НЕБО И ПОДНЕБЕСЈЕ - Морињски симбол црногорског бескичмењаштва

ПИШЕ: ЈОВАН ПЛАМЕНАЦ

 Противзаконито постављена спомен-плоча на бившој касарни ЈНА у Морињу у спомен на хрватске „логораше“ 1991-1992. године је символ црногорског ововременог бескичмењаштва, символ срамоте на ономе што је остало од црногорског образа. Она је од правде заштићена црногорском слаботињом и хрватском надменошћу, црногорским полтронством и позицијом Хрватске да се пита о уласку Црне Горе у Европску унију

Као у оној народној пјесми из српских змијањских села Доњег Раткова и Ситнице, са платоа Мањаче, „Гори небо, гори боровина“, коју је у поп-фолк обради, „похрваћену“, на албуму „Гори боровина“ 2003. године објавио Мате Булић, овог љета гори Црна Гора. Горе јој шуме и још више гори у јавном дискурсу: на политичкој сцени, у медијима, на друштвеним мрежама…
Први пожар у јавном дискурсу Црне Горе букнуо је 3. маја ове године када је, приликом богослужења у селу Разбој код Српца, у Лијевче Пољу у Републици Српској, архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Јоаникије у бесједи у позитивном контексту поменуо Павла Ђуришића. Други, разорнији, букнуо је 8. августа када је у селу Горње Заостро код Берана митрополит будимљанско-никшићки Методије открио споменик Павлу Ђуришићу.
Овај други пожар, као колатералну штету, прогутао је у селу Вусању и бисту Јусуфа Челића, командира чете волунтара који су у Другом свјетском рату извршили злочине над православним становништвом на подручју Плава и Гусиња, која је постављена још 2013. године. Примакао се још неким незаконито постављеним спомен-обиљежјима на више мјеста у Црној Гори, али не (барем не озбиљно) и спомен-плочи у Морињу.
На зиду некадашње касарне ЈНА у Морињу 10. октобра 2022. године откривена је спомен-плоча у знак сјећања на заробљенике са подручја Дубровника у вријеме ратног распада Југославије који су ту били заточени. Према извјештају на медијском порталу Министарства обране Републике Хрватске, који је објављен истог дана, спомен-плочу су открили црногорски министри вањских послова и одбране, Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић. Откривању плоче присуствовали су министар хрватских бранитеља Томо Медвед и министар вањских и европских послова Гордан Грлић Радман. У овом извјештају стоји да су у логору биле затворене 292 особе.
На спомен-плочи пише: 

„Tokom velikosrpske agresije na Hrvatsku, ovdje je bio logor, takozvani Centar Morinj (3. 10. 1991 – 18. 8. 1992) za zatočene hrvatske civile i branioce.

SJEĆAJMO SE ZLOČINA POČINJENIH
DA BI SE OSRAMOTILI IME I DUH CRNE GORE.
IZRAŽAVAMO ŽALJENJE ZA SVE PATNJE
KOJE SU PROŽIVJELI ZATOČENI.
DA SE NIKADA NE PONOVI!

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore i Ministarstvo odbrane Crne Gore Morinj, 10. 10. 2022.”

Дубоко повријеђени овим чином два црногорска министра, два конзумента власти и у Ђукановићевом режиму и након њега, група Морињана покушала је да блокира пут и осујети га, али у томе су их спријечиле јаке полицијске снаге. Четири министра, два изњедреника црногорске Социјалдемократске партије и два Хрватске демократске заједнице, подржани присуством црногорског министра без портфеља Адријана Вуксановића из Хрватске грађанске иницијативе (такође конзумента власти и у Ђукановићевом режиму и након њега), тако су, загрљени доктрином „великосрпске агресије на Хрватску“ и аболирањем Мила Ђукановића, неометано изламентирала над жртвама морињског „логора“.

ДВА СЛАВНА СРБОМРЗА

 Сви морињски заточеници у размјени заробљеника живи су се вратили кућама. Виши суд у Подгорици је у јулу 2013. године, у трећем поступку, осудио четворицу резервиста JНА на укупно 12 година затвора. Ову пресуду је у априлу 2014. године потврдио Апелациони суд Црне Горе. Пресуда је изведена на основу свједочења „логораша“ и медицинске документације хрватских љекара.
Поступак два црногорска министра, два славна србомрза у продуженом трајању, био је својеврсни дипломатски скандал али и демонстрација безакоња. Спомен-плоча у Морињу није постављена у складу са прописима који уређују подизање и откривање спомен-обиљежја: постављена је без сагласности надлежног државног органа, дакле уз кршење Закона о спомен-обиљежјима Црне Горе. Исто као и споменик Павлу Ђуришићи у Горњем Заостру… Постављена је и без сагласности Владе Црне Горе, јер од догађаја на који се односи није прошло 50 година. Ова сагласност Владе није била услов за постављење споменика Павлу Ђуришићу.

Три дана након што је спомен-плоча постављена, инспекторка за културна добра Драгана Бошковић-Дробњак сачинила је извјештај о инспекцијском надзору на основу којег је Управа за инспекцијске послове 18. октобра 2022. године донијела рјешење о њеном уклањању и обавезала Општину Котор да га спроведе у року од три дана.

Управа је од министара Кривокапића и Коњевића затражила информацију о правном основу постављања спомен-плоче у Морињу. Кривокапић је већ 20. октобра одговорио да му није јасно како је инспекторка успјела да обиђе спомен-плочу када је „локација на којој се налази заштићени простор Министарства одбране“. Наредног дана, Управи су одговорили и из Министарства одбране. Оптужили су инспекторку да је неовлашћено ушла у круг штићеног војног објекта и затражили су изјашњење о томе. Ово министарство, на чијем челу је био Коњевић, оптужило је и Управу да је прекорачила овлашћења јер нема надлежност да спроводи инспекцијски надзор над Министарством одбране и Војском Црне Горе.

Према „Монитору“, Кривокапић је поручио Управи да је његово министарство „спроводило вањску политику освједочену у напорима осуде ратних злочина, те да је уређивање простора војних објеката које користи Министарство одбране у искључивој надлежности тог органа“.

Интервенцију Комуналне инспекције и Комуналне полиције општине Котор већ након шест дана, 24. октобра, спријечили су униформисани и наоружани војници. По наређењу начелника Генералштаба Војске Црне Горе Зорана Лазаревића, они напуштену касарну ЈНА, у којој нема ни струје ни воде, чувају даноноћно још од постављања спомен-плоче. У више наврата су спријечили надлежне општинске службе да спроведу рјешење о уклањању противзаконито постављене спомен-плоче. Ова наредба издата је када је на челу Министарства одбране био Рашко Коњевић, али није укинута ни до данас.

По истеку рока за уклањање морињске спомен-плоче, Управа за инспекцијске послове казнила је предсједника Општине Котор Владимира Јокића са 30 евра зато што није извршио њен налог. Јокић је у жалби навео да наоружани војници Војске Црне Горе не допуштају да надлежне општинске службе уклоне спомен-плочу, али му је жалба одбијена. Затим Управа изриче нове казне: Општини Котор од 500, а одговорном лицу Јокићу од 50 евра, па 24. јануара 2023. Општини Котор још 3.000 евра, а Јокићу 300 евра… Из Општине Котор све вријеме покушавају да изврше налог Управе за инспекцијске послове и скину спомен-плочу са зида некадашње касарне ЈНА у Морињу, Владимир Јокић пише Управи, али – наоружани војници на капији ове пустолине ревносно извршавају наређење својих претпостављених.
Против Кривокапића и Коњевића Управа за инспекцијске послове поднијела је кривичну пријаву коју је у августу 2023. године Основно државно тужилаштво у Котору одбацило.

ХРВАТСКО ДИСЦИПЛИНВАЊЕ ЦРНОГОРАЦА

 Црногорскиминистар одбране Драган Краповић је на сједници Одбора за безбједност, одржаној 26 децембра 2023. године, на питање посланика Јована Вучуровића о судбини спомен-плоче у Морињу, рекао да је направљена грешка њеним постављањем. Рекао је да оно што се догодило у Морињу није посљедица великосрпске агресије, него рата у Југославији. Казао је и да на мјесту гдје се афирмише осуда ратних злочина није било мјеста министру хрватских бранитеља Тому Медведу, јер је он говорио на отварању споменика Миру Барешићу, атентатору на југословенског амбасадора у Стокхолму Владимира Роловића. Рекао је и да не постоји писано наређење по којем војници треба да чувају ту спомен-плочу и да ће се „до слова поштовати закони Црне Горе“.

Министар обране Републике Хрватске Иван Анушић недуго након ове изјаве министра Краповића на Одбору за безбједност, 13. јануара 2024. године, у Тивту је присуствовао прослави Дана хрватског народа. Било је предвиђено да се тог дана састане са Краповићем. Али, до овог састанка није дошло.
„Билатерални састанак с црногорским министром обране Драганом Краповићем отказао сам због његових изјава и о спомен плочи у Морињу и о броду Јадран. Ставови министра Краповића, које је протеклих дана изнио у медијима, не остављају простор за разговор и потпуно одударају од ставова Републике Хрватске и повијесних чињеница“, објавио је министар Анушић на мрежи X.

Ово скандалозно непоштовање домаћина од стране хрватског министра, штовише безобразлук, у Црној Гори није доживјело званичну осуду. Министарство вањских послова је након два дана саопштило да жали због отказивања сусрета министара одбране Хрватске и Црне Горе, који је 13. јануара требало да буде одржан у Тивту, и да се нада да ће будућа сарадња бити у складу са добросусједним односима. И то је било све.

Званичну осуду није доживјела ни објава министра Анушића на његовом Фејсбук профилу: „Света миса у цркви Светог Трипуна, заштитника Котора и Бокељске морнарице, чију вишестољетну традицију чувају Хрвати као и Свечана академија и концерт поводом обиљежавања Дана хрватског народа, снажан је подсјетник на важну улогу хрватске традиције, културе и идентитета, који су неизоставни дио повијесне и културне баштине Црне Горе, о чему свједочи и реченица Блаженог Алојзија Степинца ‘Сваки камен у Боки Которској говори хрватски’. Влада Републике Хрватске наставиће пружати подршку Хрватском народу у Црној Гори у циљу очувања традиције, идентитета и повезаности с Домовином.“

Званичне осуде није било ни због фалсификата о Бокељској морнарици у овој објави ни због претензија Алојзија Степинца, осуђеног 1946. године због сарадње са усташама и окупатором и насилног католичења православаца, на Боку Которску.

Црногорски званичници су се покрили ушима и пред реаговањем хрватског министра вањских и европских послова Гордана Грлић Радмана који је рекао да „без суочавања с недавном прошлошћу, Црна Гора не може постати равноправна чланица Еуропске уније, ни бити вјеродостојни НАТО савезник“. Он је рекао и да ће сваки будући покушај уклањања плоче у Морињу сматрати повредом сјећања на жртве хрватских грађана и достојанство Хрватске.

ЧИЈА ЈЕ БИВША КАСАРНА У МОРИЊУ? 

У децембру 2024. године „Вијести“ су Министарству одбране упутиле питање због чега оно и Војска Црне Горе већ двије године спрјечавају спровођење у дјело налога Управе за инспекцијске послове да се уклони спомен-плоча са некад активног војног објекта. Добили су одговор: „Министарство одбране, односно министар Краповић је више пута јавности казао да, иако се не слаже ни с начином ни с натписом постављене спомен-плоче на објекту у Морињу, у надлежности нашег ресора није уклањање исте.

По налазима надлежних инспекција, спомен-плоча постављена је супротно закону. Објекат у Морињу обезбјеђује Војска, као и сваки други војни објекат, по наређењу начелника Генералштаба. Међутим, ВЦГ неће спречавати надлежне државне органе да спроводе закон и раде свој посао.“

У истом тексту, од 29. децембра 2024. године, „Вијести“ су објавиле: „Некадашње војно складиште Морињ још од 2006. није активни војни објекат. Тада је проглашено неперспективним и сувишним за потребе ВЦГ и стављено на располагање Министарству финансија које газдује државном имовином за даљу валоризацију.

На питање да ли је и када Министарство формално од Владе или Министарства финансија или Министарства урбанизма, просторног планирања и државне имовине затражило враћање у посјед некадашњег војног објекта, и ако да, зашто је то тражено, из ресора којим руководи Краповић Вијестима није прецизно одговорено, као ни на питање која је тренутно намјена овог објекта за коју га користи Министарство, а која би оправдавала двадесет четворо часовно присуство војне страже у њему.“

О чему је овдје ријеч? О димензијама цинизма галиматијаса са морињском спомен-плочом: ово војно складиште Војска Црне Горе још 2006. године предала је Министарству финансија у надлежност.
Унаточ свим искушењима, спомен-плоча у Морињу, тај символ црногорског ововременог бескичмењаштва, символ срамоте на ономе што је остало од црногорског образа, стоји „постојано кано клисурине“ и као да благосиља издајице своје домовине. Све вријеме јој се пријети. Али, то је кобајаги. Чак ни ћорцима. Очито, она је заштићена од огња којим посљедњих дана букти Црна Гора. Чиме?

Црногорском слаботињом и хрватском надменошћу, црногорским полтронством и позицијом Хрватске да се пита о уласку Црне Горе у Европску унију.

(Печат)