„Lugansk“ se raspada: Pukla konstrukcija bez dokaza

Od prvog dana akcije „Lugansk“ bilo je jasno da se radi o traljavom, improvizovanom i politički motivisanom projektu, koji više liči na scensku predstavu nego na ozbiljnu bezbjednosnu operaciju. Državni aparat — policija, vojna i civilna obavještajna služba, tužilaštvo i dio sudstva — uz logistiku medija i starih znanaca poput sudije Suzane Mugoše, pokušali su od ničega da kreiraju mega-aferu „ruskog malignog uticaja“.

Međutim, što više činjenica izlazi na vidjelo, to je jasnije da je cijela priča zasnovana na spinovima, manipulacijama i političkim potrebama aktuelne vlasti da pred zapadnim „partnerima“ demonstrira lojalnost — makar i kroz progon ljudi koji nose kozačke uniforme, čuvaju tradiciju i bave se humanitarnim radom.

Primjera konstrukcija je mnogo. Jedan od najočiglednijih jeste slučaj poznatog podgoričkog kolekcionara Vukomana Bulatovića, čije je uredno registrovano oružje — puške, pištolji, kubure i municija — predstavljeno kao „opasan arsenal“. Iako je policija postupala korektno, medijski spektakl je kreiran da javnosti sugeriše dramatičnu akciju protiv naoružane grupe, iako nikakva nezakonitost nije postojala. Bulatović je IN4S-u rekao: „Sve što je zaplijenjeno potpuno je legalno i uredno registrovano. Za svaku cijev imam dozvole.“

 Slična manipulacija vidljiva je i kroz pokušaj da se kozačke uniforme, zastave i obilježja predstave kao „paravojna oprema“. Crnogorsko-Kozačko bratstvo, uredno registrovano i bez ijedne nezakonite aktivnosti, bačeno je u kontekst „ruskih hibridnih prijetnji“. Ataman dr Jovan Burić, poznat i po humanitarnom radu, privođen je zbog fotografija u tradicionalnoj uniformi. „Nikada se neću odreći Rusije i odijela koje su mi uzeli — to će mi biti ukopno odijelo“, poručio je Burić. Kod njega je pronađen jedan manevarski metak i pištolj pod urednom dozvolom — što je, po tužilačko-policijskoj konstrukciji, trebalo da sugeriše „paravojnu aktivnost“.

Dodatni apsurd jeste slučaj Danka Savića. Iako je u medijima odjeknula tvrdnja da je kod njega „pronađeno milion i po evra“, za javnost ne postoji nijedan zapisnik, bankarski trag ili dokaz koji bi to potvrdio. Savić tvrdi da novac nema; u Danilovgradu nam kažu: „Da ima milion i po, završio bi kuću!” Isti mehanizmi koji su svojevremeno „pronašli“ 12 kilograma eksploziva sa policijskim otiscima sada su, izgleda, pronašli i novac koji niko nije vidio.

Nije zanemarljivo ni prisustvo sudije Suzane Mugoše u ovom slučaju — žene koja je svojevremeno, presudom o „državnom udaru“, kompromitovala crnogorsko pravosuđe na međunarodnom nivou. Njeno uključivanje jasno ukazuje da se radi o ne pravno motivisanom scenariju.

Interesantno je da je samo nekoliko dana prije početka akcije britanska vlada objavila novi paket finansiranja „borbe protiv ruskog uticaja“ na Balkanu u iznosu od četiri miliona funti. Odmah nakon toga — spektakularna akcija u Crnoj Gori. Ta „slučajnost“ teško se može ignorisati, ali ne treba ni isključiti.

Poseban skandal jeste pretres advokatske kancelarije Đorđa Vukmira, branioca Danka Savića — korak gotovo neviđen u pravnoj praksi — kao i grubo postupanje prema trudnici D.V., koja je, prema tvrdnjama porodice, držana gotovo naga pred službenicima. Uslijedili su i veoma transparentni pokušaji da se kozačka bratstva lažno povežu sa „Noćnim vukovima“, iako nikakva pravna ili organizaciona veza ne postoji. Jedina veza je da su svi Srbi i da vole Rusiju.

 
Ukupna slika pokazuje da u čitavoj aferi nema nijednog stvarnog dokaza — ni nelegalnog oružja, ni paravojne strukture, ni miliona evra, ni organizovanog udruživanja za vršenje krivičnih djela. Postoji samo pažljivo plasiran politički narativ.

Jedina reakcija države: inicijativa poslanika Dragana Bojovića

Nakon što je IN4S objavio niz tekstova koji su raskrinkali nelogičnosti, konstrukcije i političke zloupotrebe u slučaju „Lugansk“, jedina institucionalna reakcija u državi stigla je od poslanika Demokratske narodne partije, Dragana Bojovića.

“U svijetlu najnovijih informacija koje su se pojavile u javnosti, najavljujem da ću na Odboru za bezbjednost i odbranu Skupštine Crne Gore inicirati kontrolno saslušanje čelnih ljudi bezbjednosnog sektora povodom hapšenja većeg broja lica koja se sumnjiče da su navodno učestvovala u stranim oružanim formacijama, u policijskoj akciji kodnog imena „Lugansk“. Imajući u vidu da se radi o slučaju koji je uznemirio javnost, potrebno je utvrditi sve činjenice i okolnosti ali i ispitati postupanje državnih organa kako bi građani imali potpunu informaciju i kako bi u krajnjem saznali istinu.“ – navodi se u saopštenju Vladislava Bojovića. 

On je podnio inicijativu Skupštini Crne Gore tražeći hitan nadzor nad radom bezbjednosnih struktura. , upravo u svjetlu zloupotreba koje su otkrivene.

Bojović je zatražio sazivanje kontrolnih saslušanja čelnika ovih institucija, ističući da je „slučaj Lugansk duboko kompromitovao ne samo bezbjednosni sektor, nego i same temelje pravne države“. Kako je naveo, neophodno je ispitati ko je naredio akciju, ko je kreirao narativ o „paravojnim strukturama“ i zbog čega su građani bili izloženi torturu, nezakonitim pretresima i javnom blaćenju bez ikakvog dokaza.

Iako inicijativa predstavlja prvi konkretan pokušaj da se afera institucionalno raspakuje, odgovor državnih organa — bar zasad — izostaje. Muk koji vlada samo dodatno potvrđuje da je „Lugansk“ politički projekat, a ne bezbjednosna akcija.

IN4S poziva institucije da objave sve zapisnike, dozvole, finansijsku dokumentaciju i dokazni materijal. Ako ga imaju — neka ga pokažu. Ako ga nemaju, onda je „Lugansk“ samo novo poglavlje politički režirane kampanje protiv Rusije, Srba, tradicije i svih koji ne odgovaraju interesima pojedinih zapadnih centara moći. Kao i u slučaju „državnog udara“, IN4S nastavlja istragu — do kraja.

(IN4S)