Пред првим смо слободним пописом, шупља аргументација ДПС-а
ПИШЕ: Бошко Вукићевић
Свакодневне и хистеричне реакције ДПС -а, свих његових сателита и дукљанских идеолога против првог слободног пописа становништва, нијесу само манифестација паничног страха, већ и одраз политичке и сваке друге немоћи.
Добро знају Мило Ђукановић, сви његови пулени и разноразни антисрпски шовинисти у коликој је мјери њихова аргументација против слободног пописа шупља и неубједљива. Но , они ипак у њој истрајавају, наивно се надајући да ће њихово војевање с логиком, правдом и истином довести до некаквог оспоравања резултата првог слободног изјашњавања. Свјесни су да ти резултати неће бити одраз њихових надања (штавише, да ће показати разне њихове претходне крађе, махинације и манипулације), те им се једина преостала политика и тактика своди на оспоравање неоспорног. То се зове – немоћ.
Притом , очекиваним позивом на некакав бојкот пописа ДПС – главешине и дукљански идеолози свјесно своје све малобројније присталице излажу сасвим извјесном плаћању „папрених“ новчаних казни, које су законски предвиђене за случај одбијања грађана да се изјасне. Кажњавањем обичних грађана, од којих многи за разлику од ДПС – главешина једва састављају крај са крајем, бивше режимлије показују и недостатак етике у политичком дјеловању. Тако је та њихова немоћ уједно и – неморална.
А што се тиче хипокризије, двоструких стандарда и недостатка принципијелности у наведеној аргументацији ДПС-оваца, то је тек посебна прича. Прије више од три године, у својству савјетника тадашњег мандатара, проф. Кривокапића, о датим стварима сам дао сљедећу изјаву:
„Запањујућа је и у извјесној мјери и скандалозна аргументација појединаца о томе како на наредном попису грађани неће бити у прилици да се изјашњавају слободно. Не сјећамо се сличних реакција датих ентитета у ранијим приликама одржавања пописа становништва, тј. под влашћу вишедеценијске диктатуре, када су многи људи били под несносним притиском, пријетњама и уцјенама да би се на пописима изјашњавали другачије од онога како су жељели.
Дакле, уврнута логика покретача иницијатива о одлагању или измјени суштине пописа подразумијева да је под диктатуром слобода мишљења и изражавања већа него у условима свргнуте клептократије и ослобођеног друштва. Такав приступ проблематици је, најблаже речено, апсурдан.“
Како сам тада говорио о негаторима првог слободног пописа, тако говорим и сад. Допустимо грађанима да се први пут изјасне без притисака, крађа и уцјена.
А сада, двије ријечи и о личности, Марку Ђукановићу, који је био предсједник Народне Скупштине Црне Горе у вријеме краља Николе. У вези са првим слободним пописом, а и поводом најављеног избора Андрије Мандића, националног Србина, за предсједника актуелне Скупштине Црне Горе, подсјећам на ријечи Марка Ђукановића из 1910. године, у част проглашења Црне Горе за краљевину:
„Зна се да је прва српска држава Светога краља Владимира никла на простору данашње Црне Горе, зна се да је Зета била колијевка Немањића и остала мила њихова Дједовина са повластицама, којима се истицала између осталих страна пространога Царства Душанова, зна се, пошто је српско пропануло царство, да се Зетски господар Иван Црнојевић није покорио злој судбини осталога српскога народа, него се склонио у ове зетске планине, и тако основао Црну Гору, која је вјековима водила јуначку борбу, да сачува ову пошљедњу стопу српске земље, и зна се, да је на њој сачувала до наших дана пошљедњу искру српске слободе и независности“.
