HiC RHODUS, HIC SALTA: О Анатолију Кљосову

ПРИРЕДИО: Игор Ремс

Ко је Анатолиј Кљосов?

Упркос настојањима Запада и појединих западних научника да оспоре научна достигнућа Анатолија Кљосова, позивајући се на већ „дефинисану истину“ коју Запад пројектује и поставља „правила“ према сопственим интересима, истраживања овог научника изазвала су толико снажне реакције да су његов рад прогласили „псеудонауком“.

Анатолиј Кљосов: Руси уче да су се Словени доселили у Русију са Балкана, Срби тврде са Карпата

Срби — најстарији народ?
Анатолиј Кљосов, амерички научник руског порекла, тврди да је анализом гена утврдио да су Срби најстарији народ. У својим анализама наводи да Срби потичу од Нојевог сина и да је Балкан прадомовина свих Словена.

Биолог са Харварда објавио је низ књига у којима износи став да је Балкан прадомовина свих Словена, укључујући и Русе.

Анализом гена R1a1, који је најчешћи у динаридском подручју Балкана и назива се „илирским“, Кљосов закључује да су од Срба потекли сви данашњи Словени, као и већина европских народа.

Тај ген стар је око 12.000 година, док су други типови стари између 4.000 и 7.000 година. Према Кљосову, сви индоевропски народи у Европи имају више од 40% тог гена.

Према студији, више од 60% тог гена присутно је код јужних Словена у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори, а слична концентрација забележена је и у северној Европи — у Данској, северној Немачкој, јужној Скандинавији и Великој Британији.

Према његовим тврдњама, потомци Нојевог сина најпре су се населили у доњем току Дунава, на подручју данашње Србије, одакле су се касније ширили ка северу. На основу мутација генетске хаплогрупе, Кљосов закључује да су Словени потекли са Балкана.

Он такође тврди да је индијска каста аријеваца настала доласком Словена са простора данашње Србије у Индију, пре више од 3.850 година.

Прасловени динарских гена, који су на Балкану живели пре око 12.000 година, кретали су се ка источној Европи, затим ка јужном Уралу, а потом су се појавили и у Индији.

Ова теорија изазвала је бурне реакције широм света. Руски биолог Кљосов од 1990. године живи у Сједињеним Америчким Државама.

Ко су Аријевци?
Аријевци су, према древним предањима, народ и род за који се користио назив „Словени“, с тим што су они сами себе називали Аријевцима. То је забележено у старим индијским ведама и иранским предањима.

Назив „Словени“ појављује се касније као збирни термин за језички сродне народе — Русе, Пољаке, Чешке, Србе, Словаке и друге.

Према Кљосову, ДНК-генеалогија показује да су током готово 6.000 година прасловенски балкански преци живели на овим просторима без значајнијих сеоба. Велика сеоба народа, како наводи, започела је пре око 6.000 година, вероватно у вези са преласком на нове облике привређивања и потребом за освајањем нових територија.

Прво померање било је ка северним Карпатима, на подручје историјске Буковине, где је настала чувена Трипољска култура. Археолози сматрају да је она мистериозно нестала, али Кљосов тврди да њени потомци и данас живе на том подручју. По његовим анализама, заједнички предак тих људи живео је пре око 6.000 година и припадао је хаплогрупи R1a1 — прасловенској генетској лози.

Од тада су уследили таласи миграција рода R1a1 у различитим правцима — са Балкана (винчанска култура) и из Буковине (трипољска култура) — током периода од 4.000 до 5.000 година пре нове ере.

Научна биографија 
Анатолиј Алексејевич Кљосов (руски: Анато́лий Алексе́евич Клёсов), рођен 20. новембра 1946. у Черњаховску, руски је научник који је радио у областима физичке хемије, ензимске катализе и индустријске биохемије.

Познат је и као оснивач области ДНК генеалогије, која примењује хемијску кинетику у генетским студијама, спајајући биологију, антропологију, археологију и лингвистику.

Био је први научник који је у СССР-у успео да претвори отпад памука у глукозу, а касније је у САД развио методе за претварање отпада из индустрије папира у корисне производе.

Кљосов је дипломирао, магистрирао и докторирао физичку хемију на Московском државном универзитету, где је радио као професор на Катедри за хемијску ензимологију. Крајем 1970-их био је ангажован на Харварду, али му совјетске власти нису дозволиле да прихвати уговор и остане у Сједињеним Државама.

Од 1981. до 1990. године био је шеф Лабораторије за истраживање угљених хидрата на Институту за биохемију А. Н. Баха при Академији наука СССР-а.

Зими 1982/1983. постао је први научник иза „гвоздене завесе“ који је добио приступ рачунарској мрежи — претечи данашњег интернета.

Рад у Сједињеним Државама и предузетништво
Кљосов се 1989. године преселио у САД. Од 1990. до 1998. био је гостујући професор биохемије на Медицинском факултету Харварда, где је наставио истраживања у области ензимологије.

Оснивач је више биотехнолошких и консултантских компанија, укључујући MIR International (1991), као и фирме које су се бавиле применом ензима у индустрији папира и производњи пластике.

Био је један од оснивача компаније Pro-Pharmaceuticals, која се бавила развојем лекова уз примену ензимских технологија. Компанија је касније преименована у Galectin Therapeutics, где је Кљосов остао као научни саветник.

Рад на ДНК генеалогији
Од 2008. године Кљосов је познат по раду у области ДНК генеалогије, коју описује као синтезу биологије, антропологије, археологије и лингвистике уз примену метода хемијске кинетике.

Развио је технике за анализу варијација Y-хромозома и митохондријалне ДНК ради праћења порекла и миграција становништва. Објавио је десет књига у овој области између 2010. и 2016. године.

Кљосов је оспорио хипотезу „Из Африке“ и предложио алтернативну теорију „У Африку“, према којој је људска врста настала у северној Русији.

Иако су његове теорије изазвале контроверзе, он и даље предводи Академију за ДНК генеалогију и уређује научни часопис Advances in Anthropology.

Признања и награде
Кљосов је добитник Награде Лењиновог комсомола (1978) и Државне награде СССР-а (1984).
Члан је Светске академије уметности и науке од 1989. и Националне академије наука Грузије од 2014. године.

Изабране публикације

-Порекло човека (према археологији, антропологији и ДНК генеалогији), Москва, 2010.
-Порекло Словена, Београд, 2013.
-Порекло Словена и других народа, Москва, 2015.
-ДНК генеалогија против „норманске теорије“, Москва, 2013.
-Забавна ДНК генеалогија, Москва, 2013.
-Јевреји и Паштуни Авганистана, Москва, 2016.
-Ко је против ДНК генеалогије? Лажи, инсинуације и русофобија у савременој руској науци, -Москва, 2016.
-Ваша ДНК генеалогија, Москва, 2016.
-ДНК генеалогија од А до Т, Москва, 2016.