Махмутов повратак у вјеру предака: Бадњи дан и Божић уз молитву, крст и чесницу

На празник Сретења Господњег, 15. фебруара 2014. године, на Цетињу се догодио чин који је изазвао велику пажњу јавности и оставио снажан духовни и симболички траг. У цркви на Ћипуру, на гробу Ивана Црнојевића, крштен је угледни београдски економиста Махмут Бушатлија, који се тим чином вратио православној вјери након пет вијекова током којих је његова породица припадала исламу.

Како је тада изјавио за медије, повратак православљу није доживљавао као нешто необично, већ као природан повратак ономе чему је његова породица историјски припадала.

„Вратио сам се коријенима након пет вијекова, колико дуго смо били исламизирана породица. Не мислим да је то нешто необично, јер сам се вратио тамо гдје смо раније припадали“, казао је Бушатлија, један од најцјењенијих економских стручњака за страна улагања у Србији.

Потомак Станка Скендер-бега Црнојевића и Махмут-паше Бушатлије, на крштењу је добио име Станко Црнојевић. Свету тајну крштења обавио је архијерејски протопрезвитер цетињски отац Обрен Јовановић, секретар Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске, саопштено је тада из Митрополије.

Након крштења, новокрштеног Станка миропомазао је блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који му је уједно био и кум.

„Цио чин обављен је у црквици на Ћипуру, а митрополит Амфилохије је мој кум. Иначе сам био и остао комуниста и велики поклоник идеала Француске револуције и Париске комуне, чије су идеје, по мом мишљењу, у много чему блиске хришћанству“, казао је тада др Бушатлија.

У литургијској бесједи, блаженопочивши митрополит Амфилохије подсјетио је да је Станко Црнојевић прије пет стотина година дошао на Цетиње као санџак-бег.

„Данас, на овај дивни празник, његов потомак је примио Свето просвјећење на гробу свога праоца Ивана Црнојевића, у оном манастиру који је подигао Иван Црнојевић. У манастиру који је био и остао духовно огњиште, светилиште и просвјетилиште овога града и овога народа. Обасјан свјетлошћу, истином и љубављу Божјом, Махмут се вратио своме дому, својој светињи“, рекао је тада митрополит Амфилохије.

Посебну историјску тежину догађају дао је и осврт митрополита на лик Махмут-паше Бушатлије и његово мјесто у историји Црне Горе, уз подсјећање на ријечи Светог Петра Цетињског након битке на Крусима 1796. године.

Да повратак православљу није био тренутни чин, већ трајно и свјесно опредјељење, Бушатлија је потврдио и прије двије године, када је говорио о томе да православне празнике живи у пуноћи и у складу са традицијом.

„И ове године, уз чесницу и православне обичаје, прослављам Бадње вече и Божић“, рекао је тада Махмут Бушатлија, економиста и консултант за страна улагања, нагласивши да му православље никада није било страно, већ да је само дошло вријеме да се врати коријенима.

Како је тада казао, празнике обиљежава у потпуности по обичајима.

„Прославићу Бадње вече, Божић, све по традицији. Придржавам се обичаја као и сви други који славе и вјерују. За Божић ће бити чеснице и новчића, али тим ритуалима се највише радују дјеца. Не бих издвојио ниједан ритуал, али све их строго поштујемо“, истакао је Бушатлија.

Подсјетио је и да је приликом крштења добио име Станко Црнојевић, али да то име није мијењао у личним документима, већ искључиво у црквеним књигама.

„Име сам примио у духовном смислу, као повратак традицији и вјери, али у документима сам остао Махмут“, казао је он.

Тако се догађај из 2014. године, кроз године које су услиједиле, показао не само као историјски и духовни чин, већ као трајно свједочанство личног опредјељења, повратка вјери и насљеђу које је надживјело вијекове.