Четврта Међународна конференција Уједињених нација о финансирању за развој одржана је у Севиљи, Краљевина Шпанија, у периоду од 30. јуна до 3. јула 2025. године. Конференција је окупила глобалне лидере и кључне актере у циљу убрзања акције и снажења партнерстава за финансирање и постизање Циљева одрживог развоја УН-а.
На отварању Конференције, присутнима су се обратили бројни високи званичници, међу којима и Педро Санчез, предсједник Конференције и предсједник Владе Шпаније, Антонио Гутереш, генерални секретар Уједињених нација, Филемон Јанг, предсједник Генералне скупштине УН-а, Боб Реа, предсједник Економског и социјалног савјета (ЕЦОСОЦ), Ајај Банг, предсједник Свјетске банке, Нгози Окоњо-Ивеала, генерална директорица Свјетске трговинске организације и Ли Јунхуа, генерални секретар Конференције и представник Међународног монетарног фонда, те предсједници држава и влада, министари, шефови делегација, представници међународних организација итд. Уводни дио конференције поставио је чврсте темеље за наставак свеобухватне дискусије на високом нивоу, током којих су разматрана кључна питања у вези с мобилизацијом финансијских средстава за постизање Циљева одрживог развоја УН-а.
У својству потпредсједника Парламентарне скупштине Медитерана (ПАМ), шеф Делегације Скупштине Црне Горе у ПАМ-у, др Дејан Ђуровић, обратио се присутнима у оквиру генералне дебате на овој престижној конференцији истакавши посвећеност ПАМ-а као организације која окупља 35 чланица и придружених парламената из региона Еуро-медитерана и Залива, у обликовању међународног финансијског система прилагођеног потребама савременог свијета.
Ђуровић је истакао изазове с којима се суочава регион Медитерана, укључујући климатске шокове, геополитичку нестабилност и глобалну дужничку кризу, коју додатно погоршавају неједнакост, нарочито у регионима са државама средњих прихода.
Кључном контролном улогом над радом влада, парламенти су од суштинског значаја за преиспитивање фискалне и пореске политике. У том контексту парламенти имају немјерљиву улогу у обликовању правичног и дјелотворног међународног финансијског система, јер су управо они као контролори рада извршне власти, од есенцијалне важности за обликовање фискалне и пореске политике, у правцу обезбјеђивања транспарентности и одговорности, које имају за циљ стварање услова за подстицање одрживих улагања, истакао је др Ђуровић.
ПАМ као реномирана мултилатерална организација са двије деценије активног дјеловања на међународној сцени, дубоко вјерује да ниједна транзиција према инклузивнијем и транспарентнијем финансијском систему не може успјешно бити остварена без одговарајуће финансијске подршке. Приватни сектор игра кључну улогу у обнављању јавно-приватних партнерстава, која су неопходна за постизање циљева одрживог развоја.
Током протекле три године, ПАМ је организовао годишњи Парламентарни економски форум у Маракешу, Краљевина Мароко, који окупља посланике, званичнике влада, међународне финансијске институције, представнике пословне заједнице и друге релевантне актере, како би управо разматрали регионалну сарадњу у финансирању енергетске транзиције, регионалне економске интеграције, дигитализацију и вјештачку интелигенцију, а који је за кратко вријеме постао водећа регионална платформа за парламентарне дискусије о овим темама.
Додатно, потпредсједник ПАМ-а др Ђуровић позвао је међународне финансијске институције да наставе са обезбјеђивањем праведног приступа повољним средствима финансирања, посебно за најрањивије државе, те да допринесу смањењу глобалне неједнакости. Ова порука је недавно потврђена на Прољећном засиједању Свјетске банке и ММФ-а, као и на Форуму о плавој економији и финансијама, одржаном у Монаку.
На крају свог излагања др Ђуровић је навео да ПАМ остаје посвећен унапређењу међународног финансијског система, позивајући све актере на сарадњу у циљу креирања инклузивнијег, одрживијег, стабилнијег и реалнијег система.
Конференција је окупила више од 70 шефова држава и влада, као и кључне лидере међународних организација и финансијских институција, представнике цивилног друштва и приватног сектора. Међу учесницима су били и водећи актери из сектора енергетике, прехрамбене индустрије и дигиталних технологија. Циљ скупа био је да понуди конкретна рјешења за изазов недовољног финансирања циљева одрживог развоја, у тренутку када је јачање међународне сарадње и реформа глобалне финансијске архитектуре постао кључни фактор за постизање глобалних циљева. Организатори су истакли да је конференција омогућила усмјеравање пажње на иновативне финансијске механизме који могу допринијети убрзању напора за остваривање одрживог развоја у свим дијеловима свијета.
.jpg)
