Уставни суд већ четири године ћути о санкцијама Русији

Неизвјесно је када ће се Уставни суд Црне Горе изјаснити о двије иницијативе за оцјену уставности санкција уведених Русији, односно на Закон о рестриктивним мјерама. Из Уставног суда "Дану" су казали да не знају када ће се ове иницијативе наћи на дневном реду.

– Уставни суд Црне Горе, у складу са Планом и програмом рјешавања предмета за ову годину, тренутно рјешава предмете из 2018. године, као и групу предмета који су већ у раду из претходних година. Како два предмета који су предмет вашег интересовања потичу из 2022. године, то је и разлог зашто о њима још није одлучено. У овом тренутку не можемо рећи када ће бити разматрани ови предмети, јер то зависи од динамике рјешавања предмета који су већ у раду, попуњавања Службе за нормативу и комплексности самог случаја – одговорили су "Дану" из Уставог суда.

Црна Гора на списку непријатељских држава Русије, али без посебног рангирања

Проф. др Благота Митрић, некадашњи предсједник Уставног суда, оцјењује у изјави за "Дан" да разлог нерјешавања предмета, посебно уставних жалби, лежи у затрпаности Уставног суда.

– Ја сам поднио иницијативу за оцјену уставности и законитости неког члана Закона о парничном поступку, једна чиста ситуација, и три године сам чекао на одлуку. Овај састав Уставног суда, као и многи прије њега, био је помало пристрасан. Прије годину било је 3.000 неријешених предмета пред Уставни судом. Европски суд за људска права у Стразбуру у два маха је обавјештавао Уставни суд и надлежне органе Црне Горе (Скупштина, Влада...) да је уставна жалба у уставноправном систему Црне Горе нед‌јелотворан правни лијек због тога што се на њено рјешавање чека по четири-пет година. Тада је речено да се грађани Црне Горе могу директно обраћати суду Стразбуру – подсјећа Митрић.

Он сматра да Црна Гора генерално пати због спорог рада свих судова, "почев од Основног па ћерај до Врховног".

– Латини су давно рекли: Спора правда је никаква правда – закључује Митрић.

Уставном суду су још 2022. године предате иницијативе за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мјерама из 2018. године. Према том закону, државни органи Црне Горе су замрзли имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу са Уставом и законима Црне Горе.

Угрожена људска права?

У једној иницијативи је указано да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама нијесу у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измијењене у складу са протоколом број 11.

Ријеч је о својинским правима, што су основна људска права, а одлука Владе Црне Горе да уведе санкције Русији и њеним држављанима блокирала им је имовину.

(ДАН)