Павићевић и Крковић ослобођени оптужби да су оштетили пошту Црне Горе за 900.000 евра

Некадашњи власник Завода за изградњу Бара Жарко Павићевић и бивша директорка те компаније Данијела Крковић након поновно спроведеног поступка данас су у подгоричком Вишем суду ослобођени оптужбе да су злоупотребом службеног положаја, приликом изградње стамбено-пословног објекта у Бару, оштетили Пошту Црне Горе за више од 900.000 еура, казао је за Побједу адвокат Душан Лукшић.

Оптужби је ослобођен и процјенитељ Рафаел Вретеничић, којем се стављало на терет да је својим радњама допринио настанку штете за Пошту Црне Горе.

Вретеничић је био ослобођен и првом пресудом у овом предмету.

Ослобађајућу пресуду изрекао је судија Борис Булатовић.

Адвокат Лукшић је казао да је судија Булатовић уважио налоге Апелационог суда који је његову жалбу усвојио у потпуности и након тога укинуо осуђујућу пресуду изречену 26. априла 2024. године.

„Суд је у поновном поступку утврдио да нема доказа да је Пошта претрпјела штету у овом случају. Како је штета битан елемент кривичног д‌јела а која није констатована у овом случају једини закључак суда је да кривичног д‌јела није ни било“, појаснио је садвокат Лукшић за Побједу.

Специјално државно тужилаштво првобитно је тврдило да је Пошти причињена штета од 2.247.882 еура, док је првом пресудом Вишег суда било утврђено да је штета износила више од 900.000 еура.

Првом пресудом коју је изрекла суткиња Нада Рабреновић, Павићевић је био осуђен на двије године затвора, док је Крковић била осуђена на годину и по.

Апелациони суд је у јануару прошле године укинуо ту пресуду и предмет вратио Вишем суду на поновно суђење.

Одлучујући о жалбама Специјалног тужилаштва, Павићевића и Крковић, Апелациони суд је тада утврдио да је првостепени суд починио битне повреде одредаба кривичног поступка, наводећи да је изрека пресуде била противрјечна разлозима пресуде, као и да одлучне чињенице нијесу биле потпуно утврђене и ваљано образложене.

Апелациони суд је оцијенио и да првостепени суд није у потпуности разјаснио све чињенице од значаја за оцјену постојања кривичног д‌јела и кривице оптужених.

Посебно је, како је тада саопштено, требало утврдити постојање намјере оптужених да Заводу за изградњу Бара прибаве противправну имовинску корист, а Пошти Црне Горе нанесу штету.

Специјално тужилаштво покренуло је истрагу након што је Пошта Црне Горе поднијела тужбу против Завода за изградњу Бара у стечају, који је био у власништву Жарка Павићевића, и барске компаније УСЕФА због неиспуњавања уговора о заједничкој изградњи стамбено-пословног простора.

Уговором потписаним 2008. године Пошта Црне Горе уложила је државно земљиште у барском насељу Тополица, а заузврат је требало да добије 30 одсто изграђеног стамбено-пословног простора, односно некретнину чија је најмања вриједност требало да износи 4,37 милиона еура.

Пошта је земљиште уложила уз сагласност тадашњих министарстава финансија и телекомуникација.

Крајем 2011. године ЗИБ је у посао укључио руског бизнисмена Артура Џахалова, са којим је склопљен уговор о заједничком улагању, а о томе, према наводима из поступка, није био обавијештен менаџмент Поште.

Џахалов је ЗИБ-у уплатио 4,2 милиона еура за завршетак изградње објекта.

Према ранијим медијским извјештајима, ЗИБ је до почетка 2013. године изградио око 45 одсто уговореног објекта, док је средином исте године Атлас банка предложила Привредном суду у Подгорици увођење стечаја у тој компанији због дуга од око 800.000 еура.

Почетком септембра 2013. године, око два мјесеца прије отварања стечаја, актива ЗИБ-а пренијета је на компанију УСЕФА, укључујући и пројекат изградње стамбено-пословног простора у Тополици.

ЗИБ је 6. новембра 2013. године отишао у стечај.

Извор: Побједа