Ко мари за Мирсада Кургаша? Коме треба витез на умору?
ПИШЕ: Михаило Меденица
Не познајем Мирсада Кургаша, нисам те среће да се подичим братствовањем с њим, а знам га читав живот…
Знам га по другим именима, по другим лицима, у другим градовима, у другим верама…но свакако га понајбоље знам у једноме- по добру, по ономе што људе раздваја од нељуди, познајем га по ономе најбољем у себи…
Ваљам као Михаило колико ћу ваљати као Мирсад…
И свакоме је ваљао добри Мирсад без себи што је, но није живот колико себи ваљаш већ већему добру, а куд ћеш већег добра од борбе човека за човека, ономе у себи и ономе крај себе..?
Поболио је добри Мирсад, како и не би од оноликих јуриша за слободу Црне Горе, за човека, за право да је Мирсад најбоље у Михаилу и Михаило најбоље у Мирсаду, али…
Ко мари за Мирсада Кургаша? Коме треба витез на умору?
Ко да се сети његових јуриша, ови што су из дебеле позадине ко мишеви извиривали да виде докле је Мирсад стигао па да бојажљиво пођу пут његова трага..?
Ови што су се оковали фотељама док је Мирсад кидао ланце..?
Они што сад господаре Црном Гором уместо да јој служе у име Мирсадово, у име хиљада Мирсада како год се они звали?!
Мирсад је оболио. Тешко, најтеже. Без јаука носи своју муку, крст свих нас за које је животом био спреман да брани и наше звонике и његов минарет, илити, његове звонике а наш минарет, нашу Црну Гору па дал се крстила или клањала, најмање је за то марио- јуришао је часни Мирсад за добро верујући да добра има довољно за све, но…
За њега га није било, а дугује му Црна Гора добра онолико!
Дугују му ови што су се од бораца противу зла Мила Ђукановића преметнули у чуваре фотеље Милу Ђукановићу док мало не почине…
Тиња добри Мирсад, догорева, тихо и без јаука. Поносит и чојствен, но одакле фукари права да тихо и без речи тиња глува и слепа на његову муку?!
Ништа не тражи за себе, своје је ране сам извидао, но дужни су кући Мирсадовој, дужни су ономе што сад јесу да помогну часни дом витеза којег нису могли да стигну у јуришима, нису ни покушавали, нису смели…
Дужна је Црна Гора да не заборави ко је пострадао за њу да она никада више не пострада!
Дужна је да помогне ако ишта образа има!
Не тражи Мирсад, тражим ја у име мојих светиња које је Мирсад бранио, у име моје Црне Горе, у име онога најбољег у мени што ја нисам имао храбрости да будем- Мирсад Кургаш!
Господо, лако и брзо огрезла у фотеље и заборав, наставите ли да жмурите над судбином Мирсадовом, хиљаде Мирсада и Мирослава, нисте ништа друго до јаничари зла против којег сте се тобож борили!
Не учините ли шта да помогнете дому Мирсадовом- помоћи вам нема, ни по чему вас Црна Гора неће памтити ко људе јер људи су јуришали за слободу Црне Горе, а ви сте из далеке позадине очигледно само вребали плен!
Стидите се гузице кад образа немате, но не заборавите да вам је и те гузице Мирсад, хиљаде Мирсаду налик, сачувало, а за образ је, изгледа, и тад било касно…
