Кад држава одлучује умјесто родитеља: Прича о присилној вакцинацији

ПИШЕ: Јован Пламенац

Да ли је однос према напречац донијетом тоталитарном закону којим се невакцинисаној дјеци забрањује боравак у предшколским установама слика данашње Црне Горе која показује како потомци славних јунака, анестезирани медијским и коруптивним средствима, као стадо које тјера чобанин уз помоћ дресираних паса иду на клање без отпора

..................................

Најновија верзија Закона о заштити становништва од заразних болести објављена је 5. јануара ове године у Службеном листу Црне Горе. У његовом члану 42 стоји: „Услов за боравак дјеце у јавним и приватним предшколским установама васпитања и образовања је спроведена обавезна вакцинација, осим у случајевима постојања трајне медицинске контраиндикације.“

Ово је један број родитеља доживио као насиље над дјецом, као својеврсну епштајновштину, додуше не сексуалну него здравствену, свакако као производ глобалистичке идеологије коју данас символизује епштајнизам.

НВО „Плава Планета“, удружење за помоћ у остваривању права у свим сегментима живота дјеци и младима са сметњама у развоју, 6. фебруара је покренула Петицију са захтјевом: „Моментално укидање присилне вакцинације у Црној Гори“.

Устав Црне Горе даје грађанима право да покрећу законодавне иницијативе. На тој основи, Скупштина Црне Горе је у новембру 2021. године покренула портал е-Петиције. Да би испунила основни услов да би могла да уђе у скупштинску процедуру, потребно је у року од 60 дана прикупити минимално 6.000 потписа подршке пунољетних грађана.

Према процедури, матични одбор већином гласова одлучује да ли ће петицију да прослиједи Влади на мишљење. Влада је дужна да се о њој изјасни у року од 45 дана. У овом случају, матични је Одбор за здравство, рад и социјално старање Скупштине Црне Горе. За само три дана петиција коју је покренула НВО „Плава Планета“ превазишла 6.000 потписа. Тада је застала.

У наредних мјесец дана петицију је потписало тек нешто више од 1.000 црногорских грађана.

МУКЕ ПО ОМБУДСМАНУ

Јавну расправу о Нацрту закона о заштити становништва од заразних болести, организовало је Министарство здравља од 21. новембра до 11. децембра 2025. године.

Примједбе у јавној расправи доставили су Агенција за љекове и медицинска средства, Унија послодаваца и један неименовани грађанин. Прихваћена је једина примједба Агенције за љекове и медицинска средства, да се термин „нуспојаве“ замијени појмом „нежељени догађај“, док примједбе Уније послодаваца и анонимног грађанина нијесу прихваћене.

Ипак, Предлог закона Скупштини није поднијела Влада, већ су то 17. децембра учинили посланици др Албин Ћеман (Демократе), др Драгана Вучевић и др Дане Марковић (Покрет Европа сад), Васо Обрадовић (Нова српска демократија), Амер Смаиловић (Бошњачка странка) и Никола Цамај (Албански форум) и да је истог дана прослијеђен Законодавном одбору, Влади и Одбору за здравство, рад и социјално старање. Од 23. до 30. децембра Предлог је добио подршку оба одбора, све са више амандмана типа „‘Инмститут’ замјењује се ријечју ‘Институт’“, које су прихватили и предлагачи, и позитивно мишљење Владе. Наредног дана, 31. децембра, усвојен је гласовима посланика Покрета Европа сад, Нове српске демократије, Демократа Црне Горе, Демократске народне партије, Социјалистичке народне партије, Албанског форума, Бошњачке странке и Хрватске грађанске иницијативе.

Текстови Нацрта и Предлога закона су готово идентични, што значи да су посланици Скупштини предложили Закон чији нацрт је припремило Министарство здравља. Тако је избјегнута процедура на коју би била обавезна Влада да га је она предложила. Овако је само дала мишљење на Предлог закона који је она урадила.

Такође, јавна расправа је трајала 20 дана, иако прописи предвиђају да би требало да трају најмање 30 дана. Извјештај о јавној расправи објављен је тек 9. фебруара 2026. године, када је Предлог закона већ увелико био не само поднијет Скупштини, него и усвојен, Закон проглашен Указом Предсједника Црне Горе и објављен у „Службеном листу“.

Сада се намеће питање транспарентности ове јавне расправе, за коју није знао ни Заштитник људских права иако сходно својим надлежностима прати остваривање права дјетета. Али, и нешто воња у свој тој журби. На овај начин, Држава је под новом влашћу урадила оно од чега је одустала девет година раније, док је била под свашточињском влашћу која је поражена на изборима 2020. године, када је Нацрт закона о заштити становништва од заразних болести повукла због противљења Заштитника људских права и слобода и дијела грађана. Тада, 28. децембра 2016. године, црногорски Заштитиник људских права Министарству здравља доставио је Мишљење на Нацрт закона у којем је рекао: „Сматрамо да се боравак дјеце у предшколским и школским установама – право на образовање и васпитање – не може условљавати претходном вакцинацијом“. При крају образложења овог става рекао је да „родитељи морају бити обавијештени о свим ефектима вакцинације и могућим ризицима по здравље, макар они били минимални, јер иако су озбиљне нежељене реакције веома ријетке, неке од њих могу оставити трајне посљедице по здравље и развој дјеце, па родитељи имају право да буду упознати и са тим податком“.

Омбудсман који је не тако давно сматрао да образовање не смије бити условљено вакцинацијом, данас каже да држава може увести такве мјере ако су оправдане заштитом јавног здравља.

Што је то утицало на промјену његовог става? Да ли вакцинација дјеце више није рискантна? Рискантна је. Да ли промјена власти? Не би се рекло. У међувремену је анаконда лијеволибералног глобализма појачала стисак око врата човјечанства. Европски суд за људска права у Стразбуру, у предмету Вавричка и други против Републике Чешке, донио је одлуку да држава има право да новчано кажњава родитеље и ускрати приступ предшколском образовању дјеци која нису вакцинисана и да тиме није повријеђено право на поштовање приватног и породичног живота. И – готово. Запечаћено.

Ова пресуда од 8. априла 2021. године постала је главни преседан о обавезној вакцинацији у Европи.

ЗДРАВСТВЕНИ ТОТАЛИТАРИЗАМ

Црногорски лијеви либерализам, који је надградња тоталитарног комунизма, показује се тоталитарнијим од лијево либералног који је донио „слободу“ да дјеца бирају јесу ли мушко, женско или пак пас или мачка и хоће ли да каке у тоалету или на пијеску у ћошку учионице. Јасно је да ће ако овако репресиван закон прође у народу услиједити други закони који ће, на примјер, прописати да у свакој учионици у једном ћошку мора бити насут пијесак…, затим школски програми по којима ће, као у Америци, дјецу у 4. разреду основне школе, када им је 8 година, подучавати мастурбацији, па ће се педофили отимати о радно мјесто наставника, и друго што црногорски народ још увијек доживљава дјелом болесних умова.

И све ово биће легализовано као дјечја права, као што је убијање нерођене дјеце легализовано као женско право. Педофилију ће корумпирана наука превести у облик емпатије, слично као што је осамдесетих година прошлог вијека хомосексуалност, коју је медицина означавала менталним поремећајем, односно психијатријском дијагнозом (у класификацији Америчког психијатријског удружења хомосексуалност је била наведена као поремећај све до 1973. године, када је уклоњена из дијагностичког приручника, а Свјетска здравствена организација задржала је ту ознаку до 1990. године), идеолошки преведена у природну варијацију људске сексуалности, штовише у слободу опредјељења.

А што ће тек бити ако Црну Гору приме у Европску унију, како то већ најављују, без права вета! Тај понижавајући однос нижеразредног члана значио би правну запреку неприхватању било које девијантности, па и сексуалне, па и над дјецом, која произлази из агенде лијеволибералног тоталитаризма. Тада сав народ у Црној Гори да изађе на улице да протестује, да изврне Црну Гору наглавачке, неће помоћи – свака болештина и гадост изопачености, перверзности, монструозности ове идеологије ући ће у црногорско законодавство.

А и ако Црна Гора уђе у ЕУ са правом вета, питање је да ли ће бити другачије. Кровном међународном здравственом организацијом у свијету сматра се Свјетска здравствена организација. Поред осталог, она доноси препоручене календаре вакцинације, стручне смјернице, стандарде безбједности и протоколе за имунизацију дјеце, као и техничка упутства за планирање, праћење и унапрјеђење програма вакцинације у државама.

До краја 90-тих година прошлог вијека ову организацију финансирале су државе. Већ од почетка овог вијека у СЗО огромним новцем улазе велике фондације, као што је Фондација Била и Мелинде Гејтс и глобални здравствени фондови. Колико год јавно то релативизовали, они који дају новац имају утицај на онога коме га дају. Већ тада свијетом почиње да се шири сумња у мјере које доноси СЗО.

Све видљивији финансијски интерес изузетно моћне фармацеутске индустрије, која у очима грађана широм свијета поприма атрибуте мафије, и огромног утицаја неизабраних функционера које на положаје постављају јавности невидљиве организације, те све видљивије посљедице вакцина на здравље дјеце које људи виде у својим породицима или породицама својих познаника (најизраженије у аутизму), и поред свих „научних студија“ и медијског бомбардовања о „теоретичарима завјере“ и „антиваксерима“, довели су до општег неповјерења у добру намјеру глобалних прописа које доноси Свјетска здравствена организација.

Свјетска здравствена организација данас је у свијету препозната као оруђе у рукама западњачких глобалиста који државама у којима су на власти њима сервилне структуре намећу своју тоталитарну лијеволибералну идеологију. Отпор овој анационалној и антипородичној идеологији, опречној хришћанском врједносном систему живота, али и изворном исламском и врједносним системима других традиционалних култура, све је израженији.

У јануару 2025. године, предсједник Доналд Трамп је најавио почетак повлачења САД из СЗО. Тај процес је завршен 22. јануара ове године, када су САД званично обавијестиле Уједињене нације да су обуставиле финансирање СЗО. САД су биле највећи финансијер СЗО.

„ЛУДИЛО МОЗГА“

Закон о заштити становништва од заразних болести је нелогичан и противрјечан. Он невакцинисаној дјеци забрањује похађање предшколских установа да не би заразила вакцинисану дјецу. Па који је смисао вакцинисања дјеце ако и након што приме вакцине могу бити заражена? Он допушта и да, „у случајевима постојања трајне медицинске контраиндикације“, невакцинисана дјеца похађају вртиће.

То значи да ова дјеца могу сасвим легално да заразе вакцинисану дјецу. Такође, вакцинисана дјеца могу да заразе другу вакцинисану дјецу. Дакле, и вакцинисаној дјеци треба забранити да похађају предшколске установе јер могу заразити другу вакцинисану дјецу којој такође треба забранити да похађају предшколске установе, из истог разлога. „Лудило мозга“. Заиста, којом је то памећу донијет и усвојен овакав бесмисао!

Човјек данас у Црној Гори има слободу да легално убије своје нерођено дијете, али не и, ако се роди, да га узгоји по својој љубави према њему. Није ли то увод у даљу рестрикцију родитељских права: да васпитавају своју дјецу, да их хране како су до сада… Генерално, вакцинација под диригентском палицом Свјетске здравствене организације искомпромитована је, доживјела дебакл, у вријеме ковида-19. Након кратког времена, присила и репресије које су је пратиле показали су се као злочин. И поред свих забрана, опасности за каријеру, изопштења из грантова и другог, у свијету је велики број љекара који имају савјест, којима Хипократова заклетва није улазница у струку него етички темељ, којима жртва није на уснама него у дјелу, који јавно саопштавају погубне посљедице те вакцинације.

У Србији је значајан број таквих љекара. У Црној Гори има љекара који то говоре у неформалним разговорима, али се нешто не чују јавно. Црногорски народ је у децембру 2019. године изашао на улице зато што је Скупштина усвојила Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је легализовао наношење штете Српској православној цркви у Црној Гори, отимање њене имовине од стране државе.

Посљедице Закона о заштити становништва од заразних болести далеко су теже од отимања имовине Цркви. У Србији се родитељи довијају и траже од љекара писмене гаранције да вакцина неће нарушити здравље њихове дјеце. Ниједан љекар није дао такву гаранцију. Они који пропагирају вакцинисање дјеце, посебно ММР вакцином, говоре о малом проценту њених штетних посљедица. Отприлике, заврти дијете на рулету и надај се да нећеш бити „срећни добитник“. Питање присилног вакцинисања дјеце својом суштином превазилази све црногорске подјеле осим идеолошких. Превазилази подјеле по националности, припадности конфесијама, политичке, социјалне, навијачке… Али не превазилази подјелу по разуму – на оне који размишљају својом главом и оне које размишљају по протоколима, који су подобни, као раније комунистичкој сада лијеволибералној идеологији, врједносном систему у којем је недопустиво бити антиваксер, а у реду бити ваксер.

НЕДОРЕЧЕНА ДРЖАВА

И у Црној Гори као и другим недореченим државама власт реагује, углавном, само на притиске оних од којих зависи – на нетранспарентне притиске евроатлантске „међународне заједнице“ којој је сервилна и транспарентна народа који гласа на изборима.

Поводом усвајања новог Закона о заштити становништва од заразних болести, одржана су три протеста испред Скупштине Црне Горе: 13. и 22. фебруара и 4. марта. Протествовало је по неколико десетина људи, не више од сто. Уставном суду су достављене двије иницијативе којима се тражи преиспитивање уставности појединих одредаба овог закона. Једну иницијативу поднијела је овдашња невладина организација, а другу појединац.

Подносиоци иницијатива наводе да законско рјешење које прописују да је вакцинација обавезан услов да би дјеца могла похађати јавне и приватне предшколске установе није у складу са Уставом, као ни са ратификованим међународним конвенцијама. Они сматрају да се овим одредбама, између осталог, нарушава право дјеце на предшколско образовање и васпитање, те да се на несразмјеран начин ограничавају основна људска права.

Јавну подршку Закону о заштити становништва од заразних болести пружили су Министарство здравља, Институт за јавно здравље, Љекарска комора… „Овај закон неопходно је донијети по хитном поступку“, написали су његови предлагачи, „имајући у виду да је његово доношење од значаја за испуњавање завршних мјерила за затварање Преговарачког поглавља 28 – Заштита потрошача и здравља“.

Која је цијена уласка једне државе у Европску унију? Не које су користи, ма колико велике биле, него која је цијена. Не цијена у новцу, него у врједносном систему живота – како у духовном тако и биолошком бивствовању.

Отпор црногорског народа властима на доношење овог тоталитарног закона збркане логике показао се преслабим и сасвим је извјесно да петиција којом се тражи укидање присилне вакцинације дјеце неће ући у скупштинску процедуру, иако је за само три дана испунила основни услов. Узрок томе може бити што ниједна снажна институција није стала уз њега. Или то црногорски народ, анестезиран медијским и коруптивним средствима, као стадо које тјера чобанин уз помоћ дресираних паса иде на клање без отпора…

(Печат)