HIC RHODUS, HIC SALTA: Значај имена "Срб" код Шафарика и Николајевића

Приредио: Игор Ремс

Тако Г. Шафарик, као најјезгровитији и најученији до сада слависта за име Срб. за које је доказао да су се сва словенска дан: племена тако звала, објашњава овако: “Име тако старо, домаће и дубоко укорењено међу — свим — Словенима, а у странаца ретко употребљавано, могло је само у својој домовини добити свој почетак и јестаствени значај. Тако у слов: језицима, као Велико и Малоруском, и старо пољском, налазимо речицу, која тој речи одговара, а та је у Вел. и Мал. руском пасерб — puer, privignus — пољ: pasierb, са још неким другим произведеним речима од исте н. пр у Вел. и Мал. Рус: пасербок, пасербка, пасербица—privigna—пољск. pasierrbica—privigna— pasierbi, pasierbiczy, pasirbovy, pasierbny— све, пригев : и тд.“
 
Добро разгледана та реч показује: а), да је сложена, б), да је једна и иста са речицом пасторек —privignus — и в) да произилази од корени сир — sir orbus — Сложена је из предлога па и корене речи серб, које се саме по себи разуму за зналце словенског језика, без икаквог тумачења, тако исто као за Русе реч пасинок — privignus — подчерица — privigna — срб. посинак, пољ. pasynek — pronepos — словач. parobak — juvenis, privignus— од корена rob, и т.д. а тако исто и у туђина, као н. п.р. у Литоваца pasunis — privignus — podukra — privigna и т.д. — но особито сведоче источни језици, који су сродни с нама, у којих се као што ћемо видети, налазе обе изгледине, проста и сложена.И ако је једна и иста реч пасерб и пасторак доста тамна и нејасна; но ипак је она јасна кад саберемо све речи односеће се том истом значају. Тако хорут: pasterz – privignus — pasterka — privigna— понекад и pastorik, pastorka, хорват; pasztorek, pasztorkinyа срб. пасторак, пасторка, чес. pastorek, pastorkyne, словач. раstorok, pastorka i pastorkynya, из чега излази: да овде писме о замењује писме е као и. пр. топл, у место тепл, срав. латин. tepidus, попео у место пепео, бобер у место бебер, Волин у место Велин и т.д.
 
Писме к није ништа друго до завршетак н. п. посинак од син, паробак од роб и т. д. а писме т. је добавак као н, пр. у речи разптилити од пил корена, од туда је и стин у место сјен, стрибро,стреда и т.д. у место сребро, среда и т.д.

Тако дакле одовуд произилази пастерк или кад се раздели на саставне честице па — се — рк. које је савршено равно рус: и пољ. па — сер — б, ван завршетка, који овде саставља засебни завршујући слог, и ако се налази у санскриту речи paser — puer — персид. puser— filius, puer — пељвскиј poser, — puer — курдиски — suar — puer — и афганистан; suari и suai што све значе: син и дете. Тако дакле нема никакве сумње, да је у свима овим речима, — пасерб, посерб, пасторак и т.д. сер — ser —корена и засебна непроизводна реч, а све остало пред и после корена само су предметци и завршетци.Од овог је корена и стар. срб. или тако звано црк. слов. реч сир — orbus — рус: сири, сирота — sirota —ческ. sirotek sirube, siroba, Дољно лужич. sirota Горњо лужич. serota, serotstvo, пољск. sierota, sieroce,sieroci, и т.д. Taj исти корен налазимо ми у санскритском језику su — generare, producere т.ј. родити, производити срав. prasuti, progenies — у лат. sevi, satum од se, sere y место se — sere — sese reduplicatio — у Гот. saian, скандинав. soa — serere — слав. сејати и т. д. а све те речи значе: родити, порађати, производити и т.д. и по томе у обе речи син и сир — sir — ota sir — и obe — serb — прво и најглавније означавају: порађај, рођење, или то исто што и лат. satus, natus, елин Τεκνον и т д. Отуда је јасно што су Руси своје прастаро пасерб и пасербица заменули са новим обичнијим и разумљивијим пасинок и падчерица.
 
Тако је дакле сада јасан и истинит значај речи срб, серб и т.д. да она означава само: порођај, рођај, рођака род, народ, као и лат, gens, natio као и инђијско и од њега поставше serim што опет значи народ од једне крви и једног племена и т.д. — види Славен. Древ. соч П. Ј. Шафарика прев. Ј. Бођан: Москва 1857 т. I. стр. 313 314 315 и 316.Г. К. Николајевић у свом делу: „Србска беседа у лат. писму Беч 1860 год. стр: 23 и 23.“ вели: „Ми се подпуно слажемо са г. Шафариком и можемо га назвати ђенеалогиом срб. имена по очинству, но мислимо да нас неће порећи, ако тој додамо и едну по матерству. Стабло ове налазимо у најближој речи утроба — γαστηρ, venter — преимућствено идеју материнства напомињујућој и у прораслима од куда кирилов: отрок — сигурно скраћеном од от—роб—ак, као по изјасњењу Г. Шафарика и pa-stor-ak, paster- k, од pa-serb. — Такође и раб и срб. роб, рус: ребја, реб-јата, реб-енак, ст. чес. па-роб, лат. orb—us грч. ορφ-ος арбанаш: рапби, немач: Erb—e које све такође значе Τεκον puer, paser, puser, чедо или у доцнијем и у преносном смислу: наследник — Erbe — чељаде — ропби — сироче — ορφος orbus и пароб у смислу Славоја говорећег — сад иде комад песме из краљевдворског рукописа — овај матерински корен морао је долазити у најстаријем словенском са — @-ú-ü-ое — у почетку, или у среди и са носовим я-e на крају и тако гласити: @ðá“, oerbe или ръбя, рьбя, roebe, које су се форме доцније по просодији различних наречија у раб, ребја, роб, претвориле. А као год што су се слагале са частицом па-п роб-ек, па-роб-ок, да добију значење пасторка, или момка, ђетића, тако су се равно слагале и са частицом сајузном cъ, ca, со с@, су — ςνν, соn — да означе обштинство рода и племена између деце, унука, праунука, потомака, као по примеру: спрежник, сродник, суродица, сапутниксажитељ и т. д. — Сърбя Soerbe, συντεκνον, conpuer, consobr — inus млош: — сърьбята soerbad, serbadia i Saerbi, за разлику од туђина иноплеменика, чŷда, и т. д.“ Ова разлагања г. Николајевића и ако им има места, ипак држимо, нису била тако неопходна, да се онима горњим г. Шафариковим, додају, тим пре: што доказивати сродство и по материнству, код доказаног по очинству иако је ствар сама за се врло добра, пак држимо, није одвећ нужна и неопходна.

Како каже Сипријан Робер да је Србски језик МАЈКА СВИХ ЈЕЗИКА!

 ИЗВОР; Oдломци ИСТОРИЈЕ СРБА од М. С. МИЛОЈЕВИЋА. 
 
ВЕОГРАД. У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1872.