Каламперoвић: Бар има велику развојну предност, али инфраструктура и даље кочи јужни регион

Црна Гора има значајан инвестициони потенцијал и могућност да у релативно кратком периоду направи снажан развојни искорак, али ће за нови циклус квалитетних и одрживих улагања бити неопходни предвидив пословни амбијент, боља инфраструктура, одговорније управљање простором и јасно усмјеравање ка пројектима који стварају дугорочну вриједност, оцијењено је на панелу „Између инвестиционог замаха и одрживог развоја“, одржаном у оквиру другог регионалног издања TBM Business Talks у хотелу Сплендид у Бечићима.

Посебна пажња на панелу посвећена је развојним потенцијалима јужне регије, а оснивач компаније „Калампер“ из Бара Елвир Каламперoвић указао је да Бар и Улцињ располажу значајним ресурсима за будући економски развој.

Каламперoвић је истакао да Бар има посебну предност захваљујући луци, друмској и жељезничкој повезаности, али и чињеници да је ријеч о граду који живи током цијеле године, за разлику од средина које су у већој мјери ослоњене на сезонски туризам.

Према његовим ријечима, развојни потенцијал постоји и у Улцињу, посебно када је ријеч о Великој плажи, као и на бројним другим још недовољно валоризованим подручјима црногорског приморја.

Ипак, као једну од највећих препрека развоју јужног дијела Црне Горе Каламперoвић је издвојио инфраструктуру.

„Простора има, а највећи проблем јесте инфраструктура која кочи развој јужне регије. Надам се да ћемо направити помаке и у том смислу кроз комуникацију локалних и државних органа са привредом“, казао је Каламперoвић.

Он је говорио и о питању одрживог развоја, наводећи конкретне активности које његова компанија већ спроводи. Како је истакао, електрични пуњачи су већ двије године постављени на бензинским станицама и у хотелима компаније.

Када је ријеч о будућем односу инвестиција, изградње и заштите простора, Каламперoвић је указао да развој не би требало да се мјери само бројем нових објеката, већ и квалитетом живота који остаје локалној заједници.

Према његовим ријечима, циљ треба да буде више зелених површина, чистији ваздух и мања бетонизација, како би се будућим генерацијама оставила већа, а не мања вриједност.

На истом панелу оснивач BI Consultinga и модератор разговора Ратко Николић казао је да су одрживо пословање и успјешне компаније све више повезани, те да је одрживост већ уграђена у планове будућег развоја.

Он је, међутим, указао да је за остваривање пуног потенцијала привреде неопходна адекватна и правовремена подршка локалне и државне управе.

Оснивач и сувласник Montenegro Stars Hotel Group Жарко Радуловић оцијенио је да је Црна Гора током претходне 24 године, колико је активно у туристичком сектору, могла да уради знатно више. Као један од разлога издвојио је недовољно разумијевање туризма као развојне дјелатности.

Према његовој оцјени, неопходно је изнова градити однос друштва према туризму и објаснити његов значај за цјелокупну економију.

Радуловић је говорио и о промијењеним условима за реализацију великих инвестиција, наводећи као примјер изградњу хотела Сплендид. Оцијенио је да би у данашњим условима такав пројекат било знатно теже реализовати, због већих трошкова, намета и услова који прате инвестиције.

Као један од кључних проблема издвојио је и управљање простором, наглашавајући да је просторно планирање, осим урбанистичког, и снажно економско питање.

Радуловић сматра да инвеститорима мора бити обезбијеђена предвидивост пословања, односно сигурност да се правила и услови неће битно мијењати након што је капитал већ уложен.

Директор за комерцијалне послове у компанији Azmont Investments Стеван Милић оцијенио је да Portonovi као засебан пословни екосистем функционише успјешно и да је донио стандарде који у Црној Гори раније нијесу били присутни у том обиму.

Ипак, Милић је нагласио да један успјешан пројекат није довољан да би Црна Гора постала заокружена дестинација високог туризма.

Према његовим ријечима, Црна Гора има потенцијал за велики развојни искорак, али је неопходан ефикаснији систем у којем се одлуке доносе правовремено.

„Можемо да направимо чудо у јако кратком периоду захваљујући оваквој љепоти земље и потенцијалу“, казао је Милић.

Он је указао и на потребу да држава и привреда усагласе дугорочни правац развоја, као и да заједнички раде на стратегијама, посебно када је ријеч о зеленој транзицији и одрживости.

Замјеник директора пословања са правним лицима у NLB банци Бојан Томчић говорио је о значају инвестиција које могу да генеришу економску активност током већег дијела године.

Он је навео да су за банкарски сектор посебно интересантни пројекти са квалитетним међународним операторима и брендовима, али и инвестиције које имају јасну економску логику и одрживу финансијску конструкцију.

Томчић је указао да Црна Гора, имајући у виду ограничену површину и мање од 300 километара обале, мора да размишља о томе какву вриједност ствара на расположивом простору.

Умјесто фокуса искључиво на број гостију и нове смјештајне капацитете, како је казао, потребно је повећавати вриједност коју гост оставља у дестинацији, продужавати туристичку сезону и развијати садржаје који могу функционисати током већег дијела године.

Као једно од ограничења даљег раста издвојио је инфраструктуру. Путеви, аеродроми и системи водоснабдијевања, према његовим ријечима, морају пратити инвестициони развој, јер у супротном могу постати ограничавајући фактор.

Томчић је говорио и о могућностима финансирања зелених инвестиција, наводећи кредитне линије NLB банке, укључујући програм EBRD Go Green за мала и средња предузећа, као и моделе подршке грађанима који улажу у енергетску ефикасност својих домова.

Заједничка оцјена учесника панела била је да наредна фаза развоја Црне Горе не може бити заснована само на обиму инвестиција, већ на њиховом квалитету и дугорочној вриједности.

Као кључни предуслови издвојени су предвидив регулаторни оквир, инфраструктура способна да прати инвестиције, одговорније управљање простором и боља сарадња државе, локалних самоуправа, финансијског сектора и привреде.

Поруке са скупа посебно су значајне за јужни регион, гдје, како је указано, постоји простор за нови инвестициони циклус, али и потреба да инфраструктурни системи прате тај развој.

Други регионални TBM Business Talks организовао је Top Business Montenegro са циљем да кроз податке и разговор са представницима привреде отвори питања развојних потенцијала и изазова различитих дјелова Црне Горе.