Кнежевић: Нећемо заборавити 1918. годину, Подгоричку скупштину и славну побједу српског народа
Предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић поручио је да је очување сјећања на српске жртве и побједу у Првом свјетском рату национална и историјска обавеза, оцјењујући да се већ деценијама покушава умањити значај ослободилачке борбе српског народа.
У интервјуу за портал „Васојевићка ријеч“, поводом 108 година од завршетка Великог рата, Кнежевић је говорио о Подгоричкој скупштини, историјској улози Васојевића, односима Србије и Црне Горе, признању независности Косова, положају Срба у Црној Гори, али и о пријатељству са Александром Вучићем и могућим политичким савезима уочи избора 2027. године.
Повод за разговор био је 11. новембар, Дан примирја у Првом свјетском рату, који за српски народ има и посебно значење као датум побједе плаћене огромним људским жртвама. Кнежевић сматра да је сјећање на херојство српске војске, пробој Солунског фронта и ослобођење 1918. године неопходно сачувати од заборава и политичких тумачења која, према његовом мишљењу, потцјењују значај тих догађаја.
„Први свјетски рат, и жртва коју је поднио српски народ у том раздобљу, скоро три деценије се покушавају минимизирати, амнезирати, и представити као узалудно жртвовање и борба за ослобођење јужнословенских народа“, казао је Кнежевић.
Он је критиковао и поједине историчаре који уједињење од 1. децембра 1918. године представљају као трагичан догађај за Црну Гору.
„Зато је важно да чувамо сјећање на овај и сличне датуме, јер је Први свјетски рат славна епопеја српског и црногорског народа коју ниједан други народ није имао“, истакао је предсједник ДНП-а.
Подгоричка скупштина и историјско насљеђе
Говорећи о Подгоричкој скупштини и уједињењу Црне Горе и Србије 1918. године, догађајима који и данас изазивају политичке и историјске спорове, Кнежевић је оцијенио да је уједињење представљало израз тадашњих историјских околности и народне воље.
„Уједињење је био незаустављив државни процес који нико није могао зауставити“, поручио је.
Према његовим ријечима, покушаји да се кроз резолуције и другачија тумачења оспори насљеђе Подгоричке скупштине неће трајно промијенити историјско памћење.
Кнежевић је изразио увјерење да ће нове генерације бити достојне одлука својих предака, истичући да су Србија и Црна Гора као двије тадашње независне државе учествовале у стварању заједничке државе.
Ријеч је, иначе, о питању око којег у Црној Гори постоје различита историјска тумачења, нарочито када је ријеч о легитимитету одлука Подгоричке скупштине и начину уједињења.
Васојевићи запостављени јер су се изјашњавали као Срби
Посебан дио интервјуа посвећен je Васојевићима и Полимљу, њиховој улози у ослободилачким ратовима и историјском насљеђу које су оставили војвода Петар Бојовић, генерал Радомир Вешовић и војвода Лакић Војводић.
Кнежевић је оцијенио да се о њиховим заслугама и историјској улози Васојевића недовољно говори у образовном систему и јавном животу.
„Васојевићи као највеће српско племе неоправдано су запостављени у историјским уџбеницима, симпозијумима, академским расправама“, навео је.
Он сматра да је разлог таквог односа управо национално изјашњавање становништва овог краја.
„Немам дилему да је разлог тај што су се Васојевићи доминантно изјашњавали као Срби, што никако не одговара пројекту чиповања црногорске историје са којим се суочавамо од 2006. године“, поручио је Кнежевић.
Признање Косова као препрека односима Србије и Црне Горе
Једна од најоштријих порука односила се на одлуку Црне Горе да 2008. године призна независност тзв. Косова.
Кнежевић сматра да та одлука представља кључну препреку успостављању ближих односа Београда и Подгорице, упркос историјским, духовним, културним и породичним везама.
„Црна Гора је била дужна да помогне Србији очувавње њеног територијалног интегритета и да јој не забада нож у леђа признајући тзв. државу Косово“, казао је Кнежевић.
Он је поручио да се без преиспитивања такве одлуке тешко може говорити о суштинском побољшању односа двије државе.
„Све док се не поцијепа та најцрња страница црногорске историје, тешко да можемо говорити о побољшању односа наше двије братске државе“, нагласио је.
У истом контексту указао је и на, како сматра, неријешена национална питања Срба у Црној Гори.
Посебно је издвојио статус српског језика, двојно држављанство, државне симболе и настојања да се Срби, према његовој оцјени, представе као национална мањина у држави у чијем су стварању учествовали кроз вјекове.
Кнежевић је нагласио да та питања остају отворена и поред чињенице да дио српских политичких представника учествује у власти.
О Вучићу: Немам стотину образа да бих од избора до избора по један одбацивао
Говорећи о односу са предсједником Србије Александром Вучићем, Кнежевић је нагласио да њихово пријатељство није настало из личних интереса, већ из политичког разумијевања и подршке политици коју Вучић заступа.
Поручио је да политички резултати, промјене околности и изборна искушења не могу бити разлог да се одрекне људи са којима је изградио пријатељске односе.
„Прво, ја сам подржавао и подржавам политику Александра Вучића, из тог политичког односа родило се наше пријатељство“, казао је Кнежевић.
Он је објаснио да има пријатеље са којима се политички не слаже, али да је у случају Вучића пријатељство настало након што је подржао његову визију развоја Србије.
Посебно је нагласио да није размишљао о промјени политичког става након избора од 25. октобра.
Ни у једном тренутку, није, вели, размишљао да "прелети" након 25. октобра, "јер колико год то звучало патетично, немам стотину образа да бих могао од избора до избора по један одбацивати“.
Своје схватање политичке и личне лојалности сажео је у поруци:
„Пријатеље, ма из ког друштвеног миљеа били, никад не остављам у невољи.“
ДНП отворен за сарадњу са доскорашњим партнерима, али под одређеним условима
У дијелу разговора посвећеном политичкој будућности Црне Горе и парламентарним изборима 2027. године, Кнежевић је говорио и о могућности нових савеза након изласка Демократске народне партије из власти.
Нагласио је да ДНП не искључује сарадњу са доскорашњим коалиционим партнерима, али да основ за евентуални договор мора бити прихватање идеолошких и програмских принципа његове странке.
„Спремни смо на сваки вид политичке сарадње са доскорашњим коалиционим партнерима ако им је прихватљива наша идеолошка и програмска платформа“, рекао је Кнежевић.
Када је ријеч о конкретним коалиционим аранжманима, нагласио је да коначну одлуку неће доносити самостално, већ да ће о томе одлучивати надлежни страначки органи.
Таквим одговором оставио је отворен простор за будуће политичке договоре, али без најављивања конкретних савезника или коалиција.
За крај – порука војводе Живојина Мишића
На питање коју би историјску поуку српски народ требало да сачува за будућност, посебно у времену савремених политичких и геополитичких изазова, Кнежевић је одговорио ријечима које се приписују славном српском војводи Живојину Мишићу: „Ко сме тај може, ко не зна за страх, тај иде напред.“
Оцијенио је да управо те ријечи представљају најбољу поруку српском народу у времену неизвјесности и бројних изазова.
Интервју Милана Кнежевића за „Васојевићку ријеч“, објављен поводом 108 година од завршетка Првог свјетског рата, тако је обухватио широк распон историјских, националних и политичких тема – од страдања и побједе српске војске 1918. године, преко Подгоричке скупштине и улоге Васојевића, до савремених односа Србије и Црне Горе и будућих политичких савеза.
Заједничка нит његових порука јесте став да историјско памћење, национални идентитет и савремена политичка питања не могу бити посматрани потпуно одвојено. Кнежевић је поновио своје противљење признању независности Косова и указао на потребу рјешавања статуса српског језика, држављанства и националних симбола, док је у политичком дијелу разговора нагласио значај принципијелности и личне лојалности.
