Од привредног гиганта до статистичке сјенке: Шта су урадили од Бара

Према најновијим подацима Управе за статистику (MONSTAT), просјечна нето зарада у Црној Гори у априлу 2025. године износила је 1009 еура. Иако је некада био симбол привредне снаге и развоја, Бар се данас налази тек на десетом мјесту — са просјечном зарадом од 942 еура. Иза њега су чак и градови без излаза на море, са слабијом инфраструктуром и мањим економским капацитетима. За град који је некад хранио цијелу Црну Гору, ова позиција је понижење.

Није то посљедица случајности нити географије. Бар је систематски урушаван деценијама, под плаштом пљачкашких приватизација које су спроводили ДПС, СДП и СД — три политичке организације које су град третирале као лични партијски плијен. Симболи економије као што су "Лука Бар", "Приморка", "Бар биље", "Центројадран", "Прекооцеанска пловидба" — уништени су, распродати или гурнути у стечај, а радници претворени у статистику незапослености или минималца.

Док се Бар гуши у насљеђу политичке неодговорности, Тиват блиста. Са највишом просјечном зарадом у држави — 1263 еура — Тиват је доказ шта могу да ураде локална власт и држава кад раде у истом правцу, у интересу грађана. Без вишка ријечи, без празних обећања, Тиват је напредовао тихо и темељно — и то се сада види у новим бројкама.

Бар је, нажалост, остао заробљен у прошлости. Не због тога што му недостаје потенцијал, већ зато што му недостаје политичка слобода. Ипак, ни ту слика није сасвим црна. Лука Бар — као један од посљедњих преосталих симбола некадашње моћи — данас под новим руководством покушава да исправи деценијске грешке. Уз велики отпор и наслеђене проблеме, садашњи менаџмент ради на оживљавању капацитета. Али тешко је градити кад су темељи систематски подривани деценијама.

Највећи удар Луци нанијело је управо руководство из периода Мила Ђукановића, које је — из политичке опсесије и идеолошког конвертитства — отјерало највеће кориснике из Србије ка конкурентским лукама у Хрватској и Албанији. Та одлука је имала разоран ефекат не само на приходе Луке, већ и на цјелокупну логистичку и привредну мрежу Црне Горе. А све је то урађено под изговорима који се данас ни најтврдокорнијим бирачима ДПС-а не чине смисленим.

Истина је да претходни избори у Бару нису донијели велику промјену. Али исто тако је истина да ће наредни избори бити прекретница. Растућа незадовољства, поређења са другим градовима, и све већа свијест грађана о томе ко их је уназадио — сигуран су знак да промјене долазе. Бар не може напријед све док је у рукама оних који су га уништавали.

А кад једном скине ту политичку омчу с врата, Бар има све предуслове да се придружи Тивту, Будви и Подгорици не само по статистикама, већ и по стварном квалитету живота. То неће бити заслуга ниједне партије, него грађана који су одлучили да им је доста да се од некадашњег привредног гиганта прави статистичка сјенка. Вријеме је да се Бар пробуди.