Данас је Његошев дан - светковина српског духа и слова

Црна Гора данас слави Петра II Петровића Његоша – владику, пјесника, филозофа и светитеља српскога рода.

Црна Гора данас свечано обиљежава Његошев дан – дан посвећен највећем сину свога народа, Петру II Петровићу Његошу, владици, владару, пјеснику и философу чије је дјело „Горски вијенац“ постало непролазни темељ националне и духовне свијести Срба.

Ово је дан када се Црна Гора, ако жели да остане вјерна себи и својој историји, мора поклонити сјенци човјека који је својим стихом, мачем и пером уздигао свој народ на пиједестал слободе и части.

Живот и дјело духовног владике
Рођен је 13. новембра 1813. године у селу Његуши, у срцу старе Црне Горе, као Радивоје Раде Томов Петровић. Са свега 17 година постао је митрополит црногорски и приморски, насљедивши свога стрица, Светог Петра Цетињског.

Као владар, Његош је ујединио Црну Гору, уредио државу, установио Сенат и судове, увео прве писане законе и поставио темеље модерне државности.

Али његово највеће дјело није у мачу, већ у перу – у величанственим стиховима „Горског вијенца“, „Луче микрокозме“ и „Свободијаде“, у којима је Његош уздигао вјечиту борбу између добра и зла, истине и издаје, слободе и ропства.

Његош – Србин по роду, духу и вјери
Његош никада није скривао своје српство, него га је носио с поносом као орден части.
У својим дјелима и писмима више пута је наглашавао припадност српском народу:

У „Горском вијенцу“ пламти његова љубав према српској идеји, православној вјери и историји, као и бол због разједињености српског народа. Његов јунак Вук Мићуновић изговара стихове који и данас одзвањају као завет:

„Благо томе ко довијека живи,
имао се рашта и родити!“

Његош и Косово – духовни завјет слободе
За Његоша је Косово било света српска земља, темељ заветне мисли и симбол отпора против зла.
У његовој визији, Косовски завјет није само историја, него непрестано надметање између вјере и невјере, између Небеског и земаљског царства.

Он пише:

„Бој не бије свијетло оружје,
већ бој бије срце у јунака.“
Кроз ове стихове, Његош је трајно повезao Црну Гору с Косовом, а Црногорце са српском судбином – судбином борбе за част, вјеру и опстанак.

Светитељ Цркве Христове
Митрополија црногорско-приморска је 2013. године, поводом 200. годишњице Његошевог рођења, свечано прогласио Петра II Петровића Његоша за светитеља.

Његове свете мошти почивају, данас не почивају  у капели на Ловћену, под небом које је сам изабрао, изнад Црне Горе и изнад српства, већ у Мештровићевом маузолеју, што се сматра светогрђем. Очекује се да нове власти дозволе обнову Његошеве капеле на врху Ловћена и испуњење Његошеве последње жеље и завјета да у њој почива.

Завјет за будућност
Његош није само пјесник прошлости – он је и пророк будућности.
Његове ријечи, као што су:

„Нека буде што бити не може“,
остају свети завјет свим генерацијама које вјерују у част, истину и слободу.
Црна Гора која би заборавила Његоша, заборавила би саму себе.
А Црна Гора која га слави, враћа се свом извору – српском духу, православној вјери и узвишеној мисли.

Слава владици и пјеснику који је својим стихом одбранио част народа и утемељио једну од најсветијих страница српске историје!