Šerbo Rastoder osuđuje muslimane što podržavaju SPC i traži da se ukloni krst sa Sahat kule

Nakon što su mnogi muslimani dali podršku vjernom narodu i sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, oglasio se novocrnogorski crnogorski istoričar Šerbo Rastoder.

Živi u Crnoj Gori nepokorni duh Isa Mahmutovića, časnog muslimana, koji je odbio da ruši Njegoševu kapelu. Ali živi i duh krvnika i koljača iz Velike, Osmana Rastodera.

Nije svakom dato da bude na visini Isa Mahmutovića, Meše Selimovića, Emira Kusturice, i mnogih, mnogih drugih.

Nakon što su mnogi muslimani, dali podršku vjernom narodu i sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, oglasio se novocrnogorski istoričar Šerbo Rastoder. 

On je za televiziju Sandžak kazao, kako su sveštenstvo i SPC neprincipijelni, jer su „posrbili i oteli“ Sahat kulu.

Rastoder kritikuje muslimane koji pravoslavnom narodu daju podršku, te upućuje poruku Albinu Ćamanu, Dženanu Koliću, Mirsadu Kurgašu i hodži Huseinu Hodžiću iz Herceg Novog.

On je za portal "Osvrt" kazao da, oni zamole molebansku masu da i vakuf Sahat kulu stave pod zaštitu, te da zajedno pođu do Sahat kule i zatraže da se makne krst.

Podsjetimo, krst na Sahat kuli stoji vijek unazad, kratko je pod pritiskom bio skinut pa je vraćen.

Ve­li­ki uni­ver­zal­ni duh i ge­ni­je oso­bi­te vred­no­sti Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš je re­kao „krst i lu­na dva stra­šna sim­bo­la“. Krst na Sat ku­li je po­sled­njih ma­kar 100 go­di­na bio nje­no obiljež­je.

 A podsjetićemo i na jednu od besjeda Mitropolita Amfilohija kada je krst bio skinut.

„Čestita porodica Đečevića, koja je primila islam baš negdje u vrijeme seobe pod Arsenijem Čarnojevićem pamti da su joj preci bili vojvode cara Dušana. Ko je gladan bio, govorio mi je pokojni Halit Đečević, taj se poturčio. Došli su u manastir Svetoga Marka, koji je najstarija svetinja hrišćanska u Podgorici, i tu se naselili. Primili su islam, ali su to zapamtili ovi čestiti ljudi, pa su svetinje koje su tu bile, među kojima je i sveta lobanja Svete mučenice Fevronije, negdje između dva rata predali cetinjskoj Mitropoliji. Predali su i jedan krst i mošti Svetog Teodora Stratilata. Sve to je čuvano u manastiru Svetoga Marka“, rekao je Vladika i dodao da i danas u podrumu kuće Đečevića postoje sačuvane freske iz tog vremena.

„Ako bismo mi uradili ono što su skidanjem krsta sa Sahat-kule, nažalost, uradili nama, – a nadamo se u Boga da bezumlje neće prevladati da se skine taj krst – , onda bismo trebali da srušimo džamiju da bismo vratili crkvu, da srušimo kuću Đečevića da bismo vratili svetinju Markovog manastira. Nije to dobro i ja se nadam u Boga da će da prevlada razum kod ovih što su sada na vlasti u Podgorici“, rekao je Mitropolit crnogorsko-primorski.

Dodao je da se nada da oni neće dozvoliti da se desi najstrašniji zločin protiv Crne Gore i protiv oslobodilaca Podgorice.

„To bi bilo obnavljanje mržnje. A nije vrijeme za to, previše imamo mržnje. Bolje je da kao braća sačuvamo sve ono što se događalo, da praštamo jedni drugima, da se ne vraćamo zločinima i zločincima nego da se vraćamo živome Bogu i jedni drugima. A u isto vrijeme mi hrišćani da poštujemo i cjelivamo mošti i svete krstove podignute u slavu Božiju na grobovima onih koji su položili živote za vjeru, Krst Časni i slobodu zlatnu“, zaključio je Mitropolit Amfilohije.

(IN4S)