Banjska, dakako, nije zaboravljena. Konačno je neko javno izgovorio ono što narod oseća.
Naime, uradio je to, pre nepunu sedmicu, tokom televizijskog gostovanja, Dragoslav Bokan, srpski režiser, književnik, kolumnista, publicista, bivši političar i ratni komandant. Uradio je nešto što su mnogi u Srbiji i Republici Srpskoj i Crnoj Gori dugo čekali — progovorio je o Banjskoj bez straha, bez kalkulacije i bez potrebe da se pravda onima koji već godinama srpski narod posmatraju isključivo kroz optužbe.
Govorio je o stradalim vrlim srpskim mladićima kao o ljudima koji su pripadali svom narodu i koji su svoje mlade i obećavajuće živote položili u vremenu teškog pritiska nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Govorio je o atmosferi u kojoj se srpski narod godinama gura u ćošak, dok se svaki pokušaj otpora unapred proglašava zlom.
I što je mnogima (velikoj većini ljudi u svim srpskim zemljama) do kraja napunilo srca— Bokan je Milana Radoičića nazvao srpskim junakom.
Te reči, dileme nema, nisu izgovorene slučajno niti površno. Izgovorene su u trenutku kada većina bira tišinu. Kada mnogi dobro paze da ne kažu nešto što bi moglo narušiti politički komfor ili medijsku podobnost.
Ali, istinoljubivi rodoljub Bokan nije govorio jezikom straha. Uostalom, takvog smo ga i navikli.
Podsetio je, ko je imao kapaciteta da shvati, da je Milan Radoičić čovek koji je davno mogao da živi mirno, daleko od Kosova i Metohije, daleko od svake opasnosti i neizvesnosti. Kao ozbiljan privrednik i poslovan čovek, koji je ozbiljan kapital stekao mnogo pre bavljenja politikom i bilo čime što ime veze sa okupiranim srpskim Kosmetom, mogao je da izabere život u bilo kom delu sveta. Umesto toga, ostao je uz svoj narod, uz svoju Kosovsku Mitrovicu i uz Kosovo i Metohiju.
I upravo tu ogromna većina Srba vidi suštinu njegove lojalnosti — u činjenici da nije okrenuo leđa svome narodu onda kada je bilo najteže.
Zato se u delu srpske javnosti Banjska ne doživljava samo kao bezbednosni događaj, već i kao tragičan simbol vremena u kom Srbi na Kosovu i Metohiji žive pod stalnim pritiskom, strahom i neizvesnošću.
Istinski heroji - Stefan Nedeljković, Bojan Mijailović i Igor Milenković za mnoge su postali simbol te žrtve. Ne kao bezlična imena iz saopštenja, već kao srpski mladići čije porodice i narod nose teret njihovog junačkog stradanja.
Posebnu gorčinu izazvale su i idiotske presude za Banjsku Srbima pred okupacionim institucijama u Prištini, koje su u funkciji političkog i institucionalnog pritiska na srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Zato je važno što je Bokan govorio. Jer je podsetio da Srbi imaju pravo na svoje pamćenje, na svoje tumačenje stradanja i na dostojanstvo svojih mrtvih.
A narod koji zaboravi svoje stradalnike — vremenom zaboravi i samoga sebe.
Bokan je otvorio priču o suštini Banjske. O istini. Na svima koji nisu imali petlju da o tome na isti ili sličan način govore (a identično misle), sada je da nastave. Bokan neće stati. A neće ni oni koji znaju koliko žrtvu podnosi MILAN!
Rodila majka (Dragica) - junaka!!!
M. Bekin
