О погубном гласању за "идеологију дебелог цријева"
ПИШЕ: Бошко Вукићевић
У вези са предстојећим предсједничким изборима, изнијећу пар ријечи о одређеном дијелу грађана наше земље. Дакле, постоје грађани који слободно, јавно и патриотски исказују исправне ставове, рецимо они су: против НАТО -а, против независне државе Косово, против санкција Русији, против негирања српског идентитета Црне Горе, против одржавања тзв. парада поноса које угрожавају институт породице. Ја сам, као што је многима познато, дио те планинске ријеке слободних грађана.
Међутим, одређени дио горе поменутих грађана на наступајућим предсједничким изборима поклониће свој глас оним кандидатима који се залажу за све горе поменуте ствари. Дакле, они ће гласати за кандидате који заговарају готово све оно чему се они годинама или деценијама из срца и душе противе. Таква ситуација је наизглед парадоксална, неко би рекао и апсурдна и бизарна, и није јој једноставно пронаћи рационално објашњење.
Када сам разговарао с некима од таквих појединаца, који дакле јавно желе једно, док приликом гласања бирају друго које је супротно њиховим жељама - никада нијесам добијао аргументовано објашњење за такву врсту мазохистичког понашања. Углавном су се неспретни покушаји објашњења састојали у неком недефинисаном закључку како "још није вријеме за испуњавање њихових жеља и легитимних интереса, треба сачекати одговарајући тајминг..." (а као што сам у неким текстовима примјећивао, многима животи прођоше у ишчекивању тих "одговарајућих тајминга").
Други покушаји давања објашњења за гласање на изборима супротно јавно изнијетим ставовима о суштинским питањима залази више у лично, него у политичко и идеолошко код тих грађана. Наиме, многима од њих се лично не допадају руководства партија које се залажу за њима блиске ставове, нити цијене историјат њиховог дјеловања. Међутим, такав став личне, а не политичке природе, ипак не пружа рационално објашњење за одабир кандидата или партија које заговарају ставове дијаметрално супротне од њихових.
Трећи покушаји давања објашњења за мазохистичко гласање тих појединаца састојало се у њиховом закључку да у данашњим временима треба дати апсолутни приоритет неким новим економским политикама (популистичким опијумом за наивне и најугроженије - додаћу) у односу на све горе описане, "свете" ствари и ставове. Такво објашњење би дату категорију сврстало у поклонике "идеологије дебелог цријева", којој сам посветио добар дио текстова. Поклоници такве идеологије у суштини одбацују било шта што је дио духовног или идентитетског амбијента. И они су, самим тим, неискрени у заступању горе наведених ставова.
Било како било, и које год објашњење понудили за ирационалан избор на предсједничким и свим другим изборним изјашњавањима - мислим да такви грађани у крајњој инстанци заваравају себе саме. Многи то раде и несвјесно (ако ћемо поштено - у читавој овој гунгули црногорског пост-диктаторског система није се лако ни снаћи), и стога многе од њих не треба ни осуђивати. Треба им дати времена да се освијесте и да почну да се боре за сопствене, а не туђе интересе. Да и они буду своји на своме.
Овај осврт сам посветио тој посебној категорији грађана и бирача, док ћу у наредном, као што сам и најавио, појаснити због чега у другом кругу предсједничких избора неће доћи до повећане апстиненције, коју многи најављују. И због чега сматрам да ће у другом кругу Мандић побиједити Ђукановића, или неког другог кандидата ДПС -а.
Извор:Фејсбук
