Демократски кандидати да се писмено обавежу да ће подржати оног који уђе у други круг

ПИШЕ: Бошко Вукићевић

У овом тексту позабавићу се сљедећом темом: због чега у другом кругу предсједничких избора, без обзира на кандидате који буду прошли, неће бити високе апстиненције бирача (којом многи политичари и аналитичари покушавају застрашити и обесхрабрити слободне грађане).

Прије свега, поновићу: пожељна би била писана обавеза, нека врста споразума, свих демократских кандидата да ће у другом кругу пружити отворену подршку оном кандидату који ће се суочити са Милом Ђукановићем или неким другим избором мафиократског ДПС -а.

На тај начин би на изборно надметање сви изашли "чистих руку", без било чије примисли да неко, из одређених разлога, пружа боцу са кисеоником оронулој клептократији и Ђукановићевој тиранији.

Колико ми је познато, ДФ је на овакву врсту обавезе и споразума већ пристао; на потезу су остале партије и кандидати. Уосталом, ако у другом кругу не дође до очекиване подршке свих кандидата оном који је прошао да се суочава са кандидатом мафиократије - терет евентуалног опстанка Ђукановића носиће управо они који такву подршку нијесу пружили. Велика је то одговорност.

Надаље, у циљу достизања солидне излазности у другом кругу, о ма ком кандидату се радило - неопходно је да предсједничка кампања свих страна буде коректна. У том смислу, партијски активисти и симпатизери, разноразни "ботови" на друштвеним мрежама, морају обуставити било коју врсту "пљувачке" или подметачке активности, тј. оне која иде више на лично, него што се бави политичким и суштинским питањима у оквиру кампање.

То је свакако лакше рећи него остварити, па је и дужност самих кандидата да јавно упуте апел сопственим симпатизерима да њихова кампања и активност буде коректна и цивилизована.

Евентуалним незаконитим дјеловањем кандидата нека се баве надлежне институције.

А овдје ћу навести и у кључни разлог због којег неће доћи до повећане апстиненције у другом кругу: он се састоји у апелу који ће упутити СПЦ и Митрополија црногорско-приморска.

Наиме, иако по правилу Црква не треба да се мијеша у дневнополитичке и изборне проблематике, постоје неки круцијални историјски моменти када она не само да треба, већ је и дужна то да учини. Један такав моменат се десио у вријеме чудесних литија против дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести, када је наш свети митрополит Амфилохије позвао грађане да масовно изађу на изборе, поразе диктатуру, спасе Цркву и Црну Гору. Између осталог, то је био и основни разлог због којих сам и сам изашао на изборе, кршећи дотадашњи принцип бојкота који сам годинама заговарао у оквиру Покрета Слобода народу. И управо тај чудесни моменат кршења неког устаљеног правила у кључним историјским тренуцима, како од стране Цркве тако и од стране бојкоташа и апстинената - довео је и до чудесних резултата, тј. до побједе над аутократијом на изборима и почетака демократизације Црне Горе.

На наредним предсједничким изборима доћи ће до још једног ванредног историјског тренутка у којем ће Црква интервенисати.

Мора бити завршена ера безумних богобораца и мафиократије - Мило Ђукановић и његова заоставштина морају коначно и дефинитивно бити поражени. Без обзира на име кандидата који наступи против Ђукановића или неког другог из ДПС -а, увјерен сам да ће Црква позвати да се гласа за њега, а против мафиократије. Уосталом, то је митрополит Јоаникије већ и најавио, када је недавно јавно изјавио да Ђукановић коначно мора ићи.

У том смислу, прије другог круга предсједничких избора, доћи ће до његовог јавног апела, као и апела нашег патријарха. Таквом јавном позиву наших црквених великодостојника неће моћи да се оглуше они партијски активисти-вјерници, који сада најављују да ће гласати само за сопственог кандидата, и никог другог.

Из наведених разлога сматрам и да ће у другом кругу предсједничких избора доћи до солидне излазности, као и да ће Андрија Мандић поразити Мила Ђукановића или неког другог кандидата ДПС -а.