Бар у колапсу пред туристима: Канализација у мору, суве чесме, гужве и проблеми са отпадом

Бар је једна од водећих туристичких дестинација на јужном Јадрану, највећа црногорска лука и једини приморски град који има директну поморску линију са Италијом, као и жељезничку везу са сјевером Црне Горе, а преко њега и са Србијом и Средњом Европом.

Ипак, упркос свим тим предностима, Бар се, према оцјени посланице Посебног клуба посланика Радинке Ћинћур, сваког љета суочава са истим проблемима – саобраћајним колапсом, недостатком инфраструктуре, проблемима са водоснабдијевањем, канализацијом и отпадом.

Ћинћур је подсјетила да Бар има дугу и богату историју, те да је кроз различите периоде имао важну улогу у политичким, друштвеним и духовним токовима ширег приморског и континенталног региона.

Посебно је истакла Стари Бар са утврђењем, који, како је навела, „одолијева зубу времена“ упркос бројним природним и политичким потресима.

Према њеним ријечима, Бар има и велику градску плажу, али и око 270 сунчаних дана годишње, што га сврстава међу најсунчаније градове Европе и представља један од основних разлога његове туристичке популарности.

Као додатну предност Ћинћур наводи близину Улциња, Велике плаже и Аде Бојане, али и Скадарског језера у непосредном залеђу, са богатим културним и духовним насљеђем и просторима Националног парка.

Међутим, управо у односу на све те потенцијале, Ћинћур је критиковала локалну и државну власт.

„И заиста, умјесто да они који управљају овим градом и они на државном нивоу који управљају Морским добром искористе све предности овог што Бар има, захваљујући природним љепотама и богатствима и мудром развоју кроз ближу и даљу историју, Бар се гуши у гужвама због недостатака одговарајућих путева, због изостанка инфраструктуре на плажама, у приградским насељима, гуши се у смећу који се и даље одлаже на улицама и оставља да га развлаче улични пси и мачке“, казала је Ћинћур.

Посебно питање, према њеним ријечима, представља канализациона инфраструктура.

„Да ли је могуће да се поред свих ових предности које град има, канализација излива у море у јеку сезоне?“, упитала је Ћинћур.

Она је навела и да поједина приградска насеља, како тврди, на свега километар од мора и даље немају канализациону мрежу.

„Да ли је могуће да приградска насеља на километар од мора немају канализацију него се септичке јаме изливају у канале који су предвиђени за одвод атмосферске канализације, а ови онда у ријеку Жељезницу и у море?“, упитала је.

Ћинћур је затражила одговор и на питање да ли градска власт зна да, како је навела, поједини привремени објекти непосредно уз ријеку Жељезницу испуштају канализацију у ријеку и шта се ради како би се то спријечило.

Посланица је посебно указала на проблем водоснабдијевања Шушања и Сутомора.

Она пита шта је локална власт урадила да та приградска насеља добију сигурно снабдијевање водом за пиће, имајући у виду велики број туристичких капацитета и приходе од туристичке таксе који се сливају у општинску касу.

Поставила је и питање дивљих депонија.

„Зашто поједина мјеста у овим насељима постају депоније отпада, без икаквих консеквенци и трајног рјешења за одлагање отпада?“, упитала је Ћинћур.

Она сматра да овакве појаве директно доводе у питање еколошке стандарде које Црна Гора треба да испуни у процесу затварања Поглавља 27.

Ћинћур је проблеме проширила и на саобраћај и коришћење новца из општинског буџета.

„Зашто становници општине Бар сваке године у јеку сезоне проживљавају колапс у саобраћају, суве чесме, испаде струје, ако сви знамо да општинска каса нема проблема с новцем, да је 20 милиона евра пренијето из прошле у ову годину, јер власт није имала план и пројекте за трошење овог новца“, навела је Ћинћур.

Посебно је издвојила недавни случај изливања канализације у море на плажи Жукотрлица, након чега је због лошег квалитета воде била уведена забрана купања.

„Додатну срамоту пред гостима чини ситуација од прије десетак дана када су сви медији објавили да се канализација излила у море на плажи Жукотрлица, што је довело до забране купања због лошег квалитета воде“, казала је Ћинћур.

Она је отворила и питање приступа Црвеној плажи, наводећи да се тамо налазе „капија и катанац на приступном путу плажи“.

Ћинћур је затражила одговор и на питања о изградњи објеката у залеђу Црвене плаже и евентуалној нелегалној градњи и девастацији обале.

„А ко то гради апартмане у залеђу Црвене плаже, без видљиве дозволе за градњу, ко девастира обалу и зашто грађевинска инспекција ћути и поред пријава којима је упозорена и на незакониту градњу, и на девастацију природе?“, упитала је.

Према њеним ријечима, грађани Бара чекају одговоре на ова и бројна друга питања, док се проблеми из године у годину понављају.

„Гости одлазе незадовољни, а мјештани постају таоци неодговорне политике, несносних гужви које им онемогућавају нормално функционисање, одлазак на посао и повратак с посла, немоћни да објасне зашто нема нових локалних путева који би колико-толико олакшали свакодневни живот“, казала је Ћинћур.

Посебно је указала на пројекат регионалног пута Вирпазар–Бар преко Сутормана.

„Регионални пут Вирпазар – Бар преко Сутормана, и поред израђеног пројекта и поред обезбијеђених средстава у државном буџету, већ двије године ‘никако да почне да се гради’“, навела је.

Ћинћур пита да ли локалне власти чекају да та средства буду преусмјерена на неку другу страну.

„Чекају ли челници Општине Бар да та средства буду преусмјерена негдје другдје, онима који су спремни да граде?“, упитала је.

Она је поново указала на проблем водоснабдијевања становника Шушања, Бурца и Сутомора.

„Житељи Шушања, Брца, Сутомора у 21. вијеку заслужују да имају воду за пиће с водоводне мреже, а не да се ослањају на цистијерне и изворе“, поручила је.

На крају је оцијенила да би грађанима у предстојећој изборној години требало објаснити шта је урађено током протекле деценије.

„Не можемо причати о еколошкој држави ако се на њеним обалама канализација свакодневно, директно или индиректно, излива у море“, закључила је Ћинћур.

Она је поручила да грађани и гости Бара и Црне Горе морају бити упознати са овим проблемима, уз оцјену да понављање истих ситуација мора бити упозорење доносиоцима одлука да се постојеће стање више не може толерисати.