PIŠE: Igor Rems
Val Bigovica, ili kako smo mi deca često koristili kratku formu - Bigovica, ili samo Bigovo (mada Bigovo postoji kod Tivta) nalazi se iza brda Voluica(Volujica) i čine je dve vrtače ili dva ravna platoa kada se dođe putem iz pravca Bara. Manji, koji se nalazi sa leve strane, okružen je brdima ali i naseljen. Sa brda se vidi nekoliko kuća (verovatno da se ne koriste kao trajan smeštaj), vinograd i uzorana zemlja što znači da ima vode i da neko to održava. Drugi, sa desne strane, je mnogo veći i pruža se sve do plaže (Val Bigovica).
Kao deca, šesdesetih godina, odlazili smo na kupanje kroz tunel (i na pecanje) tokom leta i tada sam uskom stazom, prvi put, došao do uvale koja je skrivala plažu Crvena Stijena. Ni tada kao ni danas plaža nema kopneni prilaz! Od tog dana opčinjen sam lepotom plaže, samom uvalom, njenom divljinom i nemogućnošću da joj se priđe kopnom. Pitanje je vremena kada će i ovde da se pojavi kakva baraka kao “ restoran” i uništi poslednja prirodna oaza divljine i slobode?
Sa sajta "Montenegro" iz 2024 egodine:
Bigovica je kutak prirode kome nedostatak restorana nije nikakva mana, već postaje deo avanture. Ovo mesto je za one koji su spremni da istražuju nepoznato, bilo brodom ili pešačenjem.
Umesto da traže restorane, posetioci Bigovice mogu da uživaju u sopstvenoj avanturi. Za one koji preferiraju izlete brodom, pristup plaži je moguć brodom ili barkom.
Za ljubitelje planinarenja i šetnje po kamenitom terenu, Bigovica nudi neverovatne staze koje vode do same plaže. Šetajući zelenim šumama i slikovitim stazama, posetioci se osećaju povezanim sa prirodom i uživaju u samoći koju pruža ovo malo prirodno utočište…
Kao što se vidi, ovaj sajt je već prevaziđen jer je ljudska pohlepa oskrnavila i ovaj biser naše obale.
Kada je probijen put preko Volujice, za potrebe JNA, usudio sam se da motorom probam da dođem do plaže Bigovica, ali do same plaže se ni danas ne može doći ni motorom ni kolima. Ostavio sam motor u šumarku na kraju zaravni gde je vojska kasnije napravila jedan objekt iz kog su oficiri pratili bojevo gađanje. Kroz šikaru sam se spustio do same plaže gde su u vodi do kolena stajala 3-4 vola i pili vodu.
Istraživanja na kopnu i moru potvrđuju prisustvo naših prepredaka Ilira (jedan od naziva za Srbe) a pronađeni artifakti govore da je Val Bigovica bio korišten kao pristanište i nekoliko vekova pre nove ere pa sve do XV-XVI veka. Otkriveni potopljeni brodovi i amfore na njima ukazuju da je postojala i vrlo živa trgovina koja se odvijala u ovom delu Sredozemnog basena.
Ništa neću novo reći da ova država nije uradila ništa, apsolutno ništa, da se svi pronađeni lokaliteti zaštite od devastacije (čitaj krađe) i istraže a pronađeni artifakti predstave našoj i svetskoj javnosti. Pre nekoliko godina, svedok sam, kada je došao gliser i dva potpuno opremljena ronioca su celo vreme pretraživala kompletan zaliv i postavljali markere.
Sa puta od plaže se lepo vide obrisi manastira Sv. Ilije.
Krećem uskom stazom kroz šikaru do puta gde su parkirana dva automobila sa ruskim i poljskim tablicama.
Dolazim do šumice. Vojni objekat je potpuno devastiran i služi, nekome, kao polača, štala jer su na svakom spratu koze i jarići.
Izlazim na zaravan i primećujem da je ispod nekoliko čempresa vezan magarac. Ovu životinjsku vrstu je baš teško videti poslednjih godina. Da li je ima po selima uokolo Bara? Možda? Mislim da joj preti istrebljenje i trebalo bi je zaštiti za razliku od onih koji sede u odborničkim i poslaničkim klupama!
Nekada su magarci slobodno šetali naročito u Starom Baru, Staroj Raskrsnici pa sve do Pristana. Jedno vreme mogli su se videti na plaži u Sutomoru…kao deca iz Prvoborca redovno smo ih hvatali i jahali po ceo dan…ali to vreme je davno prošlo a magarcima je izgleda ugrožen opstanak i verovatno da to nikoga i ne zabrinjava. Da li ova država vodi računa o ovoj životinjskoj ugroženoj vrsti? Rekao bih ne jer ne vodi računa, osim o nekima, ni o nama, njenim građanima.
(Nastaviće se)
