КОСОВСКА ОПОМЕНА
Сви већ знате Српчад мала,
На Косову што се збило;
Како нам је са неслоге
Пострадало Српство мило.
Моћ и слава српског рода,
И његова сјајна круна
Са неслоге и издајства
На Видов-дан паде туна.
Цар Лазара, Обилића,
И без броја великана;
Косово је прогутало
Немилога тога дана.
Ал' нека нас Српчад драга,
Тјеши увјек нада мила;
Да смо тићи са Косова
Да и нама расту крила.
Па да ћемо једном моћи
Милошевом силном снагом,
Осветите лазаровце
Што крв даше роду драгом.
Само Српчад моја мила,
Сви молимо благог Бога:
Да међ' нама прво мјесто
Заузима света слога.
Па ће слава српском роду,
Ускрснути опет жива,
Као што је некад била
У времена Душанова.
Бар (Црна Гора)
Мило Јововић
„Голуб“, бр. 11 и 12, 1895.