Постоје мјеста која нису само географске тачке, већ живи свједоци историје, вјере и трајања једног народа. Једно од таквих мјеста свакако је древна тврђава Нехај, која већ готово вијек и по сваког Петровдана окупља вјерни народ на молитву, саборовање и братски сусрет.
Тако је било и јуче, на празник Светих апостола Петра и Павла, када су се вјерници из Спича, Бара, других градова Црне Горе, Србије и региона још у раним јутарњим часовима упутили ка древном утврђењу изнад Сутомора, настављајући завјет својих предака.
На остацима старе цркве посвећене Светом великомученику Димитрију служена је Света литургија, коју је служио спичанско-мишићки парох, протојереј Марјан Петковски, уз молитвено присуство свештеника Далибора Ратника из Футога.
Нехај је и овог Петровдана био много више од мјеста богослужења. Био је мјесто сусрета породица, старих пријатеља и нових поклоника, мјесто гдје се у истој молитви сабирају старосједиоци Спича, њихови потомци, али и бројни гости који из године у годину долазе да учествују у овом јединственом духовном сабору.
Посебну вриједност овом сабрању даје чињеница да ова традиција никада није прекидана. Ни у временима ратова, ни онда када је вјера била потискивана из јавног живота, ни у годинама различитих искушења кроз која су пролазили Црква и народ. Сваког Петровдана молитва је поново узношена са Нехаја, чувајући духовни континуитет овога краја.
То је традиција која се не чува прописима, већ људима, њиховом вјером и љубављу према светињи. Преноси се с кољена на кољено – са дједова на очеве, са очева на синове и кћери, који настављају да истим путем, уз камениту стазу, долазе до мјеста на којем су се Богу молили њихови преци.
Петровдан је уједно и крсна слава насеља Хај Нехај, па овај дан има посебно мјесто у животу мјештана овог краја, који га доживљавају као празник цијеле заједнице.
Послије Свете литургије и ломљења славског колача, овогодишњи колачари Никола Пантош и Слободан Ћосо са својим породицама дочекали су окупљене вјернике и, по старом српском обичају, подијелили славску радост са свима који су се попели на Нехај.
Уз скромну, али срдачну трпезу љубави, настављено је дружење, разговор и заједничко празнично радовање. Управо у томе лежи посебност овог сабора – он није само литургијско окупљање, већ и потврда да је саборност темељ на којем је вијековима опстајао народ овог краја.
Са зидина Нехаја, одакле поглед пуца на Сутоморе, Барски залив и пучину Јадранског мора, јуче се још једном осјетило да духовна снага једног народа не почива у богатству или сили, већ у његовој способности да остане вјеран својој вјери, својим светињама и завјетима предака.
Нехај управо зато није само тврђава која свједочи о бурној прошлости овог краја, већ је и данас мјесто на којем се чува живо памћење народа, гдје се сваког Петровдана изнова потврђује да су вјера, заједништво и љубав према светињама најснажнији темељи православног и хришћанског идентитета.
"Барски портал" доноси фотографије са јучерашњег Петровданског сабора на Нехају, које најбоље свједоче о љепоти овог древног молитвеног окупљања и традицији која, већ скоро 150 година, спаја људе у вјери, љубави и заједништву.