По казивању хиландарског игумана и потоњег архиепископа Данила, свети и христољубиви краљ Милутин најпре подиже велики саборни храм светог и богосаграђеног манастира Хиландара, на место оног малог који беху подигли први ктитори. Милутин затим украси овај дивни хиландарски храм сваком лепотом, златним украсима и фрескама, па онда око цркве подиже многе царске конаке, трпезарију и келије за пребивање монаха, па утврди унаоколо град са кулама и пирговима, да би манастир био заштићен од нападаја гусара. Затим додели манастиру Хиландару многе метохе са селима и другим богатствима, и уопште речено никада не престајаше бринути се о овој највећој српској светињи.
Турско напредовање у Малој Азији, довело је 1303. године на Балканско полуострво нову војску. Били су то каталонски најамници, плаћени од Источног Ромејског Царства (ИРЦ), предвођени Рожером де Флором, који су у Шпанији и на Сицилији били познати као алмогавери, док су их на Балканском полуострву једноставно звали Каталонци или Каталонска компанија.
Иако су испрва успели да потисну Турке, они су се ускоро окренули пљачкању ИРЦ, да би 1304. године напали и ромејску Магнезију. У априлу наредне године је Рожер убијен на дворцу престолонаследника Михајла IX, чиме је отпочео рат између Ромејског царства и Каталонске компаније чијим редовима су се прикључили и одреди Турака Селџука жељни пљачке.
Током наредне две године они су опустошили Тракију, да би у јесен 1307. године преко Родопа прешли на полуострво Касандру и са њега угрожавали околне области, укључујући и Свету гору.
Богатство светогорских манастира је привукло пљачкаше, а на удару једног њиховог одреда се нашао и сам Хиландар, на чијем се челу у то доба налазио као игуман Данило, будући српски архиепископ који је на то место изабран по директној Милутиновој наредби.
Овај напад је одбијен, после чега се Данило одлучио да из манастира извуче драгоцености и упути се у Скопље да Милутина извести о ситуацији и затражи помоћ. Милутин га је саслушао и обезбедио му неопходна средства за одбрану, тако да се Данило после тога вратио у манастир, доносећи са собом како залихе, тако и најамнике које је Милутин платио.
Захваљујући његовом повратку и снагама које је довео, Хиландар се спасао, пошто се дуже време налазио под опсадом и како се наводи у његовом житију ситуација је била таква да су се монаси спремали на предају. Том приликом су Данилове снаге успеле да униште део нападача, а потом и да одбију нове нападе који су уследили 1308. и 1309. године.
За разлику од њега, снаге Каталонске компаније су успеле да заузму руски манастир светог Пантелејмона и спале га, а покушале су у пролеће 1308. године да заузму и Солун, али без успеха.
Након што су се повукли са Свете Горе и из Македоније, Каталонска компанија је доживела невероватан и бизаран историјски преокрет. Од прогоњене плаћеничке војске постали су владари Атине, где су основали своју државу и владали скоро цео један век.
Због незамисливих зверстава, и рушења која је Каталонска компанија починила на Светој Гори, успомена на њих је у Грчкој остала изразито мрачна (реч „Каталонац” је вековима у тим крајевима била синоним за злотвора и чудовиште). Због напада на манастире, Каталонцима је званично био забрањен приступ Светој Гори. Ова казна и клетва је формално укинута тек 2000. године, када је влада Каталоније финансирала велике пројекте обнове и рестаурације на Светој Гори (укључујући и манастир Хиландар) као гест извињења за грехове својих предака из 14. века.
По завршетку пирга Хрусија почетком XIV века, на молбу игумана Киријака, краљ Милутин је подигао још један пирг – кулу, на путу за манастир, уз речицу, који и данас носи његово име. Желео је, очигледно, да приступ манастиру с мора буде безбеднији. Мањи у основи од Хрусије, али вишљи и довољно чврст, и он је имао високу четвртасту кулу и утврђено мало двориште. Кула је, као и она у пристаништу, била светогорског типа, са капелом на врху. Сачувала се цела, док је од стражарских конака остало веома мало остатака.
Када сам био у посети Хиландару обишао сам и пирг Светог краља Милутина. Био је у жалосном стању. Једва сам се успео до врха јер је сва дрвенарија била трулежна. Од тада је прошло двадесетак година, можда се нешто променило…али још пркоси времену својом величином и лепотом!
Приредио: Игор Ремс
