Просјек 9,93 и љубав према науци: Прича студенткиње која зна шта жели

Понекад се иза тихих, ненаметљивих успјеха крију највеће приче о раду, упорности и љубави према знању. Примјери младих који знање доживљавају као радост, а не као обавезу, најбоље показују снагу истинске мотивације.

Студенткиња друге године Природно-математичког факултета Универзитета Црне Горе Марија Ћетковић издваја се изузетним академским успјехом и искреном љубављу према науци. Са просјечном оцјеном 9,93, она не доживљава математику као пуко учење формула, већ као начин размишљања и разумијевања свијета. Марија у разговору за "Дан" открива како изгледа пут младог човјека који зна шта воли и не одустаје од својих циљева.

"Студенткиња сам друге године ПМФ-а, смјер Математика и рачунарске науке. Већ од основне школе, па током гимназијских дана, математика је била у фокусу мог интересовања. Увијек су ме фасцинирале логика, структура и начин на који математика објашњава свијет око нас. Овога љета, у организацији Проне, била сам дио математичког практикума и имала част да држим предавања талентованим средњошколцима из цијеле Црне Горе, укључујући и такмичаре. Заиста сам уживала у друштву паметних младих људи, дијелећи са њима страст према математици и њеном посебном начину разумијевања свијета",  каже наша саговорница.

У основној школи и гимназији редовно је била међу најбољим ученицима у генерацији и често је учествовала на такмичењима из математике и физике и освајала награде.

"Некако, од првог дана, то је био мој примарни афинитет у школи и није било дилеме око уписа факултета. И сада на факултету имам високе оцјене, али не зато што само јурим бројке, већ зато што просто не умијем да станем да учим док ми нешто не буде потпуно јасно. Сваки мој успјех носи траг доприноса и подршке професора нашег факултета. Зато није необично што њихов рад и резултати уживају признање у ширем, интернационалном научном окружењу, а ми као студенти можемо бити само поносни што имамо срећу да учимо од таквих људи. Њихова стручност, позитивна енергија и страст према ономе што предају, свакодневно ме инспиришу и показују колико је важно вољети оно што радите", наводи Марија Ћетковић.

Жеља да се бави нечим што је истински занима и изазива мотивисала је да упише смјер Математика и рачунарске науке на ПМФ-у.

Математика је област која тражи стално промишљање, рјешавање проблема и креативност, а она, како каже, управо воли спој логике и имагинације.

"За мене математика није само школски предмет и сувопарна, тешка теорија – она је супермоћ за разумијевање свијета око нас. У њој проналазим логику, обрасце, па чак и малу дозу забаве кад успијем "сломити" неки проблем. Рачунарство ми даје прилику да ту магију математике претворим у реалне ствари – кôд који "ради", алгоритме који рјешавају проблеме и пројекте који некоме могу олакшати живот. Волим осјећај када неки концепт из математике "оживи" у рачунарском програму и када то људи могу разумјети и користити. За мене су математика и програмирање микс мозгалице и авантуре – увијек нешто ново за откриње, а често и прилика да се насмијем сама себи кад кôд "не ради" онако како сам замислила. И управо та слобода истраживања, играња и сталног учења ме највише вуче овом свијету", открива млада научница.

Свакодневица на факултету саздана је од забавних тренутака, преко успјеха, до стреса, фрустрација и изазова који се понекад чине непремостиви. Много је ситуација које тестирају стрпљење и упорност.

"Управо ти тренуци обликују наше искуство и, рекла бих, помажу нам да сазријевамо. Један од занимљивих тренутака био је када сам на једном испиту рјешавала комплексан задатак из алгоритама. Покушавала сам са неколико приступа који нису функционисали, што ме је наравно фрустрирало, али сам била тврдоглаво упорна и коначно дошла до рјешења. Осјећала сам се као да сам остварила мини-побједу над цијелим свијетом алгоритама, док су ми прсти још дрхтали, а срце лупало од треме и узбуђења. Тај осјећај када се све коцкице "сложе" и када видиш да твоја логика функционише невјероватно је искуство и задовољство које нема цијену. Такви тренуци ме највише мотивишу да и даље улажем труд и вољу у своје студије", подијелила је Марија с нама своје усхићење.

Срећа, радозналост и упорност
"Поручила бих младима који желе да се баве математиком или неком другом науком, да прије свега буду срећни, радознали и упорни. Наука, а посебно математика, није увијек једноставна – понекад је пуна изазова и момената када мислиш да ништа не функционише. Али, сваки изазов је прилика да нешто ново научиш. Важно је да не одустанеш, да учиш из грешака и да вјерујеш у себе. Изабрала сам математику, али сматрам да је кључ да свако пронађе оно што највише воли. На крају крајева, професија је велики дио живота, и проводити вријеме у нечему што волиш чини да живот добије додатни смисао. Тада учење и рад нијесу терет већ задовољство. Можда ће пут откривања властите страсти бити пун искушења, али осјећај када пронађеш нешто што те истински покреће – било да је то математика, умјетност, спорт или било која друга област", вриједи сваки тренутак труда.

Породица је одувијек била њена тачка ослонца, али и извор инспирације. Мајка Јасмина је универзитетска професорка и од првог дана је Марији усадила систем вриједности који подразумијева посвећеност и поштовање према школи.

"Кроз њену посвећеност послу одавно сам схватила колико је рад у науци захтјеван, али и колико доноси задовољства и простора за афирмацију. С друге стране, мој отац Бранко (дипломирани инжењер прехрамбене технологије), опуштенији је и његов приступ је одувијек био мало другачији – кроз практичне савјете и животне лекције учио ме је како да размишљам самостално и доносим одлуке. Њих двоје су ме некако научили да балансирам између реда и слободе, дисциплине и креативности, а сваки њихов савјет и подршка су ми и данас непроцјењиви", поносно коментарише Марија.
У строгом свијету формула и алгоритама, ипак има простора и за хоби. Од раног дјетињства млада математичарка и програмерка обожава Рубикову коцку.

"Волим до изнемоглости да је вртим. Неко слуша музику или шета да се опусти, а ја вртим боје док не добијем ред у шест димензија. То је моја мини-терапија. У почетку све је хаотично, ја све преокренем сто пута, и на крају се некако све посложи на своје мјесто. Штета што тако не може и живот да се посложи. Поред математике, волим да пишем. То је прилика да се изразим на другачији начин и мало обуздам строгу логику која је карактеристична за математику. Иако, тренутно, због бројних обавеза на факултету, мало запостављам овај свој хоби, свјесна сам колико читање и писање развијају јасноћу изражавања и способност логичног аргументовања. Када пишем, учим како да прецизно структурирам мисли, што је корисно и у математици која захтијева потпуну јасноћу и логички поредак мисли",  испричала је Марија.

Сазнајемо да јој је жеља да настави да се развија у областима математике, јер сматра да је то наука у којој увијек има мјеста за учење и истраживање.

"Дугорочно, вољела бих да радим посао који доприноси науци и кроз неку врсту позива мотивишем младе људе да уче, развијају критичко мишљење, а прије свега слиједе своје страсти и интересовања. Поред тога, вољела бих да своје знање и искуство надоградим кроз међународно усавршавање. Сматрам да је изузетно важно упознати различите свјетове, системе вриједности, културе и традицију, јер свако такво искуство отвара нове перспективе, не само у науци већ и у животу. Надам се да ће ми се та прилика пружити јер мислим да таква искуства обликују особу на начин на који не може ниједна књига" закључује наша саговорница.

("ДАН", Вера Самолов / Фото: Срђан Бољевић)