ПИШЕ: Игор Ремс
29. 5.
После доручка окупљамо се у фоајеу хотела јер данас у девет часова одлазимо до града који заузима доминантно место када је у питању бугарски туризам, али и бугарске старине, односно историја.
Ево шта кажу у кратком опису Немци:
Несебар је град у Бугарској, у области на црноморској обали. Калдрмисане улице Старог града, смештеног на рту, оивичене су рушевинама византијских тврђава и купатила. Рушевине цркве Свете Софије из 5. века имају камене стубове и огромне лучне прозоре. Црква Светог Стефана из 11. века садржи стотине мурала и велики, раскошно украшен олтар.
Улазимо у аутобус и крећемо. Несебар се налази на северу у односу на Бургас, а удаљен је 35 километара. Излазимо на пут број 9 и за неких 45 минута прилазимо овом питорескном градићу смештеном на рту.
Улазимо у град од неких 20.000 становника. Наши организатори нам говоре да су цене веће у односу на Бургас и до 30%, да је преко лета толико туриста да се „тешко дише“ и да њихов број неколико пута премашује број становника. Крећемо се старим улицама у правцу музеја.
Несебар је настао из трачког насеља, а населили су га Грци крајем 6. и почетком 5. века пре нове ере. Стари град Несебар је музеј на отвореном и сложен споменик урбане архитектуре. Са својим значајним зградама и јединственом локацијом, град је уврштен на УНЕСКО-ву листу светске културне и природне баштине и једно је од 100 националних туристичких места Бугарске.
Својом историјом, оближњим плажама и локацијом, Несебар је национално познат град за рекреативни, плажни и културни туризам, тако да привлачи посетиоце из целог света. Заједно са Сунчевим брегом, Равдом и Светим Власом, Несебар чини највећу туристичку агломерацију у Бугарској.
Кратка историја града
Град је добио своје прво име од трачког становништва. Међутим, ово име је документовано у неколико варијанти, укључујући Месамбрие, Менебриа, Месембрија (старогрчки: Μεσημβρία, такође Μεσαμβρία, латинизовано: Месембрија). Састављено је од трачког -bria (за „град“) и компоненте коју је Страбон објаснио као Менас, а Стефанос Византиос као Мелсос, као властито име.
Неколико савремених аутора тумачи име као град Менас или град Мелсас, при чему се Мелсас схвата као трачки оснивач града.
Бугарско име града, Несебар, преноси се од средњег века, када је власт над градом у бугарско-византијском пограничном региону неколико пута мењала власника. Током османског времена град је носио мало измењено име Мисиври.
Тек 1934. године град је званично добио име Несебар.
Прво насеље данашњег града Несебара може се пратити до Трачана. Град Месембрија је основан током грчке колонизације крајем 6. или почетком 5. века пре нове ере од стране Грка из Византије и Халкидона, или од стране Грка из Халкидона и Мегаре, или само Мегаре.
Полис се брзо уздигао и постао трговачка сила. Током овог периода град је трговао са целим регионом Црног мора и источним Медитераном. У 6. веку пре нове ере почео је да кује бронзане и сребрне кованице за себе и друге градове-државе.
У 4. и 3. веку пре нове ере, град је био цветајућа заједница са сопственом флотом, тврђавом, позориштима и храмовима богова Аполона, Зевса и Хере, Асклепија и Диониса.
Године 72. пре нове ере, римски генерал Лициније Лукул освојио је град, означивши крај његовог славног периода. Након тога, Месамбрија је изгубила свој значај. Тек под византијском влашћу од 4. до 7. века нове ере, град је повратио свој престиж. Најстарије цркве у Несебару датирају из византијског периода (5–6. век).
Након оснивања Првог бугарског царства 679. године, град су византијски цареви користили као базу за бројне војне операције против Бугара. Тек 812. године кан Крум је успео да укључи град у Бугарско царство. Након освајања јаке тврђаве, Бугари су заробили 36 справа за грчку ватру, које су до тада биле чуване у тајности. „Словени“ су граду дали и садашње име – Несебар. У 7. и 8. веку, и током „златног доба“ бугарске културе под царем Симеоном I, оживеле су старе трговачке везе са Медитераном, Јадраном и краљевствима која су се налазила северно и источно од Црног мора.
Град је доживео своје најбоље године током бугарског средњег века, за време Другог бугарског царства у 13. и 14. веку. Данас је остало само десет од првобитних 40 цркава, које су изградили архитекти Трновске школе.
Град су први пут освојили Османлије 1396. године. Коначно је пао под турску власт 1453. године, заједно са другим оближњим приморским градовима, као један од последњих градова у данашњој Бугарској. Након пада Цариграда исте године, овде се населило неколико важних византијских породица, попут Палеолога и Кантакузена. У наредних пет векова значај града је нагло опао.
У 17. веку Евлија Челебија је описао Несебар у својој путописној књизи (Сејахатнаме) под именом Мисиври.
Турска владавина у Несебару завршила се у јануару 1878. године.
Године 1900. град је имао само 1.900 становника, од којих је скоро 95% било Грка.
Од 1930-их, главни извор прихода Несебара – поред риболова и виноградарства – био је туризам.
Кустос музеја нас уводи у историју града. Шетајући поред експоната, међу најстаријим артефактима примећујем фигурине које припадају винчанској цивилизацији. У крипти музеја налази се право благо – иконе из прохујалих векова.
У рушевној цркви Старе Митрополије „Света Софија“ и цркви Светог Јована Богослова читамо поезију.
После читања поезије имали смо на располагању сат времена да разгледамо град.
Неколико калдрмисаних улица препуне су разноразним продавницама сувенира, занатских производа (коже, накита…), вина… Приметан је велики број туриста и у ово доба године: претежно Американаца и туриста са Истока.
У једном лепом здању приређен нам је ручак. После ручка враћамо се у хотел. У 18 часова одлазимо у Удружење писаца где читамо поезију.
После вечере – дружење до касно у ноћ.
