Санкције Русији пресјекле црногорску привреду: Извоз у паду 98 одсто

ПИШЕ: Бојан Обренић

Након увођења санкција Русији и прекида директне економске сарадње, Црна Гора је остала без једног од најзначајнијих тржишта за извоз робе и долазак туриста. Посљедице су снажно погодиле домаћу привреду, а нарочито винарски и туристички сектор, док је индустрија пронашла дјелимичан ослонац у Европској унији и региону.

Подаци говоре јасним језиком. Извоз Црне Горе у Русију је са 32,6 милиона долара у 2021. години пао на свега 540 хиљада долара у 2024. – што представља пад од готово 98 одсто.

Највећи губитник су биле "Плантаже", које су годинама остваривале три до пет милиона еура пласмана годишње на руском тржишту. Након санкција и прекида канала, компанија је изгубила стабилан извор прихода и суочила се са вишегодишњим проблемима ликвидности, иако је у 2024. години успјела да подигне продају на 34,9 милиона евра.

ЕУ и регион преузели примат

Укупни извоз Црне Горе није пропао, али се његова структура значајно промијенила. Умјесто једног великог купца, црногорски произвођачи ослонили су се на више мањих тржишта.

Највећи раст забиљежен је у сарадњи са земљама Европске уније и региона, посебно са:

Србијом – 184,5 милиона евра

Босном и Херцеговином – 45,2 милиона евра

Швајцарском – 37,2 милиона евра

те Њемачком и Италијом.

ЕУ данас учествује са око 30 одсто у укупном извозу Црне Горе (191 милион долара), а кључну улогу играју минерална горива и струја, која су сама донијела више од 114 милиона евра прихода у 2024.

Туризам: дјелимично покривен губитак

У области туризма, губитак руских и украјинских туриста надокнађен је само дјелимично.

године руски гости чинили су значајан дио прихода, док су у 2023. остварили 23,6 одсто свих страних ноћења.
У 2024. њихов удио је пао на 18,3 одсто, док је Србија избила на прво мјесто са 23,5 одсто.

Раст долазака из Западне Европе, Израела, Турске и региона помогао је да се бројке одрже, али структура потрошње није иста. Туристички радници и даље истичу да су Руси и Украјинци били високо платежни и захвални гости, чији се изостанак осјети.

Авио-линије и аеродроми: губици у милионима

Један од најдиректнијих удара био је у авио-саобраћају.

Само на релацији Москва–Тиват у 2019. години летјело је 631 хиљада путника, а у августу те године из Русије је било чак 89 недјељних летова ка Тивту.

Након марта 2022. сви директни летови из Русије су обустављени.

Према важећем цјеновнику Аеродрома Црне Горе, само основне путничке таксе по одлазећем путнику износе 19,25 еура. То значи да је на примјеру линије Москва–Тиват у 2019. години оствариван приход од најмање 6 милиона еура – и то без урачунатих накнада за слијетање, полијетање и друге услуге.

Црна Гора није пронашла једно ново тржиште које би надомјестило Русију. Умјесто тога, губитак је дјелимично покривен повећаним извозом у ЕУ и сусједне земље, али обим и вриједност остају мањи него у годинама прије санкција.

Најпогођенији сектори остају вино, пољопривреда и туризам, док је индустрија пронашла привремени ослонац у региону и Европској унији. Ипак, структура привредног развоја показује да се ради о дјелимичној компензацији, а не о потпуној замјени једног од кључних тржишта које је нестало у вртлогу геополитичких догађаја.

(Бизнис ЦГ)