На данашњи дан прије 21 годину убијен Душко Јовановић: Крваве руке Миловог режима
Главни и одговорни уредник "Дана" Душко Јовановић убијен је на данашњи дан прије 21 годину. Петнаест минута прије поноћи, 27. маја 2004. године, испред редакције су одјекнули рафали, баш у тренутку када се Јовановић, по закључењу тог броја новина, спремао да пође кући, не слутећи да из мрака вребају убице, а да њихови налогодавци негдје чекају да им јаве да су обавили задатак.
Двадесет једну годину касније, убице и даље вребају из неког свог мрака, а налогодавци атентата на првог човјека "Дана" још увијек вјерују да рука правде до њих никад неће стићи. И није да немају разлога да не повјерују у тако нешто, јер их правда, у коју се свака власт у Црној Гори куне, упорно заобилази дуже од двије деценије. Недавно је Дамир Мандић, једини правоснажно осуђени за саизвршилаштво у убиству Јовановића, одслужио казну од 19 година, на колико је био осуђен. Он није изашао на слободу, већ је пребачен у истражни затвор због сумње да је умијешан у међународни шверц кокаина. Мандић је казну одробијао, али је правда остала утамничена јер ни након 21 годину није познато коме је он био саизвршилац у злочину, нити ко је наредио и платио да Душко Јовановић буде убијен.
Обећања да ће злочин бити расвијетљен и да је то приоритет засад су једини "конкретан" корак, а већ трећа Влада Црне Горе троши свој мандат након промјене тродеценијског режима предвођеног Демократском партијом социјалиста (ДПС). Десиле су се промјене и у полицији, и у тужилаштву, и у судству... Промјена – барем оних видљивих и јавности јасно саопштених – нема једино у истрази о убиству Душка Јовановића. Само флоскуле да је истрага у току, да су саслушани свједоци, предузете мјере и радње, издата упутства и да се више детаља не може саопштити. Тешко је разумјети и прихватити такав зид ћутања, нарочито ако институције упорно ћуте 21 годину.
И Комисија за праћење истрага напада на новинаре констатовала је у најновијем извјештају да, упркос препорукама Комитета УН за људска права, не добијају конкретне податке о детаљима истражног поступка о убиству Душка Јовановића – не зна се ко су саслушани свједоци, да ли има нових доказа и да ли су испуњене раније препоруке.
Више државно тужилаштво у Подгорици је прије четири године, 17 година након злочина, формирало нови предмет поводом убиства уредника "Дана". Предмет је задужила тужитељка Данка Ивановић Ђерић. Нажалост, ни четири године нијесу биле довољне да се идентификује макар један актер злочина. Поводом 21. годишњице од убиства Јовановића, из Вишег тужилаштва су за "Дан" казали да су предузели више радњи у склопу истраге, као и да је формиран тим тужилаца који поступа у овом случају, али више детаља, нарочито оних на основу којих би се могло наслутити да имају нова сазнања, нијесу саопштили.
"Подсјећамо да је у претходном периоду у Вишем државном тужилаштву у Подгорици интензивиран рад у предмету убиства главног и одговорног уредника ДН "Дан" и формиран посебан тим државних тужилаца који поступа у предмету. У предмету је предузето више радњи и мјера, саслушано је више свједока, и у континуитету се предузимају бројне доказне радње, а све у циљу доношења коначне законите одлуке. Због заштите интереса поступка, нисмо у могућности прецизније одговорити на ваша питања, нити давати више детаља" – саопштено је "Дану" из тог тужилаштва.
И из Врховног државног тужилаштва понављају да је формиран тим тужилаца, како би се интензивирао рад у овом предмету. Напомињу и да се врховни државни тужилац Милорад Марковић редовно информише о предузетим радњама и да је издао обавезујуће упутство у случајевима извршења кривичних дјела над новинарима. Међутим, јасно је да ни то није дало резултате, јер 21 годину од злочина у спушком затвору нема ни осумњиченог, а камоли осуђеног за убиство Јовановића.
"Врховни државни тужилац Милорад Марковић редовно се од стране Вишег државног тужилаштво у Подгорици обавјештава о предузетим радњама у предмету убиства главног и одговорног уредника дневног листа "Дан". Као што сте информисани, у Вишем државном тужилаштву у Подгорици формиран је тим државних тужилаца у циљу интензивирања рада и предузимања неопходних мјера и радњи у овом предмету. Истовремено, подсјећамо да је врховни државни тужилац током претходне године издао обавезујуће упутство општег карактера за поступање државних тужилаштава у случајевима пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија. Упутством је, између осталог, прописано да државна тужилаштва хитно интензивирају рад у наведеним предметима и да руководиоци државних тужилаштава у предметима у којима поступци неоправдано дуго трају дају писана обавезујућа упутства поступајућим државним тужиоцима" – саопштено нам је из ВДТ- а.
Виши суд: Докази нијесу нестали, нити су контаминирани
Из Вишег суда у Подгорици поновили су да приликом обијања депоа у тој институцији није нестао нити је контаминиран ниједан доказ из предмета везаног за убиство уредника "Дана". То је за наше новине потврдила самостална савјетница за односе са јавношћу Вишег суда у Подгорици Ивана Вукмировић.
Међутим, лидер ГП УРА Дритан Абазовић, који је у моменту када је прокопан тунел до судског депоа био премијер, и даље тврди да су некадашњи агенти АНБ-а Зоран Лазовић и Душко Голубовић, који се тренутно налазе у притвору, повезани са организаторима убиства главног и одговорног уредника "Дана". Он је недавно у једној емисији њих двојицу повезао и са афером "Тунел", тврдећи да тунел до депоа Вишег суда није прокопан због дроге, већ због аутоматске пушке из које је убијен Јовановић.
У Скупштини Црне Горе у фебруару ове године формиран је Анкетни одбор за истрагу о политичким мотивисаним убиставима и нападима на новинаре и интелектуалце, који је, између осталог, требало да се бави и истрагом о убиству првог човјека "Дана", али и његовим пребијањем од стране тзв. "црних тројки". Иако су представници парламентарне већине најављивали историјску мисију и огроман допринос расвјетљавању злочина из блиске прошлости, досад је одржано само једно саслушање, и то бившег шефа црногорске тајне полиције и некадашњег министра правде и премијера Душка Марковића. Низ неистина, општи је утисак у вези с тим саслушањем, а чак се и од појединих посланика власти могло чути да нису очекивали да ће Марковић било шта саопштити. У чему је онда сврха саслушања?! Многи су скептични кад је ријеч о ефектима рада Анкетног одбора, наводећи да је у питању још један вид политичке злоупотребе зарад стицања одређених политичких поена, а без ефекта на утврђивање чињеница и прикупљање материјала који би допринијели процесуирању починилаца кривичних дјела.
Предсједник Анкетног одбора Андрија Николић (ДПС) каже да је анкетни одбор за спровођење парламентарне истраге осмишљен као инструмент додатне контроле опозиције над парламентарном већином која управља институцијама, па је тај механизам досад искључиво и користила опозиција.
"Кад власт одлучи да формира анкетни одбор, онда је то признање да су институције којима управљају неспособне да раде свој посао и расвјетљавају убиства и друга тешка кривична дјела. Јер, уколико постоји политичка воља да се убрза поступак долажења до пуне истине у одређеним случајевима, онда су механизми за то институције система – од тужилаштва и полиције, преко Вијећа за националну безбједност, до судова, а не анкетни одбори који треба да им послуже, да због недостатка сувисле политике, обрачунавајући се са политичким противницима, продуже опстанак на власти. Но, и поред тога што смо мишљења да је формирање овог анкетног одбора израз политичке немоћи тренутне власти да обезбиједи ефикасан и независан рад институција које би требало да се баве нерасвијетљеним убиствима и другим случајевима, нијесмо жељели да остављамо простор да се наш евентуални изостанак произвољно и недобронамјерно тумачи, односно да се манипулише како немамо политичку вољу или институционалну одговорност да се укључимо у разговор о предметним догађајима. Једнако тако, имамо обавезу да правовремено разоткријемо сваки покушај манипулације и скретања пажње са суштине" – казао је Николић за "Дан".
Николић: Не смије се дозволити злоупотреба жртава и њихових породица
Шта је сврха разговора на Анкетном одбору уколико ви дођете тамо и оптужите некога за убиство, али без ефекта на утврђивање чињеница и процесуирање налогодаваца и осталих извршилаца у неком од кривичних дјела? Приче рекла- казала‘ нијесу својствене озбиљним људима и онима који желе истински да помогну. Према томе, парламентарној већини не смије се дозволити злоупотреба жртава и њихових породица зарад стицања политичких поена, нити преузимање надлежности тужилаштва и судова, да би на тај начин сакрили институционалну немоћ. Уколико имају неке нове доказе, или свједоке који својим свједочењима одређене истраге могу учинити ефикаснијим, такве одмах треба да упуте у полицију и тужилаштво, а након тога могу их позвати и на Анкетни одбор. Разлика је само у томе што пред полицијом, тужилаштвом или судом за приче рекла- казала, изношење неистина или неоснованих оптужби можете кривично одговарати, истакао је предсједник Анкетног одбора Андрија Николић.
С друге стране, члан Анкетног одбора Момчило Лековић (Демократе) истиче да Анкетни одбор има прије свега моралну обавезу да пружи сваки могући допринос у расвјетљавању атентата на Душка Јовановића, како наглашава, не само због истине, већ и због његове породице и свих грађана који већ 21 годину чекају одговоре.
"Можда немамо све инструменте истраге, али имамо снагу да расвијетлимо пропусте, позовемо праве свједоке, поставимо права питања и на тај начин извршимо притисак на институције да коначно почну да раде свој посао.
Одбацујем свако настојање да се ова трагична тема претвори у полигон за политичке поене, јер злочин над Душком Јовановићем није ни јучерашња ни дневнополитичка тема. То је деценијска рана овог друштва, која неће зарасти док се не открије пуна истина и све док правда не буде у потпуности задовољена, а то подразумијева откривање и процесуирање налогодаваца убиства Душка Јовановића" – истакао је Лековић.
И члан Анкетног одбора Богдан Божовић (СНП) сматра да могу допринијети утврђивању истине о убиству уредника "Дана".
"Наша обавеза, као партија које су биле у опозицији скоро 30 година, јесте да отворимо све теме које оптерећују наше друштво, а нарочито неријешена убиства која су оставила дубоке ране и уназадила повјерење у институције. Не смијемо дозволити да се ова трагична епизода заборави, већ морамо уложити додатни напор како би се расвијетлиле све околности и открила истина, ма колико она била непријатна за поједине структуре из прошлости. Велика је одговорност и на људима који су у вријеме убиства Душка Јовановића били на одговорним позицијама у сектору безбједности да коначно јавно проговоре о појединим детаљима. Знамо да је било озбиљних пропуста у истрази, укључујући чињеницу да је оружје коришћено у убиству потицало из резерви тадашњег СДБ-а, што указује на учешће појединаца из власти у припреми и извршењу злочина. Анкетни одбор није суд, нити тужилаштво, али свакако може бити важан инструмент за позивање одређеног броја људи који јавности могу дати нове информације и тако помоћи у даљој истрази и евентуалном процесуирању налогодаваца и извршилаца – оцијенио је Божовић.
Директорица невладине организације Акције за људска права (ХРА) Теа Горјанц Прелевић казала је да немају никакву информацију поводом захтјева који су прије скоро двије године упутили Влади Црне Горе, тражећи да ангажује страног експерта за ревизију истраге о убиству Душка Јовановића. Споро дјеловање власти оцјењује као очигледан недостатак воље да открију налогодавце и починиоце злочина.
"Последње што нам је познато јесте оно што је саопштио бивши премијер Дритан Абазовић – да је Влада Црне Горе у јулу 2023. затражила експертску помоћ од САД. Међутим, експерт није ангажован. Дакле, било је потребно чак пет година да би се таква помоћ затражила, а сад ваљда треба чекати бар још наредних пет да се и обезбиједи. Апсурдно. Као да властима уопште није стало да се уради све што је још могуће да се открију све убице и сви налогодавци. Наравно, САД нијесу једина држава која би такву помоћ могла да пружи. И међународне организације могле би да обезбиједе експерта, само га треба тражити на озбиљан начин"– сматра Горјанц Прелевић.
По њеном мишљењу, одувијек се добро водило рачуна да се убиство Јовановића не расвијетли до краја.
"Уосталом, толико је показатеља и прозивања врло конкретних особа, "све се зна", али наводно нема доказа. Доказа нема јер је отпочетка направљено више пропуста у истрази. Жао ми је што Уставни суд Црне Горе и Европски суд за људска права никад нису добили прилику да утврде да је истрага о убиству Душка Јовановића била недјелотворна, јер им уставна жалба, односно представка никад није поднијета – каже директорица ХРА.
Горјанц Прелевић: Зашто Марковића нису питали је ли ДБ пратила Јовановића?
Акција за људска права (ХРА) поздравља рад Анкетног одбора као потенцијалну прилику да се нешто покрене и дође до нових информација. Ипак, напомињу да досадашњи рад, укључујући саслушање бившег премијера и некадашњег шефа тајне полиције Душка Марковића, није донио ништа ново.
"Упркос важности теме, ангажман Скупштине дјелује само као полигон за промоцију посланичке реторике, а не као било како користан истражни механизам. За нас је, на примјер, несхватљиво да Марковићу нису постављена кључна питања о томе је ли ДБ пратила Јовановића, је ли он имао досије у ДБ-у, као што га је имао српски новинар Славко Ћурувија, коме је живот окончан на исти начин као и Јовановићу, али за кога је бар утврђено да га је ДБ пратила до самог атентата. Одговорност за вођење истраге и даље је највише на тужилаштву, које располаже свим овлашћењима и истражним механизмима. Рјешавање овог случаја било би кључно за владавину права у Црној Гори, за повјерење у државу, као и за слободу изражавања, за саму новинарску професију. Подизање озбиљних оптужница против осталих извршилаца убиства, укључујући налогодавца, свакако би било веома позитиван корак за улазак у ЕУ", закључује Горјанц Прелевић.
Истиче да је забрињавајуће што није утврђено ни шта се десило са остатком доказног материјала који из Вишег суда у Подгорици није достављен тужилаштву, нити ко је одговоран за његов нестанак.
"Посебно је забрињавајућа информација из новембра прошле године коју је Више државно тужилаштво доставило Тужилачком савјету, а која показује да је од Вишег суда у Подгорици затражено да достави цјелокупан доказни материјал, будући да је извршена примопредаја само дијела доказног материјала, а који је суду претходно достављен из Висбадена, или да обавијести тужилаштво о евентуалном нестанку тог материјала. Послије тога нема трага о томе шта је тим поводом предузето. Да ли је материјал пронађен, или је утврђена одговорност онога коме је нестао, или ко га је украо? Ми смо недавно дошли до тог сазнања из извјештаја који смо добили од Тужилачког савјета. Иначе, из тог извјештаја ништа конкретно не може да се сазна о радњама тужилаштва у тој истрази, не можемо да знамо да ли су наше препоруке из 2016. године примијењене. У извјештају пише да су у контакту са породицом и Комисијом, тако да претпостављам да они то прате и на то питање могу да одговоре" – додаје Горјанц Прелевић.
Правни заступник "Дана" Небојша Асановић тврди да су активности надлежних на расвјетљавању убиства Јовановића недовољне и без иједног конкретног резултата.
"Вријеме иде и прођоше деценије, докази из истраге и поступка нестају или се губе, а да за то нико не одговара, свједоци нестају или умиру, чињенице и сјећања блиједе, само патње Душкове породице остају и вјечито питање – до када ће више овако" – каже Асановић.
Комисија за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија, чији члан је и овај адвокат, поставила је бројна питања и дала предлоге и препоруке надлежним органима, у првом реду тужилаштву и полицији у вези са овим предметом. Те препоруке, како наглашава Асановић, усвојила је чак и Влада Црне Горе, али засад немају никакве одговоре од тужилаштва.
"Очито да постоји проблем у комуникацији између Комисије и тужилаштва, у првом реду због тога што тужилаштво не одговара Комисији – и не само Комисији, него ни Влади Црне Горе – на бројне препоруке. Очито је да Влада Црне Горе не може или не жели да ријеши тај проблем, а Комисија не може сигурно" – рекао је Асановић.
Нагласио је да је свака иницијатива да се допринесе разрјешавању убиства и откривању службених лица која су опструирала истрагу, са које год стране долазила, била поздрављена од породице Душка Јовановића и од њега као њиховог пуномоћника.
"Ипак, страх нас је да у свему томе има и оних који то раде искључиво из политичких разлога и због других интереса и јављају се од годишњице до годишњице убиства и користе се именом Душка Јовановића, а с друге стране, осим вербално, нису урадили ништа конкретно да стварно покрену или убрзају поступак расвјетљавања злочина "– истиче Асановић.
Шћепановић: Пуцањ у владавину права
Вршилац дужности директора Управе полиције Лазар Шћепановић казао је синоћ за РТЦГ да се очекује да надлежни органи расвијетле убиство Душка Јовановића.
"Пуцањ у Душка Јовановића није само пуцањ у човјека: то је пуцањ у глас, пуцањ у ријеч и перо којим се обликује демократија и пуцањ у владавину права, у институције, а не само у човјека који је непоколебљиво указивао на девијације у друштву"– поручио је Шћепановић.
Бивши министар унутрашњих послова и посланик ГП УРА Филип Аџић рекао је да је заоставштина убиства Душка Јовановића корумпирани заробљени систем, поробљене институције.
"Убиство је несумњиво са потписом државе: аутомобил из којег је пуцано био је у власништву МУП-а, пушка је била у једном моменту код људи из АНБ-а, људи који су означени као чланови криминалних група добијали су легитимације државне безбједности. Уклањање доказа које се дешавало одмах по убиству, али и касније, могло се радити само уз знање људи из државних служби. То је требало да покаже да они који се дрзну да укажу на такозвани државни посао страдају и да нико не смије да угрози тај посао" – казао је Аџић.
Предсједник Уједињене Горан Даниловић предлаже људима из Скупштине да оне који долазе на саслушања обавежу да говоре истину. Цијени да је крајње несувисло да неко ко је тада био шеф АНБ-а каже да је чуо да је пушка била у депоу те службе. Сматра да је постојала шира организована криминална група од оне која је убила Душка Јовановића, која није дозволила да сазнамо ко га је убио.
"Било је свега пар медија који су то истраживали, а други су помагали да се убице не открију – указао је Даниловић и додао да је нечињење да се злочин расвијетли код међународних партнера прошло неопажено.
Ипак, како каже, и даље је оптимиста да се у скорије вријеме може расвијетлити убиство уредника "Дана", "али сигурно не на начин као што се досад радило".
Дуг је, кажу, пут до истине. Кажу, а тако је говорио и Душко Јовановић, да је правда спора, али достижна. Нажалост, у случају расвјетљавања убиства првог човјека "Дана" правда је залутала и неко треба да јој покаже пут који води ка убицама и налогодавцима. У Европу се не иде с нерасвијетљеним убиством новинара, ваљда то коначно схвате они који тренутно владају Црном Гором и којима су уста пуна европских вриједности! Ако већ вјерују да је Црна Гора на прагу ЕУ, треба да знају да ће прво што ће их тамо упитати бити: да ли је расвијетљено убиство Душка Јовановића? Нек се потруде да нађу одговоре, јер је Душко Јовановић своје име уписао на најсвјетлијим страницама историје Црне Горе и управо он је дао свој живот борећи се за највеће вриједности које Европа и демократски свијет пропагирају.
(ДАН)
