MIRISI
Opet će proljeće, ali ne miriše,
Ne širi nozdrve mimoza u cvatu,
Ni mlada trava posle plahe kiše,
Ni dunje žute u starom doksatu.
Ne opija miris opranog čaršava,
Zrna kafe što se suše pred prženje,
Ne miriše moj Drač, ni Kiš mala prava,
Na, poput snijega, bijelo bagrenje.
Ne donosi vjetar ariju s Gorice,
Odavno se pluća krasotom ne šire,
Mirisima smilja, nane, kamilice
I sljezove bašte iz davne lektire.
Grm ruže, košćela, lonac pun japraka,
Ničeg više nema, da mi zamiriše,
Krš vreli s Bukova i sa Sastavaka,
Ni smokva iz mlina, ni mlin... ništa više.
Moj svijet već dugo neki novi ljudi
Bez boje, mirisa i ukusa guše,
Al me više plaši, zgražava i čudi:
Ni ljudske mi više ne mirišu duše.
(Neven Milaković)
Komentari
Nole: Kako da bude o Baru i CG kad on i njemu skicni izgorese za srbijom ko kralj Nikola za Lesendrom
23.02.2026 13:47
Ostavite komentar
Ostali članci
Najviše komentara
Izdvajamo
