Будимпешта поставља границе Бриселу, а Подгорица себи

У тренутку када Европска унија настоји додатно пооштрити санкције против Русије, Мађарска се одлучно супротставља мјерама које би, како тврди, директно угрозиле њене националне интересе.

За разлику од већине чланица ЕУ, Будимпешта јасно даје предност економском прагматизму у односу на политичку симболику.

Мађарска и Словачка су почетком јула блокирале усвајање 18. пакета санкција Европске уније против Русије, који је предвиђао забрану увоза руског гаса и нафте, као и нове рестрикције у области бродарства и високе технологије. Обје земље изразиле су забринутост због зависности од руских енергената и могућих посљедица по сопствену привреду.

Мађарска је већ претходно обезбиједила изузећа из постојећег режима санкција, укључујући дозволу за наставак увоза руске сирове нафте путем нафтовода „Дружба“, као и право да се нуклеарна енергија изузме из санкционисања. Договори са руском државном компанијом „Росатом“ о изградњи нових реактора у оквиру нуклеарне електране „Пакс II“ остају нетакнути. Премијер Виктор Орбан и министар спољних послова Петер Сијарто више пута су јавно поручили да су енергенти „црвена линија“ преко које Мађарска неће прећи.

Поред енергетских интереса, Будимпешта је јасно демонстрирала политички утицај када је у марту ове године блокирала једногласно продужење важећих санкција против Русије, све док се са листе не уклони група појединаца за које, како је тврдила, не постоје легитимни разлози за даље санкционисање.

Компромис је на крају постигнут. Европска унија пристала је да уклони четири руска држављанина са црне листе, чиме је деблокирана одлука о продужењу санкција према више од 2.400 физичких и правних лица.

Међу именима које је Мађарска условила да буду избрисана нашли су се Гулбахор Исмаилова, сестра узбечко-руског олигарха Алишера Усманова, коју је Будимпешта бранила тврдњом да нема директне везе са руском политиком, нити основ за политичко санкционисање. Владимир Рашевски, бивши извршни директор компаније „EuroChem“, за којег је Суд правде Европске уније већ донио пресуду да не постоји правни основ за даљу забрану. Вјачеслав Моше Кантор, власник компаније „Acron“ и проминентна личност у европској јеврејској заједници, за којег је Мађарска тврдила да није политички актер, нити има везе са ратним операцијама. Михаил Дегтјарев, руски министар спорта и бивши гувернер Хабаровског краја, за којег су мађарске власти истицале да није имао утицаја на одлуке Кремља нити било какву улогу у агресији на Украјину.

Будимпешта, према ријечима Виктора Орбана, није спремна да жртвује властиту економију зарад, како је рекао, „геополитичких експеримената који не доносе резултате“. Укидање санкција наведеним појединцима тако није представљало знак слабости, већ поруку да мале чланице Уније још увијек могу заштитити сопствене интересе, ако су спремне да их бране без колебљивости.

За разлику од Мађарске, Црна Гора је у потпуности ускладила своју спољну политику са ЕУ, подржавајући све пакете санкција против Русије. Међутим, ова принципијелност имала је високу економску цијену.

Прије санкција, Црна Гора је биљежила преко 400.000 долазака руских туриста годишње, са просјечном потрошњом од око 1.000 евра по особи. Након увођења санкција, број руских туриста је значајно опао, што је довело до губитка од преко 100 милиона евра у сектору туризма у периоду од 2022. до 2024. године.

Компанија "Плантаже" је прије санкција извозила милионе литара вина годишње у Русију и тржишта под руским утицајем, са вриједношћу извоза до три милиона евра годишње. Након увођења санкција, извоз је практично прекинут, што је довело до губитка од преко 20 милиона евра.

Затварањем директних авио-линија са Русијом, црногорски аеродроми су изгубили значајан приход, процјењен на око 20 милиона евра.

Знатно мање туриста

Министарка туризма Симонида Кордић састала се недавно са амбасадором Русије у Црној Гори Александром Петровичем Лукашиком, а на састанку је констатовано да су руски туристи у Црној Гори и даље присутни, иако је примјетан изузетан пад због геополитичких дешавања.

Кордић је казала да Црна Гора искрено жели постизање дугорочног мира и стабилности и навела да приоритет државе остаје учлањење у Европску унију до краја 2028. године.

Подсјетила је да је Црна Гора преузела предсједавање Комисијом за Европу при Уједињеним нацијама у оквиру Свјетске туристичке организације, што „представља један од могућих оквира за будућу сарадњу“.

"Током разговора било је ријечи и о миграционим токовима држављана Русије и Украјине у Црну Гору, који су у нашем систему евидентирани као туристи" – наведено је у саопштењу.

Кордић је нагласила да је важно прецизно детектовати овај феномен да би обезбиједили тачне податке о броју туриста, што ће омогућити правовремену реакцију, али и појачати промоцију и унапређење међусобних односа.

Амбасадор је указао да туризам, поред спорта, културе и образовања, представља једну од кључних области у којима двије земље могу више сарађивати.

Процјењује се да је Црна Гора претрпјела директне губитке од око 175 милиона евра у периоду од 2022. до 2024. године због санкција Русији.