ПИШЕ: Андрија Мандић, предсједник Нове српске деморкатије и један од лидера Демократског фронта
Тачно прије мјесец дана у Сребреници је формирана власт коју чини 15 одборника српских и 6 одборника бошњачких странака. Бошњаци су наступили на изборима у коалицији „Моја адреса – Сребреница“ и њихови гласови нису били потребни за успостављање нове власти јер Скупштина Сребренице броји укупно 21. одборника. Међутим, у циљу помирења, постигнут је историјски договор. И веома је важно што је овај договор постигнут. Гарантовано, није било лако ни Србима, ни Бошњацима, јер је грађански рат оставио тешке ране на обје стране али ово је једини пут ка помирењу и шанса за даљи заједнички живот.
Док се дешавају помирења између Срба и Бошњака, између рођака жртава из Сребренице и Братунца, у Црној Гори Демократска партија социјалиста са сателитима покушава да завади Србе и Бошњаке, а само са једним циљем – да се покуша вратити на власт и настави даљу пљачку Црне Горе. Док се у Сребреници увелико формирају мултиетнички органи власти, ДПС са политичким привесцима пише нове резолуције покушавајући да свађа; тражи појединачна изјашњења Срба да им признају да се у Сребреници догодио геноцид, те сију мржњу на све стране. Таква изјашњавања од политичара српске националности, као ултиматум не постављају бошњачки политичари у Сребреници у виду услова за политичку сарадњу, заједнички рад и будућност својих народа.
Сигурно да бошњачким политичарима из Сребренице дешавања из 1995. године нису мање важна него ДПС-у и сателитима из Црне Горе. Посебно ако се преслушају говори Мила Ђукановића из 1996. године у којима он потенцира да је много заслужнији за помоћ Војсци Републике Српске од тадашњег предсједника Црне Горе Момира Булатовића.
Од ДПС-а и сателита ово камелеонско понашање је очекивано јер су они одавно кренули путем издаје властите политике, али не знамо зашто аутентични политички представници Бошњака пристају да буду дио најновије игре Мила Ђукановића?
То што се сваког дана у медијима блиским некадашњем режиму, вјероватно као опомена, појављују подаци о кредитима и становима бошњачких политичара, не треба да их обесхрабри и заустави у доношењу одлука које су најбоље за њихов народ. Такве сличне кредите и станове добијали су многи. Неки се налазе и у овој садашњој власти, зато што је метод потчињавања политичких партнера бившег режима управо почивао на таквим поступцима. Није никаква тајна да се мало ко у овој земљи обогатио, у власти или у „струци” напредовао, а да није био дио неке коруптивне шеме бившег режима ДПС-а.
Да ли постоји спремности и снаге да се бошњачки политичари у Црној Гори првенствено концентришу на интересе властитог народа или ће наставити да учествују у кампањи мржње према Србима гдје их у прве редове гура ДПС са сателитима? Одговоре ће нам убрзо дати најављена „комитска окупљања“.
Након избора 30. августа, у писму упућеном од колеге Милана Кнежевића и мене аутентичним представницима Бошњака и Албанаца, предложили смо да заједнички радимо за будућност народа које представљамо. Срби су се властитом снагом изборили да никад више не буду дискриминисани и понижени у Црној Гори. То нам не даје за право да такав однос сада успостављамо према неком другом народу.
Ми желимо да живимо у слози са својим комшијама. А да та слога и мултиетнички склад између Срба и Бошњака нису прекинути, показали су претходни благи дани поводом једног од највећих исламских празника Рамазанског бајрама, када су Бошњаци добили велики број искрених честитки од комшија и пријатеља Срба.
Наш искрени позив и испружена рука пријатељства и помирења је спремна да пригрли искрену руку политичког представника народа који нам је по свему близак, а са којим смо у прошлости имали много заједничког живота, али и неспоразума, па чак и сукоба са трагичним исходима.
Као што смо у нашем писму истакли, наше опредјељење је да у Влади Црне Горе треба своје мјесто да заузму аутентични представници и политичке партије Бошњака и Албанаца је искрено и непромјењиво.
