Komentari
Mihailo Serblorum rex
Mihailo Serblorum rex: Iz ove vremenske perspektive da se zakljuciti da bi mnogo bolje bilo da smo tada konstituisali svoju Primorsku Srbiju sa sjedistem u Baru kao nezavisnu drzavu. umjesto sto smo se prisajedinili Crnoj Gori. Samo znam da bi se u tom slucaju Starocrnogorci obrusili svom oruzanom silom na srpsko primorje i Bar kako bi ga zauzeli i proglasili ga svojim. Ali tada je postojao i taj faktor sto je kralj Nikola mnogo srbovao, pa je privolio Srbe Barane i obliznje druge Primorce da se ujedine sa Crnom Gorom u jedinstvenu drzavu. Sa ekonomskog aspekta to Baru takodje nije trebalo jer Bar i Primorje nemaju nikakvu korist od Stare Crne Gore. Trebalo je kao Pridnjestrovlje sto je proglasilo nezavisnost u odnosu na Moldaviju 1990 godine i Bar sa primorjem da proglasi nezavisnost 1878 godine. Kao sto Mačva nije ni Sumadija ni Pomoravlje i kao sto Beograd nije ni Srem ni Banat tako ni Bar nije u sustini Crna Gora vec je Primorje srpsko od davnina!
Filip
Filip: Bar i Crna gora jedini put su bili okupirani 1918 god.
Бар
Бар: Слажем се са Михаилом. И ја вјерујем да Стара Црна Гора не би дала мира Бару и Приморју док те крајеве не би присајединили себи. Староцрногорци су виолентни и наметљиви насилници и ту би било много сукоба. Ту би онда интервенисала да тако кажем подунавска Србија и ко зна на шта би то све изашло. Умјешале би се светске силе итд. Бар и Приморје немају истини за вољу економске користи од Старе Црне Горе, нарочито не од Катунске нахије. Какве користи има. НИКАКВЕ!
Srbin Baranin - Srbin Primorac
Srbin Baranin - Srbin Primorac: Ovdje bi nas izdali muslimani bošnjaci koji bi se odmah stavili većinski stavili na stranu Starocrnogoraca protiv Srba Primoraca. To je jasno kao dan. Mi bi dobili pomoć od Srbijanaca sigurno i bilo bi gusto jako. Na našu stranu bi se stavili i mnogi Zećani i sjevernjaci tako da bi tu svasta bilo. Nije trebalo da se Bar prisajedini Crnoj Gori, ja tako mislim. Ubjedjen sam da bi opcija drzavotvorne Primorske Srbije za Bar bila neuporedivo bolje rjesenje u to vrijeme nego prisajedinjenje Crnoj Gori.
Антивари
Антивари: Поштовани аутору, читаоци и потенцијални учесници у расправи, добро вече вам желим.
Ауторово питање са краја текста ми не дјелује толико интересантно, јер у себи садржи софизам који ме подсјећа на ону чувену дилему "да ли је чаша полупуна или полупразна". Отоманско царство се крунило, Црногорци под Петровићима повратили град на који су историјско право имали Дукља, Зета и напошљетку Црна Гора. Једна друга ствар ми је привукла пажњу. Коментари три учесника у расправи или умовању, како год, сугеришу на неколико грешака у историјском закључивању, као и коришћењу накнадног историјског маштања који би требало да поткријепе тезу о "присаједињењу Бара". Идемо редом, како Бог и заповиједа.
Михаило Краљ Срба (никада такву титулу није имао, али ок, схватамо чему аутор у свом маштању тежи):
- Који "ми" и каква "приморска Србија"? Да ли је аутор прича о некој паралелној историји које званична историографија није свјесна? Како је могуће да поредите Мачву, Шумадију и Банат са Црногорском књажевином и светородном династијом? Какво "српско приморје од давнина"? Маните се историјског романтизма, дјелујете као писмена особа, драги мој. Староцрногорцима приписујете неке тотално небулозне епитете заборављајући чак да је и аутор овог текста презимењак Војводе Илије. Какво црно Придњестровље, драги мој Михаило? Придњестровље је највећи СССР магацин оружја, нема ту неке националне приче, ресурс им дефинише независност, односно унију са Русијом. Сложићу се са Вама додуше око Краља Николе, србовањем је хтио да се наметне магловитом ентитету "Српства" не схватајући да "ко тражи веће, изгуби оно из вреће". Свакако се преиспитајте мало, било би лијепо да прочитате мемоарску грађу из тог периода, вјерујем да Вас аутор може упутити на те бесмртне историографске класике.
Бар:
- Молим Вас да не дозволите да Вас властита маштарења у историјском контексту не одведу на пут предрасуда и мржње у стварном животу, јер дјелујете као неко ко олако потеже оштре ријечи, не ослањајући се на стварност на терену у 19. вијека, маштајући о рату између Црногораца, Барана и српске војске? Одавно нешто бизарније нијесам прочитао, драги мој. Смањите са романтичарско-епским приступом историји, ипак живимо један много обичнији живот, нарочито данас.
Србин Баранин - Србин Приморац (ово ме подсјећа на оно "Бока Которска - заљев хрватских светаца" - када се прећерује са фикцијом у нади да је стварност лако уподобити властитој пројекцији)
- Драги мој, заратили би "ви" против Староцрногораца, па би "вам" Срби помогли, издали би "вас" Бошњаци па би "било густо"? Да будем духовит, никако и злобан:"И што је било кад си се пробудио"? Немојте тако, немојте тумачити Бар као неку САО из деведесетих, јер не можете садашњост преносити у прошлост, то је манир тоталитаризма (Химлер, Гебелс, Маркс, Енгелс). Какви Зећани и Сјеверњаци? Зећани су тада турско робље а сјеверњаци спремни да за миг Цетиња гину до задњег... О чему причате Ви, драги мој господине? Знате ли да тада Васојевиће предводи Миљан Вуков Вешовић, ПОБРАТИМ тада покојног Књаза Данила? Зар мислите да би он устао против Цетиња коме су се Васојевићи својевољно привољели да би одбранили "државу" која постоји у Вашим сновима? Немојте тако, драги мој, испадате смијешни а добар сте момак, надам се.
Грли вас све ваш Антивари и свако вам добро од Бога желим. Ако сам неђе прећерао - не замјерите, нема зла у мојим опаскама, да знате.
РУ
РУ: Ми упадамо у грешку која није била на видику, тада, јер тада није били Новоцрногораца, који својом новом нацијом аутоматски мрзе све што је србско. Када се говори о Бару и Приморју ваљда се Приморје односи на територије јужно од Бара јер колико знам цијело Приморједо ријеке Жељезнице није припадало Старој Црној Гори! Па и у другом рату је постојало Црна Гора и Бока! У данашњим околностима ђе се један дио Црногораца отуђио и оће да буде свој је друга прича али немају ту ширину да демократски одлучимо о својој судбини јер су све одлуке доносили против над од лажног Реферрндума, преко пописа, језика, Ћирилице а како нам искуство говори драги и паметни Антибари, као што стр и сами свједок сав “ Бошњачки” корпус и малобројни хрватски ставио се у служби НОВОЦРНОГОРСКЕ ВЛАСТИ! За нас је Милова управа била као управа Бенјамина Калаја у анкетираних БиХ, тако смо и ми тихо и меко постали “робови” у властитој земљи! Чистили су се кадрови па је у државном апарату број запослених Срба спао на 3% а Срби чине популацију од најмање 35%… и да не дужим, имам право да мислим да би требало овакву Црну Гору регионализованих а Боки вратити статус који је имала јер Бока 1918 није ушла драги Антивари у Врну Гору него директно у Краљевину СХС! Тек ка крају 1945 прваци Боке под притиском и упереним леворима у своја чела одрекли су се Боке и утопили је у Комунистичку и Безбожничку црну гору!
Живјела Русија и земља без Ћација!
Za Antivari
Za Antivari: Milina za procitat. Respekt !
ZaRu
ZaRu: Koliko i zasto je placen tomos SPC ? Ajde blebetalo reci nesto odgvori pojmasu, kao i ostala vesela srbadija
Pitanje za sve? Koliko i zasto se morao placat? Ee tomos Spc placen!!!
CT,RO,UL
CT,RO,UL: Mirni dudukljani,ovo je SRPSKA ZEMLJA!
Rajo
Rajo: Ja bih postavio jedno slicno pitanje , je li Crna gora 2020 oslobodjena ili okupirana,molim odgovor.
РУ за Rajo
РУ за Rajo: Црна Гора је ЛАЖНИМ референдумом “ меко, да се ВЛАСИ не досјете” ОКУПИРАНА! А 2020 је та окупација потврђена!
Историчар
Историчар: Овдје извесан господин, који се потписује као Антивари, износи волунтаристички и потпуно неосновано тврдњу да је тобоже у једном национално-романтичарском заносу и маниру краљ Михаило Војислављевић у историографији (мисли сигурно на србијанску историографији ) проглашен за српског краља а да он то није био. То је потпуно нетачно. Одавно је пронађено писмо Михаила Војислављевићи упућено папи односно папској канцеларији поводом питања јурисдикције Дубровачке бискупије у једанаестом вијеку, писмо у коме сам Михаило представља себе ријечима ,, Михаило Славорум Серблорум рекс,, ( Mihail Slavorum Serblorum rex ) што у преводу значи Михаило краљ Словена Срба. То је тада била диоклијско-зетска Србија која се са осталим српским земљама била уједињена у јединствену српску државу чији је центар представљала била Дукља-Зета
Историчар
Историчар: Ако би полазили од теорије о државотворном континуитету који подразумева номинални истоветност у именовању једне земље-државе кроз историју онда би морали да констатујемо да не постоји никакава именска истоветност између појмова као што су Диоклиа, Зета и Црна Гора. Ради се о потпуно различитим појмовима са различитим значењима. Значи ту немамо никакву истоветност односно значењску непрекидност у именовању једне земље због чега би морао да се доведе у питање и легитимитет позивања на територије које нијесу спонтано обухваћене Подловћенским појмом Црне Горе из чега слиједи закључак се одређена територија са конкретним називом наметнула другој у
с циљем асимилације. Нису Бар и Приморје никада до 1878 припадали Петровићевској и Катунској Црној Гори. Тај појам Црне Горе је Приморју стран као и Боки (која је саставни дио приморја) јер се односи на најконкретније омеђено поднебље.
Историчар
Историчар: По господину који се потписао називом Антивари испада да је Михаило Војислављевић обмануо себе представљајући се у писму као словенско-српски краљ, писму послатом папској канцеларији и да је његов барски пастор и бискуп (вјероватно Арцибискуп) Петар имао лажни црквену титулу ПРИМАСА СРБИЈЕ која се прије свега односила на ужи приморски појас и Диоклију-Зету у унутрашњости, па тек онда и на друге српске етничке земље као што су Подгорје ( Морача, Оногошт, Пива и Комарица ) и Загорје укључујући и Рашку. Стално Монтенегристичка школа хоће својим наративном да искриви слику историјске прошлости овог поднебља како би лажно представила ове земље овдје као несрпске.
Stari Bar
Stari Bar: Objektivno gledano vas je gospodine Antivari istoričar poprilično demantovao. Ne znam sta vi kazete na to sto je istoričar napisao?
Други историчар
Други историчар: Сигурно је да једни од најбољих познаваоца етничких и државотворних прилика у Зети тј. Дукљи односно Диоклији како се у регионалном смислу звала област, нису без разлога писали о њој као о Србији, а то су били Јован Скилица и Михаило Глика. Они недвосмислено говоре о диоклијско-зетској Србији и не вјерујем да су грешили када су тако писали. Из Зете тј. Диоклие и Подгорја су Вишеслављевићи-Властимировићи и по најновијим научним претпоставкама они су или из Градине у Мартинићима ( сјевер Зете ) или из области Подгорја и Потарја, из околине данашњег Колашина или можда Оногошта. Занимљива је чињеница да у близини Колашина постоји мјесто које се зове Петрова раван а сјеверозападно од Никшића и јужно од њега планински врхови који се зову Петрова глава и Петрова главица као и ког Тутина што се зове Петрова глава. Изгледа да су та мјеста добила називе по Петросу Петру Гојниковићу - Властимировићу који је трајекторијом коју обиљежавају називи дати по њему означио области које су чиниле најбитнији дио његове Србије којом је он владао као својом ужом територијом укључујући и Диоклиу у њеном саставу. Знамо да је печат на коме пише Петрос архонт(од) Диоклиа амин његов печат а средишње области којим је управљао су биле Диоклиа/Зета, Подгорје са Потарјем и можда Полимље и један дио Подриња. Кажем средишње области. Војислављевићи који су поријеклом из Травуније су у Зети били директни наследници традиције Србије Властимировића и то је више него извесно!
Антивари
Антивари: Поштовани Историчару (мада стичем утисак да причам са једном особом с обзиром на граматичке грешке које правите услијед брзог куцања) и остали учесници расправе,
Покушао сам да пронађем писмо "упућено Папи" и "папској канцеларији" (ком Папи, има ли име или не?), и нажалост, ништа на интернету нијесам могао пронаћи. Ако бисте били љубазни и академски коректни, било би лијепо од Вас да наведете тачан извор Вашег аргумента. Међутим, тражећи Ваша магловита "одавно пронађена писма", пронашао сам краљевске назнаке Михаилу Војислављевићу у писму Папе Гргура VII од 9. јануара 1078. године у ком га Папа поздравља овако:"Gregorius Episcopus Servus Servorum Dei Michaeli sclavorum regi salutatem" што у преводу на црногорском значи:"Епископ Гргур, слуга слугу Божијих, Михаилу, краљу Словена поздрав!". Онда ми је пало на памет да би можда Ваше (могуће скромно) познавање латинског језика ријеч "servorum" протумачило као "српских", али можда само улудо нагађам. Како год, док год се не удостојите да ми доставите прави документ, тумараћемо у магли Ваших "одавно нађених" архивских докумената. Са овим у вези, можете испитати одлуку коју је антипапа Климент III Виберт послао барском бискупу Петру 1089. године у којој стоји: "Стога, дакле општом бригом наведеном и молби Бодина, велеславнога краља Словена, (regis Bodini gloriosissimi) наклоњени, захтјеву твоме удовољавајући сматрамо и вјерујемо да је то праведно и часно". Општа логика налаже сљедеће питање: ако је Бодин краљ "српских Словена", зашто га Папа не ословљава тако, тј. изоставља префикс "српских"? Мрзи Србе? Ватиканска завјера? Бечко-берлински лоби? Шта ћемо радити са чињеницом да је први српски краљ Стефан Првовјенчани (овјенчан - крунисан) такође од римског Папе добио краљевске назнаке неких 140 година касније? Какве затарске-потарске, приморске и загорске Србије? Драги мој, понашате се као незнавени људи који "Старој Херцеговини" дају прерогативе државности а били су само турска територијална јединица и ништа више... Вјечито се унижавају Петровићи, блати Стара Црна Гора, а заправо у том грму и лежи зец - оно што истински одудара од великосрпског наратива јесу истинске мученичке црногорске жртве, јунаци и бојеви, нарочито Старе Црне Горе, у коју су сва племена (која су касније својевољно пришла) БЕЗ ИЗУЗЕТКА виђели звијезду водиљу и били су спремни да се потчине њеном суверенству у одлучивању и управљању... Немојте да унижавате 222 године Петровића зарад 22 године Карађорђевића, а да све то правдате неким наводно високим разлозима, све се позивајући на византијске изворе, глумећи салонску историчност и неку наводну супериорност у наступу... Историја није холивудски филм, Косовски бој није Хелмов понор, а јунака попут војводе Илије Пламенца или Пека Павловића ни Толкин не би могао измаштати... Погледате ли само печат Архонта Петра и крсташ на његовом наличју, биће Вам јасно о чему Вам говорим... До тада, надам се да ће Вам Бог дати разум да сагледате историју кроз нешто другачији окулар од оног кога овдје често сервира господин Игор Ремс, по мом дубоком увјерењу, непоправљиви романтик и ревизиониста, сљедбеник поразних идеја Олге Пјановић које су српски народ довели до губитака његових истинских историјских и духовних територија, ван Црне Горе. Свима желим лаку ноћ а господину "РУ" дугујем одговор услијед реплика двојице "историчара". Бог са свима, а нарочито са несретњном Црном Гором!
Историчар
Историчар: Господине Антивари ваљда сте схватили да сам ја нагласио да се ради о писму које је Михаило Војислављевић послао папској канцеларији а не о писму које је Папа Гргур седми послао краљу Михаилу. То писмо је чак објављено у едицији Монумента Монтенегрина на којој је радио историчар ваше монтенегристичке идеолошке оријентације, Војислав Никчевић. Он је приређивач. Иако је био историчар антисрпске орјентације који је покушао да докаже несрпско поријекло становништва Диоклие/ Зете ипак је објавио дио тог писма у коме краљ Михаило пише за себе да је ,, Славорум Серблорум рекс,, tj. ,,Slavorum Serblorum rex,, . Ту је Војислав Никчевић лично интервенисао, због своје антисрпске орјентације, па је ријеч Серблорум ставио у заграде, јер је по њему било упитно ком је народу у ужем етничком смислу краљ Михаило припадао. Успут, направили сте грешку па сте написали ,, што у преводу на црногорском ,, а треба што у преводу на црногорски језик, али добро, није то сад битно. Ви треба да знате да су се многе Папе у свом обраћању хрватским, моравским и српским владарима њима обратили само као Словенским владарима не користећи уже етничке одреднице за њих.
Историчар
Историчар: Позната је чињеница да Папа Јован осми у свом писму упућеном српском кнезу Мутимиру, не користи српско етничко име односно да у том писму не постоји префикс ,,српски,, и да се Мутимиру обраћа само као словенском кнезу или војводи исто као што се ни моравском владару Сватоплуку НЕ обраћа као моравском већ уопштено као словенском кнезу. По вама господине Антивар испада да Мутимир није био српски а Сватоплуку моравски владар. Нису Папе водиле често рачуна о ужем етничком одређењу владара којима су писали. То је позната ствар. Има доста примера да су Млечани и Папе хрватске владаре називали само Словенима, и то је позната чињеница.
Антивари
Антивари : Интересантна је Ваша позиција у којој повезујете непрекинути српски идентитет од Властимировића до савремене Србије, а много природнији и државотворнији низ држава и династија Војислављевићи-Балшићи-Црнојевићи-Петровићи пуштате низ воду. Имам осјећај да је сав српски национализам модерног доба кренуо погубним током, тражећи оно изгубљено у маглама историјске даљине, губећи оно опипљиво на чему се може стварати реална позиција српског народа у односу на оне око њега. Објасните ми онда, драги историчару и љубазни дописнику, због чега онда деведесетих година минулог вијека, нијесте бранили "српско" дукљанство, него Вам је чак и данас (можда не лично Вама али већини црногорских Срба дефинитивно) термин "Дукљанин" синоним за нешто ружно, извитоперено и превјерено, а имали сте династије чији су се чланови додворавали Папи или чак били крштени по римском обреду? Да ли ви онда признајете само историју по којој је јужно славјанство "српско"? Хоћемо ли онда рећи да су Стари Црногорци гинули за Мутимирово име а не за властиту земљу и свету слободу? Вријеме је по Вама стало са Душановим царством? Подсјећате ме на бројне мистике и шарлатане који су васпостављали Ред Темплара качећи се на њихову историчност и значај... Државе се рађају, нестају, обнављају или мијењају идеолошке оквире, али сама чињеничност постојања црногорске државе упркос бури историје свједоче жилавост и ријешеност (данас) нажалост само дијела народа који повезује заједничка историја и воља за слободом од свију... Национализам ствара нацију, а онај најздравији облик је онај дјелатни, који су Стари Црногорци (намјерно великим), готово савршено спроводили па нијесу морали пуно да мељу о "божанској мисији"... Ако смо криви за то што је господи из САНУ-а и династији сумњивог поријекла (Карађорђевићи) пало на памет да све баче под своје ноге а притом све изгубе 100 година касније, нека будемо, али знам да смо ближи Христу као жртве него као насилници који су са револуционарном ревношћу затирали сваку црногорску аутентичност у име етнофилетизма и приземног народњачког национализма који се за јоту није удаљио од Баје Малог Книнџе и ратних поклича деведесетих... Срдачан поздрав свима и опростите на могућим грешкама у граматици, не ловим их ни ја, него ми је стил више дописника заличио на истог аутора.
Историчар
Историчар: Ако хоћемо да будемо истинољубиви морамо да констатујемо чињеницу да је Стефан Немања по рођењу и поријеклу потицао из српске католичке породице највјероватније жупана Марка који је са Вуканом из Зете прешао у Рашку 1084/5 године пошто су се заклели на верност Константину Бодину који им дао да владају Рашком у његово име. Сам Стефан Немања други тј. Стефан Првовенчани је крунисан папском круном из Рима јер је тако хтио желећи да оствари континуитет са српско-диоклијским владарима који су исто тако добили круну из Рима. Стефан Првовјенчани се поносио поријеклом из Диоклитије. Највјероватније је отац Стефана Немање био Стефан Вукан син жупана Марка и брат Уроша првог али то није стопроцентно сигурно. Термин Дукљанин који је Амфилохије Радовић употребљавао у погрдном смислу се односио на Диоклецијана и његове романизовано Илире који су били ту и на антихришћанство Диоклецијаново које је било као безбожништво оваплоћено у Милу Ђукановићу и црногорским комунистима у једном сликовитом али и реалном смислу. Иначе што се тиче Балшића, Црнојевића и Петровића до књаза Николе нико од њих се није никада позивао на Војислављевиће нити их је било ко од њих икада поменуо у било каквом контексту као што нико од њих није споменуо ни Властимировиће а исти је случај и са Лазаревићима, Бранковићима, Карађорђевићима и Обреновићима који нису знали за Властимировиће и њихов период владања српским земљама. Сличан је случај и са Трпимировићима у Хрватској. Периоде њихове владавине је расветлила у извесној мери научна историографија али су сами владари пали у заборав што се усмених народних предања и сјећања на њих тиче.
Čitalac
Čitalac: Stvarno je to tačno sto istoricar pise. Kada su se Balsici i Ivan i Djuradj Crnojević pozivali na Svetog Jovana Vladimira i Vojislavljeviće. Nikada!
Za “istoricara”
Za “istoricara”: Odbrana srpstva spala na komentare i cinjenice koje pocinju sa “gotovo izvjesno” “najvjerovatnije” “nije 100% sigurno”.
Mize li nesto o naseljavanju Crne Gore sa stanovnicima Kosovog polja nakon Kosovskog boja. Vidim to je trenutno najnovija teza pro-servske propagande, volio bih nesto o tome da saznam onako iz prve ruke. Ako moze da pocne sa : “vrlo izvjesno i skoro pa moguce”.
Drugi istoričar
Drugi istoričar: Sa aspekta Sfragistike ili Sigilografije kao stroge pomoćne istorijske nauke MALO je verovatno da je pečat na kome piše Petros arhont(os) Dioklia amin bio pečat Petrislava oca svetog Jovana Vladimira, jer bi na njemu pisalo ime Petrislav ili Petrislavos, možda Petrislavus ali ne i Petros koje je bilo grčko ime u originalu koje je dobio sin Gojnika Vlastimirovića u vreme drugog talasa hristijanizacije Srba kada je počeo da vlada Vasilije, deda Konstantina Porfirogenita. On je smenio carigradskog patrijarha Fotija i formalno pomirio Carigrad sa Rimom i smirio verske tenzije izmedju Istoka i Zapada unutar hrišćanstva. Tada su u srpske zemlje dosli i rimski i carigradski svestenici i počeli da ukorenjuju hrišćanstvo u narod koji je izgleda nešto pre toga odbacio hrišćansku religiju kao religiju Grka-Romeja, Vizantije i Rima. Kod popa Dukljanina se taj vladar koji je prihvatio oficijalno hrišćanstvo na području Dalmacije predstavlja kao Svetopelek i mozda Budimir a to je najverovatnije bio knez Mutimir srpski koji je srpskim delom Dalmacije vladao 40 godina i nekoliko meseci od 850-te do 891-ve godine. Pop Dukljanin kaže da je Svetopelek vladao 40 godina i 4 meseca a vremenski okviri legendarnog vladara Svetopeleka i stvarnog kneza Mutimira se poklapaju u smislu da su vladali drugom polovinom devetog veka. Prosto je nemoguće da su postojala dva vladara koja su toliko dugo vladala istim zemljama u istom vremenskom periodu. Neverovatna je činjenica da niko od srpskih i drugih istoričara za poslednjih 150 godina nije zapazio te podudarnosti.Hrvatska hronika ili hrvatska redakcija Letopisa popa Dukljanina tvrdi da je Budimir bio kralj Svetog puka (svetog naroda) dok dubrovački istoričar Mavro Orbin tvrdi da je prvobitno ime Svetopeleka bilo Budimir ali da je kao prvi hrišćanski vladar dobio ime Svetopelek koje znači ,, dete svetog povoja,, ili ,, sveti dečak,, kada je prihvatio hrišćanstvo. To su bila domišljanja. Da li je knez Mutimir dobio i ime Svetopelek kada je prihvatio hrišćanske misionare ne može da se sazna ali ima nagoveštaja da ga je neko tako možda zvao mešajući ga moravskim knezom Svatoplukom koji je sa Rastislavom prihvatio hrišćanstvo takodje. Na pečatu arhonta Petra se pojavljuje lik Bogorodice odnosno Svete Marije a znamo da je Svetopelek po legendi sahranjen u crkvi Svete Marije u gradu Diokliji. To je izgleda bio knez Mutimir stric Petrosa Petra koji je godinu dana nakon njegove (Mutimirove) smrti preuzeo vlast na području Dioklie, Podgorja, Potarja i Polimlja i potisnuo pretendente na vlast u Srbiji koji su surovali sa Bugarima privremeno da bi preuzeli vlast od najbližeg rodjaka Petrosa-Petra.
Čitalac za drugog istoričara
Čitalac za drugog istoričara: Nečeg tu ima. Izgleda da ste intuitivnim putem i racionalnom analizom nekih stvari koje su izmakle paznji mnogih istoričara spoznali neke istine. Sasvim je moguće da ste u pravu ali kako to definitivno dokazati. Stvarno je to moguće !
Istoričar
Istoričar: Nijedan jedini pouzdani istorijaki izvor ne pominje nikakvog vladara pod imenom Budimir Svetopelek koji je vladao dalmatinskim prostranstvima od mora do reke Save. Nijedan jedini. U arhivskoj gradji i dokumentima papske kancelarije se ne pominje takav vladar, a zasto? Pa, zato sto nije ni postojao pod takvim imenom. To je bio knez ili vojvoda Mutimir Vlastimirovic koji je od Metodija ili njegovih ucenika dobio knjigu Metodijus ili Metodije u kojoj se nalazio njegov Nomokanon koji je zapravo Nomokanon ili zakonik Jovana Sholastika iz sestog vijeka sa normativnim dodatkom koji se zvao Zakon sudnji ljudem koji je bio slovenska prerada Ekloge. Izgleda da je taj zakonik koristio knez srpski Mutimir i da je doneo i neke svoje zakone u skladu sa njima kojima je regulisao svetovne i crkvene odnose u svom srpskom knezevstvu posle 873-će godine. Mozda su tu u toj knjizi bili i zakoni moravskog kneza Svatopluka koje je Mutimir prihvatio zbog cega je i nazvanSvetopelekom a mozda je upotpunio Nomokanon Metodijev svojim zakonima koje je sam uneo kao rukopisni dodatak knjizi Metodijus.
Istoričar
Istoričar: Zasto Konstantin Porfirogenit ne pominje nekakvog vladara koji se toboze zvao Budimir ( ime sa istim nastavkom ili sufiksom mir ) Svetopelek? A, on bi sigurno znao za njega jer je bio savremenik Svatopluka moravskog i zato sto je bio, kako pop Dukljanin kaze, vladar cele Dalmacije od mora do reke Save? Naravno, zato sto pod takvim imenom nije postojao nego je Mutimir ime koje je putem maglovitih narodnih legendi promenjeno u Budimir a dodato mu je Svetopelek, bilo zato sto je bio sa aspekta mnogih ljudi sveti vladar koji je prihvatio hriscanstvo i uveo mnoge pravedne zakone, bilo zbog jakog uticaja moravske legende o moravskom vladaru Svetopeleku. To je sigurno bio srpski knez Mutimir koji je izgleda sahranjen u crkvi Svete Marije u gradu Diokliji kod Podgorice gde je i ustanovio dioklijsku metropoliju-mitropoliju. Ona je bila pravoslavno-katoličkog karaktera jer je postojala još jedinstvena hrišćanska crkva tako da je u njoj vrseno bogosluženje i na latinskom i na grčkom jeziku a možda i na slovensko-srpskom.
Čitalac
Čitalac: Gospodine Istoričaru vi iznosite fenomenalne zaključke, jako lucidne i dobokoumna kao sto su vam i zaključci u vezi porijekla prezimena Hrebeljanović. Nevjerovatno nesto, kao da kroz vas progovara neka visa sila. Ne pretjerujem, to mi je zakljucak spontan
Бар
Бар: А како то да од Мавра Орбина па до најновијих историчара нико није поставио такву теорију укључујући исрбијанске и стране хрватске и светске историчаре није поставио такву теорију. Мене сте заинтригирали па сам преко интернета видео да је тај српски кнез Мутимир заиста владао 41 годину или 40 година и можда неколико мјесеци последње 891 године његове владавине. Баш чудно што је вама првом то пало напамет а стварно сте у праву када кажете да нијесу могла да постоје двојица далматинско-словенска владара и то у другој половини деветог вијека, што је тачно. Тачно је да би тог Светопелека поменули Порфирогенит или други историчари да је постојао или неки од Папа а нико га не помиње осим попа Дукљанина који је записао многе легенде. За хрватске историчаре претпостављам да не би то урадили тенденциозно да не би продали на важности неком од српских кнезова - владара, па ме од њих не чуди такав пропуст али ме чуди да од србијанских историчара нико није приметио таква поклапања што се, бар, временских распона владавина тиче.
BAR
BAR: Evo ti sad odma će BS i Suljo Mustafić tražit da se donese deklaracija o zločinu crnogoraca nad bošnjacima.
To smo se mi crnogorci tukli sa virtuelni neprijateljem. Jel Šerbo?
Стари Бар
Стари Бар: Ја сам се такође заинтересовао за то о чему пишете професоре историје. Никада се нисам бавио тим историјским ликом до сада али сам последњих дана прочитао дијелове љетописа попа Дукљанина и стекао утисак да је то неки полуфантазмагоричан лик кога је описао непознати аутор те приче о том владару. Ви кажете да је то књижевно прерађена и маштовито дотерана личност (према потребама попа Дукљанина) стварног кнеза који је познат као Мутимир колико сам схватио? Интересантно јако!
За Антивари
За Антивари: Имам осјећај да је сав српски национализам модерног доба кренуо погубним током, тражећи оно изгубљено у маглама историјске даљине, губећи оно опипљиво на чему се може стварати реална позиција српског народа у односу на оне око њега…ОКО ЊЕГА? Мислите ли драги господине на Црногорце? Ђе се они помињу? Наведите ми једног историчара који помиње Црногорце, једног бар?Све династије су биле србске или их Ви видите у тим Даљинама магловитим, како се поетски изражавате, као СЛОВЕНСКЕ, користећи термин који је убачен од наших непријатеља! Њемцима је било јако важно да сва србска племена преведе у Славенска или Словенска на крају крајева и Варварска јер то најбоље одговара њиховој предаторској политици и не само њима. Но, мени су проблем такозвани Црногорци? Ви сте упућени па нам објасните из које магловите историјске даљине изронише такозвани Новоцрногорци или Монтенегронери, у којој Сеоби Словена они изронише и дође се докотрљаше? То је поента цијеле приче! Или изронише 2006-е, пређоше на Латиницу и у њихов мозак усели се помрачење. Чак и језик назваше ЦРНОГОРСКИМ! Па имали веће крађе и већег идиотлука?
LOLA CG
LOLA CG: Историчари...историје по извлачењу података из контекста правог историјског штива, по жељи и вољи својој, по нахођењу, по пројекту како ко сматра да је љепше.
ТО НИЈЕ ИСТОРИЈА , А ЈОШ МАЊЕ ВАЉАН ИСТОРИЧАР.
Кратко бих временски и писано ушла у овај Фарисејски врт:
нешто ми се не чини да су овдје владали Немањићи испод 200 година ( мада ми је познат текст написан са много годишњом "заборавношћу" да је поменуто Царство било баш овдје!) (*Урош је столовао у Старом Граду у Старом Бару), а Бар град никада није био црногорски до уласка краља Николе са војском, Трећи дан Божића 1879 год.
Спомињање попа Дукљанина, Барског родослова, бискупа Гргура, све с брда с дола:поп Дукљанин је старији од бискупа Гргура. Дакле, није поп Дукљанин могао бити Гргур и основно превод БЉ са словенског на латински био би апсурд.
А овдје у доказивању "историчара"више "никова"без истинитих доказа је превише.
Са овим текстовима препознатог рукописа, нека напише ПО ЧИЈОЈ ЗЕМЉИ ХОДА? КО ЈЕ КОМЕ ПТА ОТЕО? ЈЕДУ ЛИ ТО И БАЛКАНСКЕ РАТОВЕ ( О РАНИЈИМ ИЗ ЦАРСТАВА ДА НЕ ГОВОРИМ) ИЗНИЈЕЛИ СВИ СЕМ СРБА? СРБИ НИСУ ИМАЛИ НИ ВИЈСКУ НИ ВОЈСКОВОЂЕ, НИ ЖРТВЕ, НИ ГРОБНИЦЕ, ...НИШТА- ПО ОВДЈЕ НЕКИМ АКАДЕМСКИМ ПРОКЛАМАТОРИМА.
МОЖЕТЕ ВОЉЕТИ ИЛИ НЕ, АЛИ ЛАЖ У ИСТОРИЈСКИМ ТЕКСТОВИМА ЈЕ ЗЛОЧИН.
БАШ ЈЕ ЦРНА ЗЕМЉА ПО КОЈОЈ ХОДАТЕ КАДА ЈЕ ДОЧЕКАЛА ПОКУШАЈ УНИЗАВАЊА И УНИШТАВАЊА ВРИЈЕДНОСТИ СРПСКОГ ЦАРСТВА.
Bar
Bar: Lola, nisi samo shvatila sta je Istoričar htio da kaže i sta zapravo tvrdi a izgleda da je u pravu u potpunosti!