("БИСЕРИ ИЗ БАРКЕ" ) Медвјед баца камење на пролазнике, а жена шамара мужа за воланом: Црногорски саобраћај у земљи чуда

ПИШЕ: Томислав Т. Велички

Не смијем ни у риболов поћи да неку глупост неко не направи.

Није шала, али звучи као сценарио за нови црногорски блокбастер: медо из Гњева ударио на ауто, али не зубима и канџама, већ — каменом!

Двојица путника, Никола Мештер и Вељко Рнковић, јуче око 10 сати возили су се мирно локалним путем од Семоља ка Драговића Пољу, кад ето ти медвједа — не да даље. Не излази он на асфалт да тражи лубеницу или мед, него се попео горе изнад пута, нашао камен и бацио га на ауто. Да није тужно, било би урнебесно.

Од тог „медвеђег тениса“ поломљена су два стакла, а несрећни сувозач Рнковић добио је камен у раме.

„Могло је да буде да погоди возача у главу, обојица бисмо погинули, а послије би рекли да смо возили брзо или били пијани“, испричао је Рнковић за „Вијести“. А медо, кажу, ни корак ближе. Само бацио камен и вратио се у свој природни хулиганизам.

Људи су ауто зауставили, звали ловочуваре и полицију. Е сад, замислите тај извјештај у полицијској станици:

– „Добар дан, ко вас је напао?“
– „Медо.“
– „Шта је урадио?“
– „Бацио камен са педесет метара.“

Човјек помисли да је жив у цртаном филму — Том и Џери на планини, само што Томи има 200 кила и зубе као кухињски нож.

 У Црној Гори ових година сусрети са медвједима све чешћи, али овај је први који се регистровао као — бацач камена. Стручњаци упозоравају да рјешење није у лову, него у едукацији и мониторингу. Па добро, хоће ли неко да едукује медвједа да камен није средство комуникације са саобраћајем?

Иначе, акциони план за управљање медвједима предвиђа генетски мониторинг и очување станишта. Јесте, али ако медо настави да вјежба бацање камења, боље да га пребаце у атлетски савез — дискус, кугла, па чак и бацање копља му иде у опис природе.

Све у свему, добро је прошло: један повријеђен, ауто разбијен, медо задовољан, а народ сад има причу за кафану — и то какву! Сад остаје само да чекамо прву пресуду: „Осуђује се медо на шест мјесеци условно због угрожавања саобраћаја.“

Баранин добио батине од жене у току вожње

Епитет земље чуда за Црну Гору потврђује још једна скоро невјероватна прича која се јуче појавила у медијима. 

Они који читају редовно, примијетили су феномен – неке вијести у Црној Гори путују спорије од Јадранског воза. Ево вам свјеже: тек јуче, 19. августа, медији објавише да је једна Лесковчанка још у јуну на путу ка Рожајама претворила ауто у ринг. Два мјесеца касније, ми тек сазнајемо да је Барaнин добио по рукама, по глави и – гле чуда – по правди.

Јунакиња из Лесковца, са све темпераментом јачим од паприке са роштиља, није могла да издржи пут без доброг спаринга. Барaнин, несрећник, или се превише хвалио нашим наром и маслинама, или је, не дај Боже, рекао нешто увредљиво о чувеном лесковачком ћевапу. Како год, возило је брзо постало “Fight Club” на точковима.

Жена је, по наводима пријаве човјека из Бара најприје стењала као да тестира чврстину маслиновог дрвета, па га онда угризла (можда је помислила да је у питању суво месо), а затим и ударила песницом у главу – чисти завршни ударац за публику.

И сада се ми питамо: што ово морало да чека 62 дана да угледа свјетлост дана? Је л’ новинарима требало времена да дођу себи од смијеха, или су чекали да виде да ли ће Барaнин поднети кривичну пријаву због злостављања – или због саботаже локалне гастрономске дипломатије?

Једно је извјесно – Лесковачка “Тејта” (тако јој од миља можемо рећи) завршила је иза решетака на старту, а да ли ће се у наставку процеса сазнати права истина – да ли је крив роштиљ или нар, остаје да видимо. До тада, драги читаоци, ако путујете  с партнером који није из вашег краја на дужим релацијама, боље наручите сендвич на пумпи него што почињете расправу о томе чије воће или месо је најбоље.

Јер, изгледа да љубав може да боли. А кад боли у колима – онда боли и глави, и руци, и државном тужилаштву...