Отпад као пријетња јавном здрављу: Црна Гора касни за ЕУ обавезама

ПИШЕ:  др Ивана Војиновић

Управљање отпадом у Црној Гори и даље је у фази транзиције. Иако су законски темељи постављени, а поједине инфраструктурне тачке, попут регионалних санитарних депонија „Ливаде“ и „Можура“, представљају примјере системског приступа, стварност показује да је наш однос према отпаду у великој мјери реактиван. Завршавамо пету годину без Државног плана управљања отпадом, па самим тим и без локалних планова. Нијесу урађени ни планови превенције отпада на локалном нивоу, а што су захтјеви европског законодавства и први важан корак ка изградњи културе рециклаже.

Ново амбициозно европско законодавство од Црне Горе као државе кандидата за чланство у ЕУ захтијева развој политике превенције настанка и поновне употребе отпада, како би одвојено сакупљање отпада доминирало, рециклажа постала правило, а одлагање на депоније било сведено на нужни минимум.

Гомилање обавеза
На територији Црне Горе званично је пописано чак 346 неуређених одлагалишта отпада. У преговорима са ЕУ у Поглављу 27, Црна Гора је затражила да јој се омогући да након очекиваног датума уласка у ЕУ, у тзв. прелазном периоду, конкретно до 2033. године, испуни све бројне обавезе у области управљања отпадом. Нажалост, наша држава само наставља са гомилањем тих обавеза, па нам Европска комисија указује да немамо успостављен систем селекције и рециклаже отпада, да се не рјешава питање привремених одлагалишта која треба затворити и санirati, нити имамо визију у стратешком планирању и инвестицијама.

Дакле, већ се чини недостижним да се, чак и у средњем року, достигну стопе одвојеног сакупљања и рециклаже од 50 одсто (макар за папир, метал, пластику и стакло), обезбиједи адекватан третман тзв. посебних токова отпада (електричног и електронског, батерија и акумулатора, амбалаже), смањи количина биоразградивог отпада који завршава на депонијама, изгради инфраструктура по европским стандардима, посебно на сјеверу Црне Горе, као и санирaју неуређена одлагалишта.

Инспекцијски надзор не јача, и ту посебно забрињава то што нијесу обезбијеђена финансијска средства за оснивање државне комуналне инспекције, што је истовремено и законска обавеза. Ако држава жели грађанима да пошаље поруку да је посвећена управљању отпадом, онда мора то да покаже и кроз већи буџет, који ће створити услове за примјену прописа и реализацију пројеката.

Закони и очекивања
У априлу 2024. године, Скупштина Црне Горе донијела је нови закон о управљању отпадом. И овај закон, уосталом као и претходни, јасно дефинише како отпад мора бити третиран, одложен и контролисан у сврху заштите земљишта, вода, ваздуха и здравља људи. Упркос томе, у нашој држави се и даље углавном одлаже мијешани комунални отпад. То ствара огроман притисак на регионалне депоније.

Депонија „Ливаде“ данас преузима отпад из чак девет општина (Подгорица, Цетиње, Даниловград, Тузи, Зета, Плужине, Шавник, Никшић и Мојковац), чиме покрива централни и дјелимично сјеверни регион државе. На њу се дневно допреми више од 350 тона отпада на преко 100 камиона, што у коначном чини годишњи пријем од више од 100.000 тона комуналног отпада.

Технолошки процес у санитарним кадама обавља се у складу са законском регулативом која је прилагођена ЕУ прописима, а што се константно доказује редовним издавањем интегрисаних дозвола за рад овог постројења. Објекат има просторни капацитет за шест санитарних када. Како је четврта када на измаку капацитета, градња нове санитарне каде је ургентна нужност. Очeкивати да депонија „Ливаде“ може функционисати без ширења капацитета, у условима изостанка ефикасног система превенције настанка, селекције (посебно примарне) и рециклаже отпада у широј друштвеној заједници, потпуно је нереално.

Наиме, без пете санитарне каде свих ових девет општина, у којима живи 50,1 одсто становника Црне Горе, остале би без алтернативе која испуњава ЕУ техничке и еколошке услове за безбједно депоновање отпада који 317.031 становник наведених општина свакодневно ствара. Свако друго рјешење у овом моменту водило би ка неформалним депонијама, загађењу вода и ваздуха, санитарним и епидемиолошким ризицима, као и кршењу европских директива, јер нажалост навику и обавезу рециклаже и поновне употребе отпада које покушавамо да изградимо годинама не можемо створити преко ноћи. Другим ријечима, изградња пете санитарне каде на депонији „Ливаде“ је питање јавног здравља и очувања животне средине.

Уз то, Директива о отпаду јасно предвиђа да државе чланице ЕУ морају обезбиједити довољне капацитете за обраду и одлагање отпада у складу са хијерархијом управљања отпадом: превенција, поновно коришћење, рециклажа, енергетска валоризација и, на крају, депоновање. Јасно је да се Црна Гора још доминантно налази на хијерархијској љествици депоновања. Зато су санитарне каде, док се не изгради комплетан ланац управљања отпадом, неизбјежна нужност. Овдје треба нагласити да санитарна када није само простор на који се отпад одлаже. То је сложен инжењерски објекат са вишеслојним заштитним системима, дренажама, прикупљањем процједних вода, системима за контролу емисија гасова, па њено пројектовање, изградња и управљање нијесу ad hoc послови.

Изградња нове санитарне каде на депонији „Ливаде“ јесте нужан корак, али не смије бити једини. Паралелно са изградњом нове санитарне каде, држава мора снажно улагати у инфраструктуру за селекцију и рециклажу отпада, као и у едукацију и промјену свијести грађана и привреде. Док год се селекција и рециклажа буду третирале као алтернатива, а не као приоритет, систем ће остати преоптерећен и дугорочно неодржив, али и неконкурентан на европском тржишту који је окренут ка циркуларној економији и валоризацији отпадних материјала.

(Ауторка је директорка Центра за климатске промјене UDG)

Извор: Побједа