ПРИРЕДИО: Игор Ремс
Када сам започео да приређујем текстове о Србима из Лужице, односно Лужичким Србима, које Немци никада не желе да зову Србима ( Немци их зову Зорбен), претпоставио сам да ће се отворити један огроман простор, једна безданица са хиљаду рукаваца довољно да вас све више и више одвлачи и увлачи у материју којој се не види крај.
Да, тешко је сагледати крај који већ траје бар најмање десет миленијума и исписати све то у неколико колумни. Једино у шта сам сигуран јесте да са сваким приређеним текстом схватам колико заправо не знам.
Француски слависта Сипријан Робер каже да су Срби мајка свих Народа а да је Србски Језик мајка свих Језика!
Ову своју тврдњу поткрепио је годинама које је провео у истраживању и обиласку свих садашњих “словенских” земаља.
На улазу у стари део Дрездена налазе се два ратника у виду чувара, који на себи имају србски симбол: крст са четири оцила (на слици се лепо виде заокружени црвеном бојом). Један од ратника има змаја на челенци шлема*.
Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива српска гробља на тлу Шпаније, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа.
Проф. Јохан Кристијан Шетген (нем. Professor Johann Christian Schöttgen), који је био научник, историчар, теолог, и његов колега, историчар Георг Кристоф Крејсиг (нем. Georg Christoph Kreyßig), у свом делу наводе да су Срби дошли на простор Кнежевине Саксоније из Србије (Балкана), доказујући и да су Срби аутохтони народ на простору Балкана.
„Ich glaube vielmehr, dass unsere Sorben aus Serbien durch Mähren und Böhmen hier eingerücket sein, und beweise solches mit folgenden Gründen: Weil Sie 1.) einerlen Nahmen, 2.) einerlen Sprache 3.) einerlen Benennungen Ihrer Städle und Dörffer in benden Länder gehabt.
„Верујем да су наши Срби (односи се на германизоване и славенизиране Лужичке Србе) овде стигли из Србије преко Моравске и Чешке, и то доказујем следећим разлозима: зато што су имали 1) исто име, 2) исти језик, 3) иста имена својих градова и села у истим земљама.“
Дело под називом „Diplomatische und curieuse Nachlese der Historie von Ober-Sachsen und angräntzenden Ländern: zu einiger Erläuterung derselben, gehalten von Christian Schöttgen und George Christoph Kreyßig“, из 1730. године, на страни 180, одељак 4. ).
Из овог научног дела, видимо да проф. Јохан Кристијан Шетген (1687-1751) и Георг Кристоф Крејсиг (1695-1758), наглашавају и кажу: „наши Срби“ (нем. unsere Sorben), сматрајући Лужичке Србе, становницима Кнежевине Саксоније (данашња покрајина Саксонија), односно Горње Саксоније (нем. Obersachsen), на чијем простору су рођени проф. Јохан Кристијан Шетген и Георг Кристоф Крејсиг. У то време, Кнежевина Саксонија је била део Светог римског царства. Саксонија постаје краљевина, 1806. године.
Стари грб Лужичких Срба са трачанским грифоном (итал. Grifone Tracio, енгл. Тhracian griffin), који има кљун и препознатљиву и карактеристичну гриву са валовитим праменовима, од Ђакома Фонтане, из 1605. године.
Историчар, проф. Јохан Кристоф Бекман (нем. Johann Christoph Bekmann) у свом делу наводи да су Срби остаци древних Трачана. У свом делу, на страни 352. пише о сеоби Срба са Хума (Балкана), а не на Хум (Балкан) како данас лажно говоре псеудоисторичари, шарлатани. Бекман говори и о староседелаштву Срба на Балкану, односно Рашана (Трачана). Бекман спомиње реку Истер (Дунав) и сеобу Срба са Балкана, узводно Дунавом, ка северу Европе. Дело под називом „Historia orbis terrarum, geographica et civilis, de variis negotiis nostri potiss. & superioris seculi, aliisve rebus selectioribus“, из 1680. године, на страни 352.
Историчар Вилијам Тук (енгл. William Tooke), у свом делу наводи да се Илирско-Српско царство раније звало Црвена Србија, Германски Сорбеланд, Бела Србија (односи се на простор северне Европе у којој живе данашњи Лужички Срби), а да се територија Србије звала Црна Србија (односи се на јужни део Европе, Балкан у коме живе Илири-Срби). Историчар Вилијам Тук спомиње прадомовину Срба (Илира) - Црну Србију која се налазила на простору Балкана. Tакође, Тук говори да је Илирско-Српско царство некада било огромно!
__________
* Милош Обилић је на фрескама приказан са шлемом и челенком змајевитих крила, док је на сликама често приказан са шлемом и челенком у облику змаја.
Српски ратници су често приказани са шлемом и челенком у облику змаја или змајевих крила, карактеристичним за припаднике српског витешког Реда змаја.
На једној фресци из прве половине 14. века (1341), приказан је српски ратник, витез са карактеристичном српском униформом и шлемом са челенком у облику змајевих крила, у православном манастиру Лесново, који је подигао српски севастократор и деспот Јован Оливер.
У рукопису Ватикански Вергилије (лат. Vergilius Vaticanus) из 4. века, приказана је Тројанка Креуса (ћерка Пријама и прва жена Енеје) и Тројанац Енеја са шлемом на коме се налази црвени змај. Лево од њих, налази се њихов син Асканије који на шлему има црвеног змаја. У Ватиканском Вергилију приказани су и ратници у тројанском логору - Тројански савет у одсуству Енеје: Ниш, Асканије (који седи), Еуријал, Алет. Тројански ратници на главама имају трачанску капу, позната и као фригијска капа, и шлемове на којима се налази златни и црвени змај. То је исти златни и црвени змај као код српских витезова Реда змаја. Ватикански Вергилије један је од најстаријих сачуваних извора из епа Енејида.
У ових неколико примера приказано је шта су различити истраживачи писали о првобитним Србима, нашим прецима, који су у прапрадавна времена живели од Северног мора, од Светограда (данашњи Амстердам) па све до Тихог океана!
Од тог првобитног Србског Народа, којег су сачињавала многобројна племена, временом су се због разноразних разлога рађале нове нације стварајући на тлу Европе, Азије и Африке сопствене државе.
Тај процес је, нажалост, и даље у току иако је великан србског рода племић Сава Текелија* у свом времену упозоравао да није добро Србима давати имена по географским појмовима: Шумадинац, Далматинац, Црногорац, Македонац, Херцеговац … јер некоме може да падне на памет да створи нове народе.
*Сава Текелија (1761 — 1842), српски доктор права, народни добротвор, оснивач првих српских просветних институција — Текелијанума, први доживотни председник Матице српске, писац, борац за очување српског духа, језика, културе и традиције.
