ПИШЕ: Мићо Лутовац
У Црној Гори, земљи у којој је референдум о државно-правном, статусу покраден, држава осрамоћена, народ подијељен, а достојанство продато – логично је да се празник „независности“ обиљежава тако што једна пјевачица, позната по томе што је више пута снимана него што је снимала, од званичне државне заставе направи мини сукњицу и на њу, пазите сад – наопако окрене државни грб, и то тачно на својој задњици.
Да, добро сте прочитали. Званична застава државе, која откако је усвојена као рјешење бившег режима, иако се никада није "примила" код већинског становништва, сада служи као платнени реквизит за „пумпање најјаче“, како се хвалисала сама звијезда вечери – Северина.
Све се то десило у Бару, граду који се храбро држи под окупацијом остатака ДПС-а, током програма прославе "независности" у организацији локалне Туристичке организације и Општине. Баш они су били домаћини „културно-умјетничког програма“ у част 19. година од дана када су неки Црногорци, уз помоћ невиђене референдумске пљачке, наивно повјеровали да ће независност значити слободу, достојанство и напредак. Ето им је данас – у виду мини сукње и увреде.
Занимљиво је како су суверенисти, који иначе хистеришу кад неко истакне традиционалну црногорску тробојку на јавним мјестима - а камоли што друго, сада ћутали као заливени. Јер, ако неко својом задњицом прекрије грб државе, ваљда је то умјетнички перформанс. А ако се неко прекрсти три прста – онда је то, по њима, угрожавање државе. Каква логика, такав и концепт независности.
Да подсјетимо – по Закону о државним симболима и Дану државности Црне Горе, чланови 26. и 27. изричито забрањују коришћење заставе у комерцијалне сврхе, као одјевног предмета, декорације или слично. Закон каже – не смије се. Северина каже – „пумпаћемо најјаче“. Барска власт клима главом, публика врцка куковима. И све то у славу државе која се, ето, еманциповала од „мрачне“ Србије, па данас може да слави понижење под рефлекторима.
Можда је у ствари управо Северина најискреније схватила шта та „независна“ држава заиста јесте – и гдје јој је мјесто. Можда није случајно ставила грб на задњицу. Можда је тиме хтјела да поручи да је сва та прича о суверенитету, о посебности, о „нацији 21. маја“ – једна велика, наопако окренута лакрдија.
Ако је тако – онда јој можда треба честитати. Јер нико боље од ње није симболички дочарао деветнаест година политичког суноврата. Застава на задњици, грб наопако, народ у еуфорији, домаћини у заносу – а држава, као и увијек – у срамоти.
Зато, драги слављеници, са закашњењем - срећан вам празник. Славите са осјећајем поноса, али не заборавите да прије сликања провјерите – гдје вам је грб. Да не буде као код Северине .