Марко Јанкетић на „Барском љетопису“: Више од представе – искрена исповијест која је дирнула публику
У оквиру 39. фестивала „Барски љетопис“, барска публика синоћ је имала прилику да погледа несвакидашње сценско остварење „Мрки, нисам ти испричао“, у извођењу глумца Марка Јанкетића, који је први пут наступио на овој фестивалској сцени са својом ауторском представом.
За Јанкетића је ово било много више од гостовања. Бар, како је казао, носи дубоко у себи, као мјесто које га подсјећа на дјетињство, породицу и успомене на оца, легендарног глумца Мишу Јанкетића.
"Бар доживљавам са носталгијом и неким сентиментом, али и са осјећајем одговорности. Мој покојни отац је овдје радио представе, почевши од „Хасанагинице“ 1995. године, затим „Јаков грли трње“ и „Двије кристалне чаше“. Имао сам прилику да одрастам уз пробе и да гледам процес стварања дивних представа у фантастичном амбијенту Старог Бара. Посебно ми је драго што је тема представе прича о мом Миши, који је овдје оставио снажан траг" – казао је Јанкетић.
Управо због те снажне личне везе са Баром, представа је добила додатну емотивну димензију. Није ријеч о класичној позоришној форми, већ о интимној исповијести у којој глумац отворено говори о односу оца и сина, породици, одрастању, губицима и суочавању са самим собом.
"Ово је посебна терапија јер је у лично име, јер говорим као Марко Јанкетић о својим проблемима, о односу са оцем и, уопште, о својој породици. Ја не причам о свом оцу као о глумцу, причам о њему као о свом тати" – поручио је Јанкетић.
Посебан печат вечери дала је музичка пратња бенда и нови аранжмани познатих пјесама, који су додатно појачали емоционалну снагу сценског израза.
Публика је представу испратила са великом пажњом, а снажне емоције које су се осјећале током читавог извођења на крају су награђене дуготрајним овацијама. Посебно је упечатљиво било присуство великог броја младих гледалаца, који су искрену и личну причу Марка Јанкетића прихватили са нескривеним одушевљењем.
Вече на „Барском љетопису“ тако је прерасло оквире позоришне представе. Била је то прича о породици, сјећању, љубави и насљеђу које не блиједи, али и о нераскидивој вези породице Јанкетић са Баром, градом који је Марко, како је и сам признао, одувијек доживљавао са посебном емоцијом, носталгијом и пуним срцем.
