Hodočašće putem Svetog Jovana Vladimira: Od Bara do Elbasana i svetih moštiju
PIŠE: Igor Rems
Praznični dani počeli su Praznikom Svete Trojice u narodu poznati kao Duhovi ili Pedesetnica, pedeset dana od Vaskrsa. Ovim danom se proslavlja silazak Svetog Duha na apostole u Jerusalimu i označava rođendan Hrišćanske crkve.
Praznični dani završili su se svečanom litijom barskim ulicama 4-og juna, na dan Sv. Jovana Vladimira.
Praznovanje je počelo 30. maja, organizovanim prevozom do Dobrog dola, odnosno manastira Sergeja Radonješkog, izlaskom na Rumiju... Jedan deo vernika, među kojima i potpisnik ovih redova, 3. juna, organizovanim prevozom krenuo je do Elbasana (okrug Bradašeš), do manastira Svetog Jovana Vladimira, gde se upravo 3. i 4 juna praznuju dani posvećeni ovom svecu. U ta dva dana u manastiru je izložen kivot (ćivot) u kome se nalaze mošti svetitelja.
U sumrak smo stigli u manastir. Predusretljivi domaćini smestili su nas u manastirski konak. Manastir ali i cela okolina manastira su bili ispunjeni kako lokalnim stanovništvom tako i hodočasnicima iz raznih krajeva: iz Severne Makedonije, Bugarske, Srbije, Crne Gore…
Bilo je lepo videti toliko mladih ljudi, i posebno dece. Osećala se potpuna praznična atmosfera. Mnogo mladih ljudi bilo je okupljeno oko prostora gde su se palile sveće.
U jednoj maloj prostoriji crkve bio je izloženi kivot Sv. Jovana Vladimira. Narod je stajao u dugačkom redu koji se protezao i dvorištem manastira i čekao da uđe i pokloni se moštima našeg svetitelja. Ispred mene jedna starija žena, potpuno prekrivene glave, pada na zemlju, čelom dodiruje pod krsti se i ustaje. Tako još dva puta. Kada je treći put ustala podiže plašt kojim je prekriven kivot i ljubi ga, krsteći se…
U devet naveče počelo je Bdenije. Manastirom se prolamalo blagougodno pojanje uz celi ritual koji sam posmatrao sa galerije.
Posle Bdenija održana je ponoćna liturgija i poseban ritual “presvlačenja”.
Kakvo je to “predvlačenje”?
Tada se otvara kivot sa svetim moštima koje su umotane u pamuk i taj stari pamuk se skida i deli vernicima a stavlja se nov do sledećeg Praznika.
Posle lošeg, zaista lošeg i kratkog spavanja ustao sam gotovo u svitanje zore! Ušao sam u manastir u kojem nije bilo nikoga. Hteo sam još jednom da posetim kivot u blaženom jutarnjem miru. Kada sam ušao u tu malenu prostoriju jedna monahinja je klečala na koljena. Na krilu joj je bila omalena knjiga iz koje je čitala ali jedva sam razaznavao njen glas.
Posle jutarnje liturgije sve je bilo spremno za lituju sa moštima Sv. Jovana Vladimira. Na čelu povorke bili su crkveni velikodostojnici episkopi, vikari…
Albanska pravoslavna crkva(APC), zvanično.
Inače, Autokefalna pravoslavna crkva Albanije(APCA; alb. Kisha Orthodhokse Autoqefale e Shqipërisë, KOASh), jeste pomesna i autokefalna crkva sa dostojanstvom arhiepiskopije. Nalazi se na 12. mestu u diptihu pomesnih pravoslavnih crkava.
Obuhvata eparhije: Tirana-Drač, Berat, Đirokastra, Korča i Elbasan. Pravoslavni Albanci i albanski Grci uglavnom žive na jugu zemlje, kao i u gradovima Tirani i Draču. Nešto pravoslavnih ima i u okolini Skadra, i to je uglavnom naš narod. Liturgijski jezik je albanski. U regiji Saranda na jugu zemlje liturgija se služi i na grčkom jeziku. Pretpostavlja se da u Albaniji ima između 500 hiljada do 700 hiljada vernika.
Posle završene litije krenuli smo za Bar. U povratku obišli smo još memorijalni centar Đurđa Kastriotića koji je u Albaniji nacionalni heroj koga Albanci svojataju kao njihovog pod imenom Skender-beg. Iako su mu i otac i majka bili pravoslavni Srbi…ali to je neka druga priča…
Ovo Hodočašće je organizovala putnička agencija pravoslavne crkve Odigitrija.
Odigitrija (grč. Ὁδηγήτρια) je, podsjetimo, ikona koju je radio na drvetu sam apostol Luka.
