мрежу за аспирацију), „хвата“ и доводи до постројења, гдје се користи као погонско гориво за гасни мотор који даље покреће генератор.

„Постројење је засновано на савременој технологији бренда ‘Jenbacher’ и у највећој мјери је аутоматизовано, што омогућава стабилан рад, стално праћење параметара и високу оперативну сигурност. Инсталисана снага постројења је 0,99 мегавата. План је да електрана ради 95 одсто годишњих сати, односно око 8.350 сати, а процијењена годишња производња у пуном погону износиће приближно 7,5 GWh електричне енергије. Такав режим рада чини постројење поузданим извором стабилне енергије, јер се депонијски гас производи континуирано, за разлику од неких других обновљивих извора који зависе од временских услова“, појаснио је Арабеловић.

Еколошки и економски бенефити
Према његовим ријечима, студија изводљивости из 2022. године потврдила је да је квалитет депонијског гаса добар и да се може правилно и дугорочно користити као погонско гориво за електрану. Кључни налаз је да, захваљујући квалитетној мрежи за прикупљање гаса у санитарним кадама и ефикасној аспирацији, постоји реална могућност да се „ухвати“ око 50 одсто гаса који настаје у санитарним кадама.

„Посебно важан податак је састав гаса, гдје метан чини око 50 одсто, уз константан квалитет, што је био пресудан предуслов да пројекат уопште уђе у фазу реализације. Оно што је студија предвидјела касније је потврђено и кроз израду главног пројекта постројења. Студија такође указује на то да се депонијски гас може стварати и до 30 година након затварања санитарних када, што значи да пројекат има дугорочну перспективу и стабилну базу ‘горива’ за наредне деценије“, нагласио је Арабеловић.

Када је ријеч о еколошким бенефитима, саговорник „Вијести“ истиче да је ријеч о пројекту који директно доприноси смањењу емисија CO₂-еквивалента, јер се метан, гас са снажним ефектом стаклене баште, контролисано сакупља и енергетски искоришћава, умјесто да неконтролисано одлази у атмосферу.

„Управо због тог значаја, пројекат је освојио прво мјесто у програму Енергетских скаута, у организацији Привредне коморе Црне Горе и Њемачке, и као такав је презентован у Берлину прошле године. Када је ријеч о економској страни, студија и финансијске пројекције указују на позитиван ефекат, уз очекивани поврат инвестиције у периоду од пет до шест година, што је за овакав тип инфраструктуре врло конкурентно. Пројекат је и даље у фази реализације. Преостаје уградња SCADA система почетком 2026. године, која ће додатно унаприједити управљање и надзор. Очекивана укупна вриједност инвестиције је око 1,8 милиона евра“, казао је Арабеловић.

Финансије
Финансирање овог пројекта обезбијеђено је примарно из новца депоније „Можура“ као носиоца реализације пројекта, Еко фонда Црне Горе који је финансирао израду и ревизију главног пројекта, као и елаборат процјене утицаја на животну средину, док је словеначки партнер CMSR (Центар за међународну сарадњу и развој) учествовао са донацијом од 631.800 евра, која се односи на реализацију свих фаза изградње електране.

„Сарадња је успостављена на иницијативу Еко фонда Црне Горе и желим да нагласим захвалност руководству Еко фонда, јер је управо та институционална подршка била кључна да се партнерство отвори и формализује. Еко фонд је, поред финансијске помоћи у припреми пројектне документације, пружио и подршку у успостављању сарадње са словеначким партнером CMSR. ‘Можура’ је током 2023. године припремила и поднијела апликацију за финансирање пројекта. Након разматрања и евалуације од стране CMSR-а, добили смо потврду да је пројекат одобрен, након чега је реализација наставила да тече у синергији ‘Можуре’ и CMSR-а, од планирања до извођења радова“, објаснио је Арабеловић.

Он је додао да подршка Републике Словеније није само финансијска, већ да је важан дио и стручна размјена искустава.

„У фази израде пројектне документације, представници ‘Можуре’ имали су прилику да посјете слична постројења у Словенији, у Љубљани и Цељу, гдје смо из праксе видјели како се овакви системи најбоље пројектују и воде у реалним условима рада. Та искуства су значајно допринијела да се рјешења на Можури подигну на ниво савремених европских стандарда“, навео је Арабеловић.

Струје може бити довољно за 400 домаћинстава
Арабеловић је казао да ће струја која буде произведена у овом постројењу првенствено покривати сопствене потребе – рад генератора и потрошњу у оквиру система „Можуре“. Преостали дио биће пласиран у електроенергетску мрежу.

„Процјена је да количина енергије која се испоручује у мрежу може бити довољна да се на годишњем нивоу обезбиједи снабдијевање за до 400 домаћинстава, што пројекту даје и јасну локалну енергетску вриједност“, казао је Арабеловић.

(Марија Мирјачић, "Вијести")