HIC RHODUS, HIC SALTA: Старословенски митови и легенде
Превео и приредио: Игор Ремс
Зузана Куглерова
Зузана Куглерова је словачка књижевница, колекционар легенди и митова. Живи у Братислави, где води издавачку кућу и књижевну групу Парс Артем.
Задатак ове групе је да промовише ауторе који објављују своје радове на друштвеним мрежама, а немају могућност да објављују књиге или часописе. Углавном је реч о писцима млађе и средње генерације.
Куглерова са овом групом сарађује више од десет година, помажући многима у објављивању њихових првих књига.
И сама је ауторка око педесет књижевних дела, како у поезији, тако и у прози. Њен рад је преведен на многе светске језике, а најчешће се бави историјским темама из прошлости Словачке и Европе.
Добитница је бројних међународних признања, а најновије је Награда Молдавске академије наука за уједињење народа кроз историјске теме.
Старословенски митови и легенде
Предак богова, Род
Најстарија словенска легенда каже да у почетку није било ничега — само сићушна тачка.
Плутала је усред космичког праисторијског океана. У ствари, није то била тачка, већ златно јаје. Или боље речено, брод налик јајету. У њему је спавао предак свих богова – Род.
Имао је белу браду, беле бркове, белу косу, па чак и беле обрве. Спавао је дуго, милионима година. Златно јаје је пловило кроз универзум од једног до другог краја, и назад.
Током једног таквог путовања, Род се преврнуо на другу страну. Нешто га је гурнуло у бок. У џепу дугог огртача имао је каменчић мали као дечји нокат – Алантир. То није био обичан камен: садржао је сва знања која је Род пронашао на својим путовањима кроз свемир. Али сада га је гушио испод грудног коша.
Пробудио се и схватио да је сам у златном јајету – и то му се није допало. Пожелео је друштво. Мислио је дуго, мучио се, али ништа није смислио. Од туге је почео да чупа косу – и међу белим власима пронашао једну златну. И њу је ишчупао.
Поново је заспао и пробудио се тек после десет хиљада година, уз некога ко га је вукао за уво. Отворио је очи – и видео предивно, златнокосо створење.
„Устани, лењивче!“ – рекла му је Лепотица. – „Не мислиш ваљда да ћу се шушкати с тобом у златном јајету? Хоћу палату!“
„Одакле си дошла?“ – упита Род.
„Направио си ме од своје златне косе, зар си заборавио?“
„А, значи то је то!“ – осмехну се Род. – „Хеј, косо, ти си мајка љубави. Треба ти дати име.“
„Ако треба, онда треба,“ рече створење.
„Зваћеш се Лада.“
„Може,“ слегну раменима Лада. „А сад – палата!“
Род је пуцнуо прстима, и у том тренутку златно јаје се претворило у прелепи златни дворац. Сијао је далеко и широко усред космоса и ширио златну светлост. Назвали су га Јасун.
Тамо су Род и Лада живели, живе и живеће вечно — или бар док их њихове легенде памте.
Шта треба да знате:
Бард – лутајући песник који је причао приче на дворовима словенских господара, уз музику на цитри.
Род – први од богова; присутан у речима као што су rodina, narod, rodni, uroda, porod.
Лада – прва од богиња, створена од златне косе; пратиља Рода, касније и Сварога.
Алантир – камен у коме су скривена сва знања и тајне постојања.
Јасун (Јасуњ) – небеска палата; Словени су веровали да је скривена на сунцу.
Црна патка и Жар-птица
Ништа у свемиру није било лепше и величанственије од небеске палате Јасуна. Око ње су се простирале баште са златним травњацима, цвећем, жбуњем, јабукама и водопадима – све је блистало и светлуцало.
Али Лади се то није допадало. „Зашто толики сјај ако сам сама?“ – рекла је, и бризнула у плач.
„Прошетај баштом, бери златне јабуке, проћи ће те досада,“ саветовао ју је Род.
„Сабирај јабуке! Зар нема друге боје у целој Јасуни?“
Тада је Род одлучио да јој створи птицу – Жар-птицу, са перјем свих боја дуге. Али је морао да посегне за каменом знања, Алантиром, који му је открио да прво мора да створи дугу.
Род је бацио свој огртач кроз капију Јасуне у свемир – и појавила се дуга. Отргао је златну јабуку, дунуо на њу и она се претворила у птицу. Обојио јој је реп свим бојама и поклонио је Лади.
Када је видео колико је задовољна, Род је пожелео и себи птицу. Направио је још једну, али му је остала само једна боја – црна. Тако је настао црни демон, кога је Род чаролијом претворио у црну патку.
Лада је своју птицу назвала Мајка Слава, јер је сваки пут кад би решила загонетку које јој је постављала, узвикивала: „Слава! Слава!“
А Род је, помало поспано, демона таме назвао Кашчејем.
Тако су на свет дошли Кашчеј и Жар-птица – мудра Мајка Слава, која је сваке вечери певала Лади успаванке и причала бајке.
Шта треба да знате:
Кашчеј – демон који је дању био црна патка, а ноћу велики љускави гуштер са роговима; други облик – црна кокошка.
Дуга – Словени су веровали да ју је Род направио од свог огртача.
Жар-птица – прешла је из старословенских легенди у многе народне бајке; у облику Мајке Славе Словени су је сматрали заштитницом и саветницом.
Златне баште са златним јабукама – мотив који се јавља у бројним народним бајкама.
(Наставиће се)
