Лутово, Бар и Звечан у једној чаши: Прича о вину што памти поријекло

У Грабовцу, питомом мјесту у општини Звечан, подно благих косовских брда, у непосредној близини ријеке Ибар, настаје једна несвакидашња прича о повратку коријенима, о породици, о части – и вину.

Тамо гдје се љепота живљења огледа у чокотима и укусима старих сорти, млади привредник Стефан Јовановић утискивањем својих емоција у боцу, спаја прошлост и садашњост – Црну Гору и Косово и Метохију.

Назив његове фирме – „Лутово“, на први поглед не открива много. Али у том имену, скромно, као што и приличи јуначким крајевима, сабрано је више од једног географског појма. Лутово је село у Братоножићима, у Црној Гори. Из тог села су Јовановићи, стара породица и најбројније тамошње братство, чији су преци учествовали у свим великим биткама за слободу Црне Горе. Управо је то мјесто од којег је све почело – и крвно, и духовно.

-С оцем сам недавно био у Лутову, гдје сам и раније одлазио. Обишли смо гробове рођака и предака, кућиште прадједова, и ту сам одједном осјетио да нешто дугујем том мјесту. Тако се родила идеја да један од наших најбољих купажа назовемо управо „Лутовско“, иако овај крај који је данас нажалост без становништва, није имао виноградарску и винарску традицију. То је мој начин да се захвалим коријенима“, каже у разговору за “Дан” Стефан Јовановић, који је рођен у Бару, а до прије пет година живио у Сутомору, када се са породицом преселио на сјевер Космета.

У склопу фирме „Лутово“, дјелује и винарија и дестилерија „Јовановић“, мјесто гдје се традиција не само чува, већ се и претаче у нешто ново. Производе се врхунска црвена вина од метохијског грожђа, али и лозова ракија, по старој рецептури. Оно што је недавно изазвало пажњу и на последњем Сајму туризма у Београду, јесте необичан и ријетко виђен производ: ракија од пива коју производи наш саговорник. „Пивовача“, како је назвао свој бренд, показала се апсолутним хитом Сајма.

Вајка се наш саговорник да је на штанд да би пробао „пивовачу“ свратио и градоначелник Никшића Марко Ковачевић са сарадницима.

Уз „Лутовско“, Стефан производи и неколико врста препознатљивих црвених вина: „Кнежева кап“, „Каберне сувињон“, „Додир неба“ и „Вранац“, која се већ налазе на тржишту и задобила су пажњу винских зналаца. У току је и план ширења производње, а отворени су и разговори са потенцијалн им партнерима.

-Имам добру сарадњу са увозницима из Русије и Италије.

Препознали су квалитет и потенцијал наших вина и ракије, али оно што их посебно интересује је прича – историја која стоји иза сваке етикете. Људи хоће производ који има душу“. Симболика у називу и садржају „Лутовског“ вина није случајна. Купаж више врста црвених вина представља и симболично мијешање различитих утицаја: косовске земље, метохијског сунца, црногорске душе и породичног поноса – каже млађани Стефан, који уз овај захтјеван посао успјешно студира машинство на Факултету техничких наука приштинског Универзитета који је измјештен у Косовску Митровицу.

Љубав према завичају, вели, не исцрпљује се само у породичним предањима.

Лутово је и историјски опјевано место. Сам краљ Никола одао је признање јунаштву његових становника.

На споменику на врху Пиштека, у самом Лутову, стоји уклесан његов стих:

„А за храброст Лутоваца, јунаштву им барјактара,

би гудало с удивљењем стало само у гуслара.“

Те ријечи, као завет и понос, уклесао је Стефанов покојни рођак, уважени београдски адвокат Светозар Јовановић, желећи да сачува успомену на вријеме кад су част и слобода биле највеће врлине.

-Мој дјед Светислав – Бека Јовановић, био је прави Братоножић. Волио је, заправо, да каже да је истовремено и Пипер и Братоножић јер је Лутово уствари постојбина Пипа који је родоначелник Пипера, али је у каснијим племенским подјелама административно припало Братоножићима.

<

Приче о мом дједу и његовом поштењу, његовом познавању историје, угледу међу људима и чврстом карактеру стално се приповедају, иако он већ скоро деценију и по није са нама. Ово вино је и за њега, да се не заборави. Ако сам нешто научио, то је да народ који се одриче сјећања и предака, лако изгуби и себе“, каже Стефан на крају разговора за “ДАН”.

У времену кад се све више бришу границе између новца и вриједности, и кад многи млади људи напуштају своја огњишта, ова прича подсјећа да се чојство и привреда не искључују. Напротив – могу да се допуњују.

А „Лутовско“? То није само вино. То је спој земље, крви и части.