Пише: Драгиша Шоћ - хаџија
А сада нешто о таестаменту Александра (Лесандра) Македонског Србима (и Мезагетима)...
Оригинални тестамент се налази уклесан на каменој плочи у цркви Светог Јеронима у Прагу и није доступан јавности.
Примијетили сте да сам додао и име Лесандро, јер је тако написано и у тестаменту, али и у многим историјским изворима!
Сада, логично је питање како писати о нечему што је забрањено за јавност... Друго питање је зашто је забрањено за научну и ширу јавност. И одмах одговарам на друго питање: могу само да нагађам и шпекулишем, јер рационалног објашњења нема. Дакле, не знам! Али на прво питање постоји добар и рационалан и научни одговор.
Наш истраживач Миленко Николић уложио је огроман вишегодишњи труд да сазна о чему се говори у тестаменту овог прослављеног ратника. Селектирајући информације и сужавајући круг добијених резултата, коначно је дошао до четири древне књиге у којима се добро и прецизно објашњава шта је написано у тестаменту.
Овај свој рад који је прворазредни куриозитет, сабрао је и објавио у дјелу "Тестамент Александра Великог". Једна од тих књига је Црквена историја Горњолужичких Срба, у којој је садражан један невелик текст који је потпуни препис тестамента. Наравно да не могу овдје написати све, али почетак иде овако:" Ми, Александар, Краљ Филипа у Македонији, кнежевинама првенствено, оснивач царства у Грчкој, син великог Јована, опуновлаштен кроз Ректанаб, Брамане и дрвећа, такођер сунца и мјесеца поштовалац, уништитељ персијског и медиског царства, срца највећег свјетског од почетка до пропасти, од подна до поноћи. Поштованој српској историји језика......"
У даљем тексту преовладавају похвале Србима и намјењују им се они који ће им служити. Неканонски списи Светог Писма започињу делима Лесандра великог, чак их и Куран признаје, јер говоре о униврзалним дјелима хуманости, слободе, братсва и једнакости међу људима.
За разлику од свих великих владара прије и послије њега, Лесандар је први планетарни владар који је силу подредио човјековом праву на егзистенцију!
Најбољи свједок за ову тврдњу је толеранција вјера и култура, као ни обичај многих војнички поражених народа којима ове вриједности нико није наметао у складу са побједником, како је иначе обичај сваког окупатора.
За њега је људска величина била у врлини, која је опет по његовом схватању била људска дужност. Говорио је да врлина уздиже човјека изнад телесности.
Ове његове тврдње и његов образац понашања и живота налазимо у једном писму свом врлом учитељу Аристотелу, гдје дословце каже :" Волио бих више да сазнам духовни закон Васељене, него да васцијели свијет војнички покорим"!
Био је сигурно најобразованији војсковођа и освајач у историји. Изузетно толерантан према свим народним вјеровањима и обичајима које је све уважавао полазећи од општих људских вриједности! Дао је да се на једној плочи близу Ниниве уклеше "Закона Људских", у историји препознато као "Смарагдна плоча".
Посебно је стотине пута читао Илијаду, а одлично је свирао лиру као и Ахил прије њега или Скендербег послије њега на пример. У опхођењу је био вазда ведра духа и лаконске мисли.
Омиљен од свих, чак и од побијеђених! На њега нико никад није покушао никакав атентат. То је истински куриозитет! Једном му је Аристотел приговорио да ће се изгубити без мапе у далекој Азији, а овај му је одговорио: "Морнари су се одувијек орјентисали по птицама".
Једном му је чувени Парменид рекао да узме понуђено огромно злато персијског цара Дарија, јер би и он то исто урадио да је цар, Велики му је одговорио не, али и ја бих то урадио да сам Парменид.
Прије одласка на исток, све своје небројено богатсво је раздијелио другима, а са собом је понио једино "Наду". Мало је познато да је извршио и реформу дотадашњег календара који су касније Птоломеји Лагићи пренијели у Египат, а Клеопатра наложила Созигену да изради за Цезара, нама данас познати Јулијански.
Први је формирао унивезални културни центар у Александрији и први отворио упоредно поље проучавања људских култура.
Ово је био осврт на мање познате детаље из живота овог ненадмашног освајача, који је јесте био непоновљив ратник али и освајач људских душа...
(Аутор је учитељ историје у пензији и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)
